Дигитални активизам

,,Дигитални активизам најопштије речено, подразумева коришћење дигиталних технологија за остваривање друштвених или политичких промена, и омогућава грађанима брзо повезивање и реаговање на заједничке проблеме.’’ Дигитални активизам се показао као моћно средство политичке мобилизације, али такође се показао као ново средство које пружа нове начине за ангажовање грађанства. Дигитални активизам је још познат као Wеб активизам, Онлајн активизам, Онлајн организовање, Е-активизам, Е – петиције. Активизам преко интернета подразумева коришћење савремених технологија као што су друштвени медији, подкастови за различите облике партиципације грађана, како би се омогућила бржа и ефикаснија комуникација са покретима, невладиним организацијама, и крајње, како би неки облици решења дошли до институција.

,,Активизам (л. ацтивус, агере делати, радити) је филозофско схватање да је за напредак човечанства од нарочите важности разуман и сталан утицај човечјег знања и хтења на културу и живот уопште; практично, активизам је етички захтев да човек не сме да мирује све дотле док природа човекова, његовим сталним настојањем, не доспе до потпуног самосазнања и самосталности.’’

,,Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене’’

,,Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном раду „улога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.’’

Нормативни оквир

Нормативни оквир може да се сведе уставним и наднационалним декларацијама, и јемчењу људских права као што су слобода изражавања, прикупљања и давања информација и као права учешћа грађана у државним пословима, посредно или непосредно.

Међународни оквир

Универзална декларација о људским правима - ,,Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе. ‘’ (Члан 19.) ,,Свако има право да учествује у управљању јавним пословима своје земље, непосредно или преко слободно изабраних представника.’’ (Члан 21.)

Међународни пакт о грађанским и политичким правима - ,,1. Нико не може бити узнемираван због свога мишљења. 2. Свако има право на слободу изражавања; то право подразумева слободу тражења, примања и ширења обавештења и идеја сваке врсте, без обзира на границе, било усмено, писмено, путем штампе или у уметничком облику, или ма којим другим средством по свом избору.’’ (Члан 19.)

Национални оквир

Устав Републике Србије - ,,Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.’’ (Слобода мишљења и изражавања, члан 46. Устава Републике Србије)

,,Свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица лоалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи. Због упућивања петиција и предлога нико не може да трпи штетне последице. Нико не моше да трпи штетне последице за ставове изнете у поднетој петицији или предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.’’(Право на петицију, члан 56.)

Након Устава, као највишег државног акта, следећи ниво пружања гаранција слободе медија, и удруживања и партиципацију грађана путем медија обезбеђују закони, односно најопшти медијски акт међу њима - Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који се на самом почетку, кроз начела и циљеве самог закона прописује да је јавно информисање слободно и не подлеже цензури, да јавност има право и интерес да буде информисана о стварима од општег интереса.

Дигитални активизам у свету

Праксу сајбер активизма, у модерној форми, можда је отворио др Даниел Мергара, Габонски научник и активиста који живи у Њу Џерсију. 1998. Створио је интернет страницу на француском језику чије је име Бонго Доит Партир која је јасно указивала на његову мисао: подстицала је на револуцију против тадашњег режима 29-огодишњег Омара Бонго у Габону. Као најбољи и најмодернији пример учешћа грађана у доношењу одлука непосредно преко интернета свакако се највише истакао Пабло Сото, програмер из Шпаније са својом апликацијом ,,Дециде Мадрид’’. Платформа је заснована је на томе да укључи грађане у доношење политичких одлука. То је платформа са чак 400.000 корисника на територији Мадрида. Функционише по принципу да сваки корисник може да предложи идеју, и уколико је подржи један одсто популације града, идеја одлази на референдум. Грађанима је омогућено да на четири начина учествују у локалним политикама. То су, предлагање које укључује давање идеја за решавање проблема, као и њихово изгласавање, потом консултовање, тј. давање могућности да се износе мишљења и да се гласа о владиним процедурама, омогућена је и дебата која не доводи до директног доношења одлука, али се на овај начин подстиче активност корисника. Грађани могу чак да гласају и о буџету, тачније како да се његов један део ( 100.000 милиона еура) искористи. Ова апликација пропагира транспарентност власти и доступност јавних политика грађанима.

Дигитални активизам у Србији

,,Интернет у Србији се данас често користи и у сврхе грађанског активизма. Активистичку сврху интернета у Србији прво су препознале политичке странке и самоникли друштвени покрети, а потом и различита формална или неформална удружења грађана.’’Грађани Србије млађи од тридесет година подједнако су спремни да се укључе у иницијативе покренуте у виртуелном као и у стварном свету, док су старији од тридесет година склонији ангажовању у реалном окружењу. ,,Интернет није само средство које се користи у организацији активизма, већ је и простор на којем се одвија специфичан онлине активизам. Ту се могу идентификовати две групе активиста. „Активни учесници“ натпросечно практикују све врсте онлине активизма, од учествовања на форумима, преко блогова и активности на друштвеним мрежама. Најчешће су у питању студенти који не прате традиционалне медије, већ су им основни извор информисања дигиталне платформе којима махом приступају путем мобилних телефона.’’ Истраживање које је усмерено на протест против диктатуре које је спровела ,,СеЦонС’’ група (СеЦонС група за развојну иницијативу је независна организација стручњака, основана са циљем да допринесе дугорочном социо-економском развоју и побољшању животних услова појединаца и друштвених група у Србији и региону) показује да је најмање половина учесника позива за протест добила преко друштвених мрежа. У Србији је нарочито популарно дигитално учешће преко онлајн петиција. Неке од њих су: ,,Петиција против градње гондоле на Београдској тврђави’’, ,,Зауставимо сечу шуме у националном парку Фрушка Гора’’, ,,Петиција против изградње МХЕ на реци Пчињи и њених притока’’.

Спољашње везе

1. Дигитал ацтивисм