Дијаграм контроле тока
Диаграм контроле тока (енгл. control flow diagram, скраћено CFD у остатку текста) дијаграм је који се користи за описивање контроле тока пословног процеса, процеса уопште и прегледа.
ЦФД су развијени 1950-тих година и широко се користе у више грана инжењерства. Они су једни од класичних метода за моделовање пословних процеса, заједно са дијаграмом тока, ДРАКОН дијаграмима, дијаграмом протока података (енгл. data flow diagram), дијаграм блокова функционалног тока (енгл. functional flow block diagram), гантограми (енгл. Gantt charts), ПЕРТ дијаграми (скраћено од енгл. Program evaluation and review technique) и ИДЕФ[2] (скраћено од енгл. Integration DEFinition).
Преглед[уреди | уреди извор]
Дијаграм контроле тока се састоји од поднивоа који показују секвенцијалне кораке (тј. кораке у низу) од којих кораци могу бити иф-тхен-елсе услови, понављања или цасе-услови. Одговарајући обележена геометријска тела представљају операције, податке или садржај док се стрелице користе да укажу на секвенцијални ток од једног ка другом кораку.[3]
Постоји неколико типова дијаграма контроле тока, на пример:
- Дијаграми контроле тока промена (енгл. Change control flow diagram) коришћен у управљању пројектима
- Дијаграми контроле тока конфигурационих одлука (енгл. Configuration decision control flow diagram) коришћен у менаџменту конфигурација
- Дијаграм контроле тока процеса (енгл. Process control flow diagram) коришћен у менаџменту процеса
- Дијаграм контроле тока квалитета (енгл. Quality control flow diagram) коришћен у контроли квалитета.
У развоју софтвера и развоју система, ЦФД могу да се користе у анализи контроле тока, анализи тока података, алгоритамској анализи и симулацијама. Контрола и подаци су најприменљивији за реал-тиме и подацима водјене системе. Ове анализе тока трансформишу логику и текст захтева података у графичке токове који се лакше анализирају од текста. ПЕРТ, промене стања и дијаграми трансакције су примери ЦФД-а.[4]
Типови[уреди | уреди извор]
Процесс Цонтрол Флоw Диаграм[уреди | уреди извор]
Дијаграм тока може специјално да се развије у алат за контролу системских процеса за сваку битну активност. Контрола процеса је уобичајено затворен круг у коме сензор обезбедјује информације за софтверску апликацију (која се бави обрадом процеса и контролом) кроз комуникацијски систем. Апликација одлучује да ли су подаци од сензора унутар унапред одлучених (или израчунатих) параметара података и ограничења. Резултати ових поредјења се даље проследјују актуару (енгл. actuator) који контролише критичне (или битне) компоненте. Ова 'помоћ' (енгл. feedback) може да контролише компоненте електронси или може да указује на потребу ручне акције или интервенције.[5]
Овај кружни, затворени процес има много провера и балансирања да би осигурао безбедност у извршавању. Истрага о томе како контрола процеса може бити угрожена је потенцијално велика и захтевна јер је или све или само део те контроле процеса садржи усмене инструкције индивидуалној особи која надгледа процес. Може бити потпуно контролисано компјутером и аутоматизовано а може бити и хибрид у коме је сензор аутоматизован док акције захтевају ручну интервенцију. Поједини системи контроле процеса могу да користе старије генерације хардвера и софтвера док су други 'вид уметности'.[5]
Дијаграми контроле тока који захтевају перформансе[уреди | уреди извор]
Дијаграми контроле тока који захтевају перформансе (енгл. Performance seeking control flow diagram) често се користе у изградњи мотора. Закон контроле се стастоји од процене, моделовања и оптимизације процеса. У процењивању коришћењем Калмановог филтера, улаз, излаз и остаци се чувају. У фази моделовања компактног погонског система сви процењени улази и параметри мотора су били сачувани.[1]
Додатно поред температура, притиска и контролних позиција параметри попут трајних маргина (граница), потиска и компоненте аеродинамичког отпора су били сачувани. У фази оптимизације, услови ограничења, оптимално решење и линеарно програмирање стања 'здравствених' услова су били сачувани. На самом крају, наредбе које су послате мотору кроз ДЕЕЦ су биле сачуване.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Гленн Б. Гилyард анд Јохн С. Орме (1992) Субсониц Флигхт Тест Евалуатионоф а Перформанце Сеекинг ЦонтролАлгоритхм он ан Ф-15 Аирплане НАСА Тецхницал Меморандум 4400.
- ^ Тхомас Дуфресне & Јамес Мартин (2003). "Процесс Моделинг фор Е-Бусинесс" Архивирано 2006-12-20 на сајту Wayback Machine. ИНФС 770 Метходс фор Информатион Сyстемс Енгинееринг: Кноwледге Манагемент анд Е-Бусинесс. Спринг 2003
- ^ ФДА глоссарy оф терминологy апплицабле то софтwаре девелопмент анд цомпутеризед сyстемс. Аццессед 14 Јан 2008.
- ^ Долорес Р. Wаллаце ет ал. (1996). Референце Информатион фор тхе Софтwаре Верифицатион анд Валидатион Процесс Архивирано 2008-10-11 на сајту Wayback Machine, НИСТ Специал Публицатион 500-234.
- ^ а б Натионал Институте оф Јустице (2002). А Метход то Ассесс тхе Вулнерабилитy оф У.С. Цхемицал Фацилитиес. Сериес: Специал Репорт.