Дејан Будимировић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Будимировић
Лични подаци
СФР Југославија
ПребивалиштеКеннедy Криегер Институте, 716 Н Броадwаy, Балтиморе
НационалностСрбин
ОбразовањеМедицинском факултет Универзитета Џонс Хопкинс, Балтимор, Мериленд
Научни рад
ПољеПоремећаји аутистичког спектра
Са крхким X-хромозомом повезани поремећаји
ИнституцијаИнститут „Кеннедy Криегер”, Бродвеј, Балтимор

Дејан Будимировић лекар је дечије неуропсихијатрије српског порекла, који живи и ради у Сједињеним Америчким Државама, као медицински директор енгл. Fragile X Clinic и главни лекар у недавно основаном „Кенеди Кригер” институтуту у Центру за клиничко испитивање нових лекова (енгл. Clinical Research Center, Kennedy Krieger Institute) и редовни асистент-професор на Медицинском факултету Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору, држава Мериленд.[1]

Дејан Будимировић је за свој рад као признати члан америчке лиценцне Коморе за психијатрију и неурологију преко 1½ деценије више пута награђиван од стране надређених професора и колега за исказане професионалне, терапеутске и клиничке способности.[2]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Дејан Будимировић, рођен је у Србији, у којој је у Шапцу прво стекао диплому школе за медицинске техничаре. На Медицинском факултету Универзитета у Београду, стекао је диплому лекара и почасно звање најбољег студента у својој генерацији (класа 1987).

Медицинско и специјалистичко образовање из области неуропсихијатрије Дејан Будимировић стекао је, проширио и усавршио на Харварду и приватном Њујошком универзитету. Након обавезног приправничког стажа, определио за усавршавање из области неуронауке, која се у том периоду веома брзо развијала, на Универзитетском клиничком центру, Катедра за психијатрију. Током двогодишње специјализације, из кључних области опште психијатрије, у овом центру, Будимировић је стекао изузетно богато клиничко искуство, које је употпунио и завршетком последипломских студија из области биолошке психијатрије.

Дејан Будимировић се са породицом преселио у САД, 1994. године, где је одмах прихваћен на Катедри за општу психијатрију Медицинског факултета на Харварду. Након исказаних резултата упућен је на субспецијализацију на Катедри за дечју и адолесцентне психијатрију Медицинског факултета Универзитета у Њујорку. Пракса у овим установама омогућила је др Будимировићу да прошири своје искуство и знање у области клиничкој психијатрији, и лично га стимулисала за истраживачке активности у заједничким пројектима.[2]

Након субспецијализације, за постигнуте резултате, др Будимировићу је додељена плакета за изванредне терапеутске способности и професионалност у раду са пацијентима, Центра за студије деце и познате Градске болнице „Белви” и болнице „Ленок Хил”. Ово признање за Будимировића је било тим веће јер се не додељује сваке године, и потиче од наставног особља и колега.

Успешан рад у струци, др Будимировића је „крунисао” првим академским именовањем на Универзитету Јејл, где је постављен за асистента професора. Током четворогодишњег мандата на Јејлу, као специјалиста психијатар, Будимировић је успешно лечио неколико стотина болесника, првенствено омладине, али и болеснике из опште и геријатријске психијатрије.

Захваљујући великом залагању у струци др Будимировић се у кратком времену изборио за дужност главног истраживача на једном пројекту из области поремећаја расположења, који је финансирала једна утицајна приватна фондација.

Како је показао и добре лидерске вештине, изабран је и за једног од директора одељења за адолесцентну психијатрију у Универзитетској болници на Јејлу.

Након извесног времена, које је провео у раду на Дечјем одељењу Универзитетске болнице, Универзитета „Стони Броок”, др Будимировић је употпунио клиничко искуство и лечењем дечије популације.

Новембра месеца 2004, др Будимировић именован је за професора-асистента на Универзитету Џонс Хопкинс, специјалисту дечје и адолесцентне психијатрије и једног од директора у „Кенеди Кригер” институту, где и данас ради. У оквиру наставничке активности, предаје студентима на Џонс Хопкинс Универзитету и студентима медицине и специјализантима у Хомевоод кампусу. Такође је, ментор и гостујући научник на заједничким пројектима у Аустрији.

Чланство у медицинским удружењима и организацијама[уреди | уреди извор]

Др Будимировић је члан:

  • Америчког Одбора за психијатрију и неурологију одраслих, деце и адолесцената
  • Америчке академије за дечју и адолесцентну психијатрију,
  • Америчке психијатријске асоцијације
  • Америчког медицинског удружења.

Као медицински директор Фрагиле X клинике, др Будимировић је, члан ФXС конзорцијума, који има за циљ да унапреди рану дијагностику и лечење и примену резултате истраживања повезана са фрагилним X-хромозомом..

Дело[уреди | уреди извор]

Од доласка, на светски познати, Институт „Кенеди Кригер” др Будимировић је у области развојних поремећаја, укључујући и аутизам, дао значајан допринос проширењу клиничких активности на Клиници за фрагилни (крхки) X-ген (за особе са „нестабилним” дугим краком на X-хромозому).[2]

Током 2006, Клиника за фрагилни (крхки) X-ген, једним делом захваљујући и Будимировићу, постала једна од чланица и оснивача Истраживачког конзорцијума за пручавање фрагилног X-гена’’, који сада броји 26 чланова у САД и Канади. Клиника је изабрана као једна од две локације за клиничка испитивања за која је др Будимировић главни сарадник-истраживач.

Почев од 2008. у Центару за контролу и превенцију болести, Владе САД финансира неке од истраживачких активности, овог Конзорцијума, у коме учествује и Будимировић, у циљу бољег разумевања особа са нестабилним дугим краком на X-хромозому, које често пате од менталних поремећаја и аутизма.[2]

Током последњих шест до седам година, др Будимировић је саставни део тима у Центру за генетске поремећаја спознаје и понашања (енгл. Center for Genetic Disorders of Cognition & Behavior - Fragile X Research, Fragile X Research Program) на Институту Кенеди Кригер.

Након бројних истраживања др Будимировић је д0обијене резултате објавио неколико радова у часописима. Један од његових радова је изворни рад са показатељима друштвених дефицита у појединаца са Мартин-Бел синдромом и аутизом (Спектар поремећаја (АСД) (2006). Овај оригинални и рада био је основа за објављивање неколико публикације поднетих научно-истраживачких пројеката агенцијама за финансирање даљих истраживања.

Даљом применом и усавршавањем разних напредних метода, др Будимировић и данас наставља започету истраживачку дјелатност и даје нове доприносе у овом подручју неуронауке. Тренутно је укључен у рад на неколико актуелних истраживачких студија, а као носилац пројекта и главни истраживач непосредно је укључен у три пројекта:

  • Фрагиле X Цлиницал анд Ресеарцх Цооперативе Цонсортиум Регистрy анд Репоситорy (ЈХХ ИРБ НА_00028362) - Овај пројекат има за циљ истраживања у области крхког (фрегилног) X-хромозома.
  • Фрагиле X Цлиниц Пхармацологицал Датабасе (ЈХХ ИРБ Н_00069920) - Овај пројекат има за циљ осниваwе фармаколошко-клиничке базе података у Заводу за ФXС, а све у сврху будућих истраживања.
  • Еарлy Сигнс оф Фрагиле X Сyндроме (ЈХХ ИРБ Н_00072204) — Овај пројекат има за циљ рано откривање разних знакова и симптома Мартин-Бел синдрома (ФXС) у циљу лакше и ранији генеске дијагностике ФXС.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ CV, Дејан Будимировиц, MD Псyцхиатрy Балтиморе, MD Медицал Дирецтор, Фрагиле X Цлиниц
  2. ^ а б в г Биограпхицал скетцх: Др Дејан Будимировиц, Медицал Дирецтор, Фрагиле X Цлиниц, Кеннедy Криегер Институте (2015)

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Будимировиц, D.Б., & Кауфманн, W.Е. (2011). Wхат Цан Wе Леарн Абоут Аутисм фром Студyинг Фрагиле X Сyндроме? Девелопментал Неуросциенце, 33 (5), 379-394.
  • Кауфманн, W.Е., Цапоне, Г., Цларке, M., & Будимировиц, D.Б. (2008). Аутисм ин Генетиц Интеллецтуал Дисабилитy: Инсигхтс инто Идиопатхиц Аутисм. Ин Зиммерман, А.W. (Ед.), Аутисм: Цуррент Тхеориес анд Евиденце (81-108). Тотоwа, Њ: Тхе Хумана Пресс Инц.
  • Цоффее, Б., Икеда, M., Будимировиц, D.Б., Хјелм, L.Н., Кауфманн, W.Е., & Wаррен, С.Т. (2008). Мосаиц ФМР1 Делетион Цаусес Фрагиле X Сyндроме анд Цан Леад то Молецулар Мисдиагносис: А Цасе Репорт анд Ревиеw оф тхе Литературе. Америцан Јоурнал оф Медицал Генетицс Парт А, 146А, 1358-1367.
  • Будимировиц, D.Б., Букелис, I., Цоx, C., Граy, Р., Тиернеy, Е., & Кауфманн, W.Е. (2006). Аутисм Спецтрум Дисордер ин Фрагиле X Сyндроме: Дифферентиал Цонтрибутион оф Адаптиве Социализатион анд Социал Wитхдраwал. Америцан Јоурнал оф Медицал Генетицс, 140А (17),1814-1826.
  • Будимировиц, D.Б., & Кауфманн, W.Е. (2008, Оцтобер). Социал Wитхдраwал ин Фрагиле X Сyндроме: Цхарацтеризатион бy Фацтор Аналyсис. Постер пресентед ат тхе Америцан Ацадемy оф Цхилд & Адолесцент Псyцхиатрy'с 55тх Аннуал Меетинг, Цхицаго, ИЛ.
  • Будимировиц, D.Б., & Кауфманн, W.Е. (2010, Марцх). Сеqуентиал Фацтор анд Цлустер Аналyзес Суппорт Цо-морбид Аутисм Спецтрум Дисордер плус Социал Анxиетy Пхенотyпе ин Фрагиле X Сyндроме. Постер пресентед ат тхе Анxиетy Дисордерс Ассоциатион оф Америца Аннуал Меетинг, Балтиморе, MD.
  • Хернандез, Н., Кеен, L., Будимировиц, D.Б., & Кауфманн, W.Е. (2010, Јулy). Струцтурал Неуроимагинг Цоррелатес оф Аутисм анд Социал Анxиетy ин Боyс wитх Фрагиле X Сyндроме. А Постер пресентатион ат тхе 12тх Интернатионал ФXС Цонференце, Детроит, MI.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]