Cerastis rubricosa
| Церастис рубрицоса | |
|---|---|
.JPG)
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. рубрицоса
|
| Биномно име | |
| Церастис рубрицоса (Денис & Сцхиффермüллер, 1775)
| |
| Синоними | |
| |
Церастис рубрицоса је врста ноћног лептира (мољца) из породице совица, Ноцтуидае.[1]
Биологија и екологија врсте[2][уреди | уреди извор]
Врста Церастис рубрицоса бележена је широм Европе и у умереним подручјима Азије. Станишта су неспецифична, па се среће у многим подтиповима шумских, али и мочварним, ливадским, субурбаним стаништима и слично, до 2000 метара надморске висине. Полифагна је на зељастим биљкама као што су: обични драгушац (Сенецио вулгарис), различите броћике (Галиум сп.), Лузула сп., и друго. Адулти су пролећни летачи, присутни од марта до маја. Гусенице се најчешће среће у јуну и јулу, мада топлијих година тај опсег може укључивати и мај. Гусенице су ноктурналне, што значи да се хране ноћу а током дана крију од предатора, међу вегетацијом.
Развојни стадијуми[3][уреди | уреди извор]
Јаја су заобљено купаста, беличаста и са бројним усецима. Тек излегле гусенице имају слузав, полупровидан интегумент и истакнуте црне папилозне основе сета. На половини развојног пута, гусенице добијају карактеристичне субдорзалне маркације: сваки сегмент носи тамно округло поље са белом тачком у центру. Латерална субспиракуларна линија је бела и широка, а субддорзалне и медиодорзалне линије такође беле, у ранијим ступњевима пуне, а код зрелих гусеница испрекидане. Основна боја гусеницца је црвенкасто мрка, али се у зависности од исхране срећу и веома бледи и слабо маркирани примерци. Гусеница пролази и кроз препупалну модификацију у виду блеђења. Крупне су и глатке. Лутка је здепаста, глатка и тамно смеђа. Адулт хибернира пре еклозије, потпуно развијен али и даље унутар заштитне структуре лутке.[4]
Адулт[уреди | уреди извор]
Распон крила је од 30 до 40мм. Предња крила су веома униформна, црвенкасто смеђа, са паром светлијих мрља које су веома често неупадљиве. Због полифагије и широког распрострањења, описано је више форми. У пролеће се срећу са првим топлијим данима, а привлачи их нектар.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Церастис рубрицоса”. Фауна Еуропаеа. Приступљено 27. 11. 2020.
- ^ Слетволд, Нина; Моритз, Ким К.; Åгрен, Јон (2015). „Аддитиве еффецтс оф поллинаторс анд хербиворес ресулт ин ботх цонфлицтинг анд реинфорцинг селецтион он флорал траитс”. Ецологy (на језику: енглески). 96 (1): 214—221. ИССН 1939-9170. дои:10.1890/14-0119.1.[мртва веза]
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Церастис Рубрицоса”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-11-27.
- ^ Цонрад, Келвин Ф.; Wаррен, Мартин С.; Фоx, Рицхард; Парсонс, Марк С.; Wоиwод, Иан П. (2006-10-01). „Рапид децлинес оф цоммон, wидеспреад Бритисх мотхс провиде евиденце оф ан инсецт биодиверситy црисис”. Биологицал Цонсерватион (на језику: енглески). 132 (3): 279—291. ИССН 0006-3207. дои:10.1016/ј.биоцон.2006.04.020.
- ^ БОYЕС, ДОУГЛАС Х.; ЕВАНС, ДАРРЕН M.; ФОX, РИЦХАРД; ПАРСОНС, МАРК С.; ПОЦОЦК, МИЦХАЕЛ Ј. О. (2020-09-13). „Ис лигхт поллутион дривинг мотх популатион децлинес? А ревиеw оф цаусал мецханисмс ацросс тхе лифе цyцле”. Инсецт Цонсерватион анд Диверситy. ИССН 1752-458X. дои:10.1111/ицад.12447.