Дивна Станковић
Дивна Станковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1956. |
| Место рођења | Лесковац |
| Датум смрти | 2011. |
Дивна Станковић (Лесковац,1956 – 2011) била је учесница и једна од организаторки великог грађанског протеста у Лесковцу 1999.[1] године против режима Слободана Милошевића, једна од оснивачица лесковачког Народног парламента, мировна активисткиња Жена у црном, Мреже приговора савести, Мреже Жене против насиља, као и једна од оснивачица Женског центра у Лесковцу.
За њен хуманитарни рад град Лесковац јој је постхумно доделио Октобарску награду[2].
Биографија[уреди | уреди извор]
Грађански протест у Лесковцу 1999.[уреди | уреди извор]
Непосредно након завршетка рата на Косову, у Лесковцу на јединствен начин избија масовна грађанска побуна. Наиме, на локалној телевизији Лесковац, која је била под контролом режима Милошевића, техничар Иван Новковић прекида програм, и изражавајући незадоволјство политиком на локалном и националном нивоу, позива грађанство на протесте. То је био јединствен случај да се један режимски медиј искористи за организовање анти-режимских протеста.[3]
Одговор на овај позив био је масован – 5. јула 1999, на протесту се окупља око 20.000 људи.[4][1] Дивна Станковић је једна од грађанки која се у наредних месец и по дана обраћа јавности на лесковачким протестима, а након 44 дана,[5] постаје једна од оснивачица Народног парламента.
Активистички ангажман[уреди | уреди извор]
Након протеста у Лесковцу Дивна Станковић се прикључује Женама у црном, Мрежи приговарача савести, а касније и Мрежи жена против насиља насталој на иницијативу Аутономног женског центра у Београду.
На локалном нивоу се није либила да јавно отвара питања корупције, криминала и посебно нелегалне трговине наркотицима која се одвија под заштитом делова власти.
Након петооктобарских промена, Дивна Станковић се фокусирала на питања насиља према женама и све видове дискриминације, економско оснаживање жена, као и хуманитарни рад.[2]
Такође је сматрала да је важно инсистирати на родној равноправности, и није се либила да критикује феномене и људе којима је својим деловањем омогућила да дођу на власт након смене режима Милошевића.
Дивна Станковић је сматрала да је цивилно друштво битан корективни фактор друштва: „Жене представљају више од 50% бирачког тела, оне су бирале парламентарке и ове би морале да нас узму у обзир, а у противном треба да извршимо притисак на њих како би схватиле важност цивилног друштва“.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „ЦПИ”. www.цпи.рс. Приступљено 2022-11-08.
- ^ а б „Дивна Станковић - Жене у црном”. зенеуцрном.орг. Приступљено 2022-11-08.
- ^ „Протести”. Народни парламент (на језику: српски). 2013-05-06. Приступљено 2022-11-08.
- ^ Лесковац_5. јул 1999._Србијо-мајко-плачи (на језику: српски), Приступљено 2022-11-08
- ^ „Заврсени протести у Лесковцу - најава нових акција”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 2022-11-08.
- ^ „Жене стварају мир - Жене у црном”. зенеуцрном.орг. Приступљено 2022-11-08.