Дизајнер података

Дизајнер података је занимање које обухвата: дизајн, структурирање, организацију и одржавање података поједине организације или пројекта.

Настанак

Дизајнер података се развио из “споја” аналитичара података и дизајнера база података и преузео њихове улоге. Све је настало из потребе да се подаци из разних неповезаних извора успешно интегришу на интернет страницама.

Основни задатак дизајнера података је да циљеви организације буду оптимизовани употребом метаподатака. Овај посао врло често укључује стварање и одржавање регистра метаподатака.

Само дизајнирање података укључује пословање метаподацима, пословну семантику, обликовање метаподатака и развој пословања метаподацима.

Метаподаци

Метаподаци су „подаци о подацима“.

Овај тип података даје информацију о томе какав је податак пронађен приликом претраживања, а уобичајено је да је описан садржај тог податка или скуп података унутар којег се налази. Његова је сврха првенствено боље разумевање чињеница које се односе на податак, али и давање упутства о начину употребе. Њихов облик и садржај зависе од тога шта смо претраживали и за шта нам је тај податак потребан.

Дизајнирање

Основни задатак дизајнера података је организовати структуру која ће омогућити складиштење података важних за одређену организацију. Имајући на уму како је наглашена употреба искључиво важних података, дизајнер података мора одредити колико је честа употреба података које организиује и за остваривање којих циљева су они потребни не би ли на тај начин омогућио ефикасно постизање резултата.

За дизајнирање је података врло важно да резултати (постигнути радом дизајнера) буду потпуни, доследни и разумљиви.

Дизајнеров је рад уско повезан с корисницима и дизајнерима других области.

Задаци које дизајнер података извршава подразумевају јасну визију приликом рада о томе како би логични дизајн требало преводити у физичку базу података не би ли се тиме осигурао несметан проток података.

Додатни задатак с којим се суочава је и стварање интерфејса који ће бити лак за коришћење, и инфраструктуре која ће подржавати већину уобичајених операција које се врше над подацима.

Организација података

Приликом саме организације података, нагласак се ставља на организацију искључиво тачних података (унапред проверених), те њихову прецизност и лаку доступност што значи да је улога дизајнера података такође прегледање свих прикупљених података и одвајање оних које сматра корисним.

Регистар података

Осим база података, дизајнер такође ствара тзв. регистар (мета)података. Регистар података је својеврсни каталог у којем је могуће пронаћи податке о доступности појединих података или база података. Подаци могу бити организовани у много већем броју него што иначе базе података допуштају јер се не чувају комплетни подаци, већ референце које се на њих односе.

СQЛ

С обзиром на подручје рада, дизајнер података мора бити упознат с програмским језиком познатим као СQЛ (Струцтуред Qуерy Лангуаге).

СQЛ је стандардни интерактивни програмски језик за претраживање и обликовање података и употребу база података.

Додатна знања дизајнера података

Дизајнер података мора имати неколико одлика, тј. способности не би ли успешно обављао свој посао.

Неке од потребних (пожељних) одлика су:

• познавање стратегије, анализе и концепта података, и начина на који се подаци могу обликовати
• познавање апликација база података
• познавање алата за одржавање
• развој анализе података
• познавање рада с дијаграмима
• врло добро развијене комуникацијске способности (писмено и усмено изражавање)
• могућност читања и разумевања кода
• познавање интернет технологија и протокола
• развој архитектуре унутар које ће подаци бити тако организовани да омогућују корисницима што већу ефикасност и продуктивност
• стварање архитектуре као темеља за могућу надоградњу, нову организацију података и пословање истима
• прикупљање података и њихова организација на начин прикладан за даљу употребу
• могућност одвајања општих карактеристика од специфичних
• развој стратегије за организовање архиве, њено одржавање, и враћање изгубљених података
• познавање начина надоградње база података као и брисања старих и некорисних података