Пређи на садржај

C/2023 A3 (Сучиншан–ATLAS)

С Википедије, слободне енциклопедије

C/2023 А3 (Сучиншан–АТЛАС)
Комета C/2023 А3 (Сучиншан–АТЛАС) дана 28. септембра 2024.
Дисцоверy
ОткривачОпсерваторија Љубичасте планине
АТЛАС Јужна Африка
Датум открића9. јануар 2023[1]
Ознаке
C/2023 А3
А10СВYР
Орбиталне карактеристике[4]
Опсервациони лук1,37 година (502 дана)
Најранији датум пре открића9. април 2022
Број
опсервација		2060
Апхелион90000+ АУ (улазно)[2]
Перихелион0,3914 АУ (58,6 миллион км)[3]
Ексцентричност0,999992 (епоха 1800)[2]
1,000008 (епоха 2200)
Орбитални периодмилиона година (долазеће)[2]
могуће избацивање (одлазећи)
Макс. орбитална брзина67,33 км/с @ перихел[3]
Инклинација139,1°
21,56°
Аргумент
периапсиса		308,5°
Следећи перихел27. септембар 2024. 18:00 ± 20 минута (3-сигма)[3][4]
Земљин МОИД0,275 АУ (41,1 миллион км; 107 ЛД)[4]
Укупна
магнитуда комете (М1)		4,3 ± 0,3[4]
Кометна нуклеарна
магнитуда (М2)		9,2 ± 0,3[4]

C/2023 А3 (Сучиншан–АТЛАС) је комета из Ортовог облака откривена од стране Опсерваторије Љубичасте планине у Кини 9. јануара 2023. и независно пронађена од стране система АТЛАС Јужне Африке дана 22. фебруара 2023. Комета је прошла перихел на удаљености од 0,39 АУ (58 миллион км; 36 миллион ми) дана 27. септембра 2024. године,[1][3] када је постала видљива голим оком.[5][6]

Историја посматрања

[уреди | уреди извор]

Откриће

[уреди | уреди извор]
Слике комете C/2023 А3 (Сучиншан–АТЛАС) сликане 24. 02. 2023. на даљинским телескопима од стране астронома аматера

Током претраге коју је извршио Систем последње узбуне за астероидно замаљске сударе користећи 0,5-м ф/2 Шмитов рефлектор у опсерваторији Садерленд у Јужној Африци, откривен је астероидни објекат са процењеном магнитудом од 18,1 на сликама снимљеним 22. фебруара 2023. године, када је комета била удаљена око 7,3 АУ (1,09 биллион км; 680 миллион ми) од Сунца.[7] Након првих прорачуна орбите уочено је да је исти као објекат величине 18,7 магнитуде који је опсерваторија Љубичасте планине пријавила Центру малих планета, а који је детектован на сликама снимљеним 9. јануара 2023. године. Унесен је на листу објеката који чекају потврду, али након што нису пријављена додатна запажања, уклоњен је 30. јануара 2023. и сматран је изгубљеним.[7] На основу конвенција о именовању комета, комета је добила назив обе опсерваторије.[7]

Објекат је накнадно откривен на сликама које је направила Звикијева пролазни инсталација (ЗТФ) у опсерваторији Паломар 22. децембра 2022. године, када је имао магнитуду од 19,2–19,6. Ове слике су такође откриле да има веома згуснуту кому и мали раван реп дужине 10 инча, што указује да је у питању комета.[1] Више доказа о кометној активности известили су Хидетака Сато, M. Матијацо и Кристовао Жак.[7]

Према перихелу

[уреди | уреди извор]
Временски лапс комете C/2023 А3 (Сучиншан–АТЛАС) снимљен 10. маја 2024.

Комета се до јануара 2024. године посветлила на очигледној магнитуди од 13,6 и према Боб Кингу је била видљива кроз 15-инчне телескопе при увећању x142.[8] Комета се тада кретала кроз сазвежђа Ваге и Девице.[8] Крајем априла се осветлила на око магнитуде 10 и могла се посматрати кроз мале телескопе, показујући кратак реп.[9] Спектар комете од 31. маја 2024, када је комета била удаљена 2,33 АЈ од Сунца, указивао је на јаку емисију цијанида и да је комета осиромашена угљеником.[10] Комета је имала велики однос прашине и гаса.[11]

У мају и јуну брзина светљавања комете је успорила, и комета је остала између магнитуда 10 и 11, док је прашњави реп дужине од 5 до 15 лучних минута визуелно примећен да се протеже ка истоку.[12] Чешко-амерички астроном Зденек Секанина је сугерисао да ово указује на то да се језгро комете фрагментира, и фрагментација почиње крајем марта, на шта указује повећање стопе осветљења и накнадно смањење продукције прашине, уски реп прашине у облику сузе, и негравитационе промене у орбити. Он је предвидео да ће се комета распасти пре перихела.[13] Посматрања комете роботским телескопом ТРАППИСТ показују да је производња прашине достигла минимум у мају, када је комета била близу фазног угла од нуле, и поново почела да расте месец дана касније, док су стопе продукције гаса расле полако током тог периода.[11] Средином јуна комета је ушла у сазвежђе Лава, на вечерњем небу.[8] Почетком јула, фотографски је примећен слаб јонски реп дужине око један и по степен.[14] После средине јула комета је била изгубљена у сунчевом одсјају све до септембра.[8] У августу је свемирска летелица СТЕРЕО посматрала комету како постојано светли до привидне магнитуде од 7.[15][16]

Перихел

[уреди | уреди извор]
C/2023 А3 снимљен из залива Мурис, Окланд, Нови Зеланд 28. септембра 2024.

Комету је пронашао Тери Лавџој у јутарњем сумраку 11. септембра 2024, када се налазила у сазвежђу Секстан, са магнитудом 5,5.[17] Комета је уочена голим оком и фотографисана од стране астронаута Метјуа Доминика на ИСС-у 20. септембра, а пратио га је његов колега астронаут Доналд Петит два дана касније.[18] Прво посматрање комете са Земље голим оком забележено је 23. септембра, са процењеном магнитудом комете од 3,3, док је забележено да је њен реп био дугачак 2,5 степени када је посматран двогледом.[19] Комета је 25. септембра достигла магнитуду 3.[19]

Током последње недеље септембра видела се на зорном небу, боље видљива са јужне хемисфере, а предвиђено је да ће се посветлити до друге магнитуде. Перихел се догодио 27. септембра. Након тога се поново кретала у коњункцији са Сунцем.[8] Дана 9. октобра 2024. комета је била удаљена 3,5 степени од Сунца.[20] Појавила се на вечерњем небу средином октобра.[8]

Предвиђања осветљености

[уреди | уреди извор]

Након објаве открића, процењено је да комета достиже укупну магнитуду од +3 током перихела, уз претпоставку апсолутне магнитуде (Х) од 7 и 2,5н = 8, када ће бити у ниској соларној елонгацији.[7] Боља видљивост се може десити око три недеље након перихела, средином октобра, када се процењује да је четврте магнитуде.[7] Гидеон ван Буитенен је проценио да ће комета достићи магнитуду од 0,9 током перихела и −0,2 у време најближег приближавања Земљи, уз претпоставку Х = 5,2 и 2,5н = 10, и да ће имати користи од ефеката расејања унапред.[21][22]

Ревидирани подаци из јуна 2024. су сугерисали да ће се комета посветлити на привидну магнитуду од 2,2, под претпоставком да су Х = 6 и 2,5н = 7,5, што је просечна брзина светљења комета дугог периода у унутрашњем Сунчевом систему. Међутим, очекивало се да комета буде бар једну магнитуду светлија због ефеката расејања унапред, што би могло да повећа сјај за неколико магнитуда око врхунца ефекта 9 дана 8. октобра 2024. године.[12] Више прорачуна од почетка септембра указује на то да ће, с обзиром на расејање напред, комета бити светлија од магнитуде 0 између 5. и 13. октобра и да би могла достићи врхунац преко 9 дана 4. октобра, када је предвиђено да би расејање унапред могло повећати магнитуду комете за више до 7 магнитуда.[23]

Орбита

[уреди | уреди извор]
Анимација Ц／2023 А3 око Сунца
      C/2023 А3 ·       Сунце ·       Меркур ·       Венера ·       Земља ·       Марс

Комета има ретроградну орбиту, која лежи под нагибом од 139°. Комета има свој перихел 27. септембра 2024, на удаљености од 0,391 АЈ. Најближи приступ Земљи ј́е 12. октобра 2024, на удаљености од 0,47 АЈ. Комета се не приближава џиновским планетама Сунчевог система.[7] Орбита је слабо везана за Сунце пре уласка у планетарни регион Сунчевог система.[2] Због планетарних пертурбација, излазна орбита има већи ексцентрицитет од улазне орбите и није везана за Сунце јер је слабо хиперболична.[2] Слабо хиперболична путања може или не мора довести до избацивања комете из Сунчевог система. Очекује се да ће бити 200 АЈ од Сунца 2237. године.[24]

C/2023 А3 најближи прилаз Земљи 12. октобра 2024.[4]
Датум и време најближег приближавања Земљина удаљеност
(АУ) 		Удаљеност од сунца
(АУ) 		Брзина у односу на Земљу
(км/с) 		Брзина у односу на Сунце
(км/с) 		Регион несигурности
(3-сигма) 		Сазвежђе Месечево осветљење Референца
12. октобар 2024. у 15:18 ± 15 мин 0,47241 АУ (70,672 миллион км; 43,913 миллион ми; 183,85 ЛД) 0,55619 АУ (83,205 миллион км; 51,701 миллион ми; 216,45 ЛД) 80,5 56,5 ±7 хиљада км Девица 70% [25]
  • Положај комете C/2023 А3 близу перихела 2024
  • Положај комете C/2023 А3 у августу и септембру 2024. са очекиваним привидним магнитудама. Комета се налази у сазвежђу Лава између две звезде 55 и 57 Леонис око шест степени јужно од еклиптике почетком августа, а затим се креће ка сазвежђу Секстан. Са повећањем привидног сјаја, окреће се назад ка сазвежђу Лава у другој половини септембра на максималној географској ширини јужне еклиптике (нешто испод 14 степени лука).
    Положај комете C/2023 А3 у августу и септембру 2024. са очекиваним привидним магнитудама. Комета се налази у сазвежђу Лава између две звезде 55 и 57 Леонис око шест степени јужно од еклиптике почетком августа, а затим се креће ка сазвежђу Секстан. Са повећањем привидног сјаја, окреће се назад ка сазвежђу Лава у другој половини септембра на максималној географској ширини јужне еклиптике (нешто испод 14 степени лука).
  • Положај комете C/2023 А3 у октобру 2024. Комета се налази на најјужнијем врху сазвежђа Лав око десет степени јужно од еклиптике и креће се у првој половини месеца са опадајућим привидним сјајем преко сазвежђа Девица. Затим се креће у западну главу сазвежђа Змије, а затим се креће преко сазвежђа Змијоноша. До краја месеца, комета достиже северну еклиптичку ширину од нешто више од 27 степени лука. Дакле, у другој половини октобра комета је добро видљива на западном хоризонту након заласка сунца.
    Положај комете C/2023 А3 у октобру 2024. Комета се налази на најјужнијем врху сазвежђа Лав око десет степени јужно од еклиптике и креће се у првој половини месеца са опадајућим привидним сјајем преко сазвежђа Девица. Затим се креће у западну главу сазвежђа Змије, а затим се креће преко сазвежђа Змијоноша. До краја месеца, комета достиже северну еклиптичку ширину од нешто више од 27 степени лука. Дакле, у другој половини октобра комета је добро видљива на западном хоризонту након заласка сунца.

Референцес

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „МПЕЦ 2023-Д77 : ЦОМЕТ C/2023 А3 (Тсуцхинсхан–АТЛАС)”. минорпланетцентер.нет. Приступљено 1. 3. 2023. 
  2. ^ а б в г д Хоризонс оутпут. „Барyцентриц Осцулатинг Орбитал Елементс фор Цомет C/2023 А3 (Тсуцхинсхан-АТЛАС)”. Приступљено 2023-09-01.  (Солутион усинг тхе Солар Сyстем'с барyцентер (Сун+Јупитер). Селецт Епхемерис Тyпе:Елементс анд Центер:@0)
    Епоцх 1800 wас ПР= 3.6Е+9 / 365.25 даyс = миллионс оф yеарс
  3. ^ а б в г „Хоризонс Батцх фор C/2023 А3 (Тсуцхинсхан–АТЛАС) он 2024-Сеп-27” (Перихелион оццурс wхен рдот флипс фром негативе то поситиве). ЈПЛ Хоризонс. Архивирано из оригинала 2023-04-04. г. Приступљено 2023-09-01.  Перихелион ас дефинед ат епоцх 2024-Сеп-01 ис QР= 3.91402Е-01 (0.3914 АУ).
  4. ^ а б в г д ђ „Смалл-Бодy Датабасе: C/2023 А3 (Тсуцхинсхан–АТЛАС)”. ссд.јпл.наса.гов. Архивирано из оригинала 2023-03-01. г. Приступљено 1. 9. 2023. 
  5. ^ „Неw цомет – C/2023 А3 – цоулд бе бригхт ин 2024”. еартхскy.орг. 3. 3. 2023. Приступљено 8. 4. 2023. 
  6. ^ Кинг, Боб (16. 3. 2023). „Антиципатинг Цомет Тсуцхинсхан-АТЛАС (C/2023 А3)”. Скy анд Телесцопе. Приступљено 8. 4. 2023. 
  7. ^ а б в г д ђ е „Елецтрониц Телеграм Но. 5228”. Централ Буреау фор Астрономицал Телеграмс. 28. 2. 2023. Приступљено 1. 3. 2023. 
  8. ^ а б в г д ђ Кинг, Боб (31. 1. 2024). „Тхе бест цометс ин 2024”. Скy анд Телесцопе. Приступљено 3. 2. 2024. 
  9. ^ Аткинсон, Стуарт (26. 4. 2024). „Хаве yоу сеен Цомет C/2023 А3 (Тсуцхинсхан-АТЛАС) yет? Wе'ве беен кеепинг ан еyе он ит...”. www.скyатнигхтмагазине.цом (на језику: енглески). Приступљено 13. 5. 2024. 
  10. ^ „АТел #16637: Молецулар гас продуцтион ратес оф Цомет C/2023 А3 (Тсуцхинсхан – АТЛАС)”. Тхе Астрономер'с Телеграм. Приступљено 6. 6. 2024. 
  11. ^ а б Јехин, Е.; Вандер Донцкт, M.; Хмиддоуцх, С.; Манфроид, Ј. (12. 7. 2024). „АТел #16705: ТРАППИСТ бригхт цометс продуцтион ратес: 13П/Олберс, C/2023 А3 (Тсуцхинсхан – АТЛАС) анд C/2021 С3 (ПанСТАРРС)”. Тхе Астрономер'с Телеграм. 16705. 
  12. ^ а б Греен, Даниел (17. 6. 2024). „Елецтрониц Телеграм Но. 5404: ЦОМЕТ C/2023 А3 (ТСУЦХИНСХАН–АТЛАС)”. Централ Буреау фор Астрономицал Телеграмс. Приступљено 21. 6. 2024. 
  13. ^ Секанина, Зденек (8. 7. 2024). „Иневитабле Ендгаме оф Цомет Тсуцхинсхан-АТЛАС (C/2023 А3)”. арXив:2407.06166 Слободан приступ [астро-пх]. 
  14. ^ Кизер Wхитт, Келлy; Еддие, Иризаррy (10. 7. 2024). „Цомет Тсуцхинсхан-АТЛАС маy бе дисинтегратинг”. еартхскy.орг. Приступљено 18. 7. 2024. 
  15. ^ Тхомсон, Јесс (28. 8. 2024). „НАСА ревеалс доомед цомет сурвивед—маy бецоме висибле то тхе накед еyе”. Неwсwеек (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2024. 
  16. ^ „Спацеwеатхер.цом Тиме Мацхине: Wеднесдаy, Ауг. 28, 2024”. www.спацеwеатхер.цом. Приступљено 28. 8. 2024. 
  17. ^ Кинг, Боб (12. 9. 2024). „Упдате: Цомет Тсуцхинсхан-АТЛАС Мигхт Оутсхине Предицтионс”. Скy&Телесцопе. Приступљено 13. 9. 2024. 
  18. ^ Тодд, Иаин. „"Тоталлy аwесоме то сее а цомет фром орбит". Астронаутс пхотограпх Цомет C/2023 А3 фром тхе Спаце Статион”. www.скyатнигхтмагазине.цом. Приступљено 25. 9. 2024. 
  19. ^ а б „Обсерватион лист фор C/2023 А3”. цобс.си. ЦОБС – Цомет ОБСерватион датабасе. Приступљено 24. 9. 2024. 
  20. ^ „Хоризонс Батцх фор C/2023 А3 (Тсуцхинсхан-АТЛАС) Солар елонгатион он 2024-Оцт-10”. ЈПЛ Хоризонс. Приступљено 2023-03-03. 
  21. ^ „Ц/2023 А3 (Тсуцхинсхан–АТЛАС)”. астро.ванбуитенен.нл. Архивирано из оригинала 1. 3. 2023. г. Приступљено 1. 3. 2023. 
  22. ^ Сеиицхи Yосхида. „Ц/2023 А3 ( Тсуцхинсхан-АТЛАС )”. Сеиицхи Yосхида'с Цомет Цаталог. Приступљено 2023-05-01. 
  23. ^ Греен, Даниел (10. 9. 2024). „Елецтрониц Телеграм Но. 5445: ЦОМЕТ C/2023 А3 (ТСУЦХИНСХАН–АТЛАС)”. Централ Буреау фор Астрономицал Телеграмс. Приступљено 11. 9. 2024. 
  24. ^ C/2023 А3 оутбоунд ат 200 АУ
  25. ^ Хоризонс

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=C/2023_A3_(Sučinšan–ATLAS)&oldid=28515975”