Еколингвистика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Еколингвистика је научни правац који узима у обзир не само друштвени контекст у оквиру ког језик постоји, већ и еколошки контекст у оквиру којег функционишу друштва. Као посебан правац појавила се деведесетих година 20. века као нова парадигма језичких истраживања.

Есеј M. Халидеја из 1990. "Нови путеви значења: изазов примењеној лингвистици" често се сматра као суштински рад који је подстакао лингвисте да посматрају еколошки контекст и значај језика. Између осталог, изазов који је Халидеј поставио лингвистици јесте да се прида значај проблемима и темама XXI века, посебно нарочито распрострањеном уништавању екосистема. Главни пример који је Халидеј навео јесте тзв. “економски раст” који се помиње у позитивном контексту кроз појмове “висок”, “добар”, “велики” упркос негативним последицама по екологију. Од тада, еколингвистика као правац се значајно развила, више у смеру анализе еколошких утицаја специфичних дискурса него језика уопште. Главни онлајн истраживачки форум за еколингвистику, Истраживачки форум језик и екологија, дефинише еколингвистику на овај начин: “Еколингвистика испитује утицаје језика на међуљудске односе, однос људи према другим бићима и односе људи према природном окружењу који су од животног значаја. Истраживања се простиру од утицаја рекламних дискурса који подстичу конзумеризам штетан по екологију до моћи поезије да охрабри поштовање према природном окружењу.” Ово су два главна приступа који употребљавају појам “еколингвистика” и они се могу дефинисати као “еко-критичка анализа дискурса” и “ језичка екологија”.[1]

Еко-критичка анализа дискурса[уреди]

Еко-критичка анализа дискурса подразумева, али не искључиво, примену критичке анализе дискурса текстова о животној средини и покрета који се залажу за њено очување у намери да открије скривене претпоставке и поруке, и да разматра њихову ефикасност у постизању еколошких циљева (Видети Стиббе 2012, Харрé ет ал. 1999). У најпотпунијем виду, она укључује анализу било ког дискурса који може бити значајан за будућност екосистема, као што су неолиберална економија, дискурзивне конструкције конзумеризма, пола, политике, агрикултуре и природе (видети Гоатлy 2000, Стиббе 2004). Еко-критичка анализа дискурса се не фокусира само на разоткривање потенцијално штетних идеологија, већ и тражи дискурзивне репрезентације које могу побољшати еколошку одрживост друштва. Приступи попут екосемиотике (Селвамонy 2007), комуникације у оквиру природног окружења и екокритицизма имају сличне циљеве и технике сличне екокритичкој анализи дискурса.

Лингвистичка екологија[уреди]

Појам “лингвистичка екологија” први пут је употребљен у чланку о “језичкој ситуацији” у Аризони (Воегелин, Воегелин анд Сцхутз, 1967). Увео га је Еинар Хауген, који је употребио метафору екосистема да опише односе између различитих форми језика у свету и група људи који се њима служе. Контроверза овог поља је да ли њене теме припадају социолингвистици или еколингвистици. Еколошка лингвистика посматра узајамно дејство између језика и околине у којима се говоре и залаже се за очување угрожених језика као аналогију очувања биолошких врста. Неки тврде да се не ради конкретно о еколингвистици, због већег фокуса на језик него на утицај језика на биолошке/физичке екосистеме. Међутим, други аргументују да би раздвајање лингвистичке екологије од еколингвистике била редукција саме области (Стеффенсен 2007), јер је језички диверзитет повезан са биолошким диверзитетом (видети Бастардас-Боада 2002). Доказано је да постоји веза између језичког и биолошког диверзитета, јер је локално еколошко знање уграђено у локални језички варијетет, те је такође угрожено ако језику прети истребљење од стране доминантног језика (видети Мüхлхäуслер 1995). Компромисно решење би било да лингвистичка екологија припада еколингвистици ако је њен крајњи циљ очување екосистема помоћу очувања језичког диверзитета, а социолингвистици ако је њен крајњи циљ само очување језичког диверзитета (Стиббе 2010).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Лангуаге & Ецологy Ресеарцх Форум http://www.ecoling.net/. Приступљено 29. 10. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Bastardas-Boada, Albert (1996) Ecologia de les llengües. Medi, contactes i dinàmica sociolingüística [Ecology of languages. Context, contacts and sociolinguistic dynamics]. Barcelona: Proa.
  • Bastardas-Boada, Albert (2002) "Biological and linguistic diversity: Transdisciplinary explorations for a socioecology of languages" Diverscité langues, vol. VII.
  • Bastardas-Boada, Albert (2002) "The Ecological perspective: Benefits and risks for Sociolinguistics and Language Policy and Planning", in: Fill, Alwin, Hermine Penz, & W. Trampe (eds.), Colourful Green Ideas. Berna: Peter Lang, pp. 77–88.
  • Bastardas-Boada, Albert (2007) "Linguistic sustainability for a multilingual humanity" Glossa. An Interdisciplinary Journal vol. 2, num. 2.
  • Calvet, Jean-Louis (1999) Pour une écologie des langues du monde. Plon
  • Döring, Martin;Nerlich, Brigitte (2005): Assessing the Topology of Semantic Change: From Linguistic Fields to Ecolinguistics, in: Language and Logos 6 (1), 55-68.
  • Döring, Martin; Penz, Hermine; Trampe, Wilhelm (eds.) (2008):Language, Signs and Nature: Ecolinguistic Dimensions of Environmental Discourse. Essays in Honour of Alwin Fill (Stauffenburg Festschriften). Tübingen: Stauffenburg Verlag.
  • Döring Martin & Francesca Zunino (2011) NatureCultures in Old and New Worlds. Steps towards an Ecolinguistic Perspective on Framing a 'New' Continent. In S. V. Steffensen & A. Fill (eds) "Ecolinguistics: the Ecology of Language and Science". Language Sciences, Special Issue
  • Fill, Alwin (1996): "Ökologie der Linguistik - Linguistik der Ökologie." In: Alwin Fill (ed.): Sprachökologie und Ökolinguistik. Tübingen: Stauffenburg Linguistik. Pp. 3–16.
  • Fill, Alwin and Peter Mühlhäusler (2001) The ecolinguistics reader. London: Continuum.
  • Goatly, Andrew (2000) Critical reading and writing: an introductory coursebook. London: Routledge
  • Halliday, Michael (1990) New ways of meaning: the challenge to applied linguistics. Reprinted in Fill and Mühlhäusler (2001) pp175–202
  • Harré, Rom and Jens Brockmeier and Peter Mühlhäusler (1999) Greenspeak: a Study of Environmental Discourse. London: Sage.
  • Mühlhäusler, Peter (1995) Linguistic Ecology; Language Change and Linguistic Imperialism in the Pacific Rim. London: Routledge.
  • Sánchez Carrión, José María (1985): "La nueva sociolingüistica y la ecología de las lenguas". Donostia-San Sebastián: Eusko Ikaskuntza.
  • Selvamony, Nirmal; Alex, Rayson K. (eds.) (2007). Essays in Ecocritics. New Delhi: OSLE.
  • Steffensen, Sune Vork (2007): "Language, Ecology and Society: An introduction to Dialectical Linguistics." In: Bang, Jørgen Christian and Jørgen Døør (eds) Language, Ecology and Society. A Dialectical Approach. Edited by Sune Vork Steffensen and Joshua Nash. London: Continuum. Pp. 3–31.
  • Stibbe, Arran (2012) Animals Erased: Discourse, Ecology and Reconnection with the Natural World. Middletown, CT: Wesleyan University Press
  • Stibbe, Arran (2010) Ecolinguistics and globalisation. In Nikolas Coupland (ed) The Blackwell Handbook of Language and Globalisation. London: Blackwell
  • Stibbe, Arran (2004) 'Masculinity, health and ecological destruction' Language & Ecology available http://www.ecoling.net/articles
  • C.Ф. Воегелин, Ф. М. Воегелин анд Ноел W. Сцхутз, Јр. Тхе лангуаге ситуатион ин Аризона ас парт оф тхе Соутхwест цултуре ареа" ин Студиес ин Соутхwестерн Етхнолингуистицс: Меанинг анд хисторy ин тхе лангуагес оф тхе Америцан Соутхwест, ед. бy Делл Хyмес анд Wиллиам Е. Биттле, 403–51, 1967. Тхе Хагуе: Моутон.