Пређи на садржај

Дунфермлине Аббеy

С Википедије, слободне енциклопедије
"Дунфермлине Аббеy"
Опште информације
МестоДанфермлајн
Држава Шкотска
Врста споменикаЦрква
Време настанка1128.
Тип културног добраСпоменик културе

"Дунфермлине Аббеy" је црква у Данфермлајну, Фифе, Шкотска. Министар (од 2012.) је пречасни "МарyАнн Р. Ренние". Црква заузима место ограђено испред олтара и велике средњовековне Бенедиктинсаке опатије, која је отпуштена 1560. године, током Шкотске реформације и дозвољено је да пропада. Део старе цркве наставио је да се користи у то време, а неки делови опатијске инфраструктуре и даље постоје. Данфермлајнска опатија је једна од најзначајнијих културних локација Шкотске.

Историја[уреди | уреди извор]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Бенедиктинска опатија Свете Тројице и Св. Маргарета, основана је 1128. године од стране краља Дејвида I Шкотске, али је монашки део заснован на ранијој основи која датира из владавине његовог оца краља Мела Цолуима, и његове краљице, Св Маргарете из Шкотске. На његовом месту био је изгнаник Данфермлајна, од којих је први био Дyери из Кентерберија.[1]

У деценији након оснивања, опатија је добила значајне задужбине. Што се види из посвећености 26 оптара донираних од стране појединачних добровољаца и цеха. Била је важна дестинација ходочасника јер је била домаћин реликвојског светилишта и култа Св Маргарете из Шкотске, од кога је опатија касније затражила темељ и за коју је измишљена ранија темељна повеља. Темељи најстарије цркве однсоно цркве Свете Тројице, налазе се под изузетним романски бродом изграђеним у 12. веку. Током зиме 1303. године двор Едварда I из Енглеске био је у опатији, а приликом одласка већина зграда је спаљења. [2]

Каснија Историја[уреди | уреди извор]

Током шкотске револуције, црква опатије је развршена у марту 1560. Неки делови опатијске инфраструктуре и даље постоје, првенствено огромна трпезарија и просторије преко капије која је била део бившег градског зида. Већина је била поправљена 1570. године од стране Роберта Друмонда из Царнока. То је служило као парохијска црква до 19. века, а сада формира предворје нове цркве. Ова зграда у перпендукуларном стилу, отворена је за јавну молитву 1821. године, заузима место древних шанака и транцепта. Мада се разликују у стилу и пропорцијама од првобитне структуре. Такође из манастира и даље постоје јужни зид трпезарије, са финим прозором. Поред опатије налази се рушевина палате Данфермлајна, која је такође првобитног комплекса и повезана је преко капије Данфермлајнских опатија, једна од најважнијих културних локација у Шкотској, примила је више краљевских мртвих из Шкотске него било које друго место у Краљевини, осим Ионе. Једно од најзаначајнијих имена које треба повезати са опатијом је северни ренесансни песник, Роберт Хенрисон. Гробница Свете Маргаре I Малколма Цанморе, рушевитим зидовима капије, обновљена је и затворена командом краљице Викторије.

Данас[уреди | уреди извор]

Садашња зграда на месту хора старе цркве је Шкотска жупна црква, која још увек носи име "Дунфермлине Аббеy". Од 2002. године у скупштини је било 806 чланова. Министар (од 2012.) је Пречасни "МарyАнн Р. Ренние".

Архитектура[уреди | уреди извор]

Стара зграда је била добар пример једноставне и масивне романике, с обзиром на то да имамо прелепа врата са задње стране. 1903. године, зидари су уклесали зид као споменик војницима који су пали у Другом Боеровом рату. За овај споменик је пронађена нова локација како би се заштитио древни улаз. Архитетктура афганистанске цркве у Мумаију (посвећена Св. Јовану Крститељу) има врата и десну страну цркве из опатије.

Значајне церемоније и догађаји[уреди | уреди извор]

  • Св. Маргарет из Шкотске сахрањен је овде 1093; 19 јуна 1250. његови остацу су били ископани и стављени у реликвију на високом олтару. Остаци њеног мужа Малцолма такође су били ископани и закопани поред Маргарете;
  • Данцан II из Шкотске 1094.;
  • Едгар из Шкотске је сахрањен овде 1107.;
  • "Алеxандер I оф Сцотланд" 1124. и његова краљица "Сyбилла де Нормандy" 1122., су сахрањени овде;
  • Давид I из Шкотске је сахрањен овде (1153.) заједно са краљицом Мауд, "Цоунтесс оф Хунтингдон" (1130.);
  • Малколм IV из Шкотске је сахрањен овде 1165.;
  • Александар III из Шкотске (1286.), је сахрањен овде са својом женом Маргарет из Енглеске (1275.) и њихов син Давид (1281.) и Александар, принц Шкотске (1284.);
  • "Елизабетх де Бургх", жена Роберт из Шкотске, су сахрањени овде 1327.;
  • Роберт I из Шкотске је сахрањен овде 1329. године , у хору, место садашње жупне цркве. Робертово срце лежи у Мелросеу, али његове кости леже у овој опатији, где су (након открића скелета 1818. године);
  • Матилда из Шкотске, ћерка Роберта и из Шкотске, сахрањена овде 1353. године;
  • Анабела Друмонд, жена Роберт III и мајка Џејмса I су сахрањени овде 1401.;
  • Роберт Стјуарт,Дјук из Албани су сахрањени овде 1420.;
  • Џејмс Брус (војвода), сахрањен је овде 1447.;
  • Место родјења 1600., Чарлес I последњег британског монаха родјеног у шкотској.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ламонт-Броwн Фифе ин Хисторy анд Легенд пп.178-80.
  2. ^ Цхисхолм 1911.

Извори[уреди | уреди извор]