Џеф Сарвер

Џеф Сарвер (енгл. Jeff Sarwer, рођен 14. маја 1978. године) фински и канадски је (двојно држављанство) шахиста, бивши дечји првак у шаху, који је због харизме и шаховског талента постао добро позната медијска личност. Његова каријера и необичан начин живота његове породице били су теме многих новинских чланака и ТВ емисија. ^[1]

Његов нападачки стил игре често се упоређује са стилом Бобија Фишера, а турнирска партија против младог играча Џошуа Вајцкина била је инспирација за климакс у филму „Сеарцхинг фор Боббy Фисхер” („У потрази са Бобијем Фишером”). 1986. године Сарвер је победио у Порторику на Светском шампионату у шаху у категорији до 10 година старости као представник Канаде.

Када је имао 8 година, многи су га сматрали једним од највећих чуда у историји шаха. Ален Кауфман, шеф Америчке шаховске фондације, рекао је: „Јефф је јачи са 9 година него Боби кад је имао 11”. Док је Брус Пандолфини споменуо: „Од хиљаде деце које сам учио, Џеф је сигурно најталентованији млади играч којег сам икада видео”.

Рана каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Кингстону, Онтарио, његова мајка била је из Финске, а отац из Канаде. Сарвер је научио правила шаха кад је имао само 4 године од своје тада шестогодишње сестре, Јулије. У шаховском клубу на Менхетну почео је да игра са 6 година – у то време то је био један од најпрестижнијих шаховских клубова на свету. Брус Пандолфини, менаџер клуба, био је толико импресиониранталентом деце да је Џефу и његовој сестри дао бесплатно доживотно чланство, које је обично резервисано само за велемајсторе.

Сарвер је забављао многе љуге, играјући истовремено против 40 људи (тзв. симултанке). То је радио од своје 7 године на сваки Дан Канаде у згради Парламента у Отави. Такође је често играо брзи шах у Вашингтона Сквер парку у Њујорку, где се окупљао велики број људи који су гледали његове изузетне партије.

Медијски живот[уреди | уреди извор]

У 7. години живота Сарверово одушевљење игром привукло је пажњу велемајстора Едмара Медниса, који га је позвао на анализирање финалне партије Светског првенства у 1986. години између Каспарова и Карпова. Сарвер и његова сестра Јулија (која је такође била светска првакиња у категорији У-10) наставили су и наредне 1987. године, када су коментарисали реванш. Након тога, Џеф и Јулија постали су познати у медијским круговима, појављивали су се у различитим ТВ програмима, чак су постали и тема документарног филма.

Часописи попут ГQ и Спортс Иллустратед писали су чланке о Сарверу и његовој породици, редовно расправљајући о њиховом чудном стилу живота, испитавајучи сигурност и шаховску каријеру деце под старатељством оца. Њихов отац је имао чудан приступ према државном систему, стога су живели заједно у различитим државама и градовима широм света, у сасвим необичном стилу.

Радио интервју[уреди | уреди извор]

10. децембра 210. године Сарвер је гостовао у програму „Интервју” на телевизији Б , у коме је говорио о свом животу, искуствима из детињства и односу са оцем-насилником. Такође је говорио о успешним годинама у САД у својим 20-има и тренутним успесима у професионалном покеру у Европи у својим тридесетим годинама. ^[2]