Пређи на садржај

Фарохи Систани

С Википедије, слободне енциклопедије

Фарохи Систани је био песник из доба газнавидске династије. Будући да је имао добар однос са султаном Махмудом, он га је пратио у разним експедицијама, лововима и ратовима[1]:пп. 18. и бележио у стиховима бројна султанова искуства.[2]:пп. 527.

Живот и дела[уреди | уреди извор]

Фарохи Систани је умро 1038. године. Састављао је касиде које су нагињале лирском обзорју, па су због тога и његови тагазули/љубавни стихови изузетно привлачни. Његове речи, попут оних Садијевих песама, морамо назначити недоступном лакоћом и оне, заправо представљају углачанију форму Рудакијевих песама, у односу на које су, уједно и речитије те течније. На површинама његове песме таласа нека врста просте и чисте сеоске/пастирске љубави која нам, најбоље предочава његову пастирску духовност. Није му циљ да се пуно хвалише, а не обазире се ни на нучну терминологију. Његов језик, премда има старојежичке карактеристике, не призива до оптицајне речи и није оптерећен застрањеним и неуобичајеним терминима.[3]:пп. 15. Док је учествовао у боју за освајане Соманата, Фарохи је спевао елегију у којој је детаљно описао догађаје из тог рата.[2]:пп. 527.

Његове песме ће постати широко познате тек у вековима који ће наићи. Тако ће аутор Чахар макалеа уз похвале спомињати његову песму Караван Хиле. Он се у овој песми намеће као спретни сликар који ће, напослетку морати баш све да задиви.[4]:пп. 109.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јусуфи, Голам Хосеин (1991), Фарохи Систани;Бахси дар шарх-е ахвал ва рузегар ва ше'р-е у [Фарохи Систани - дискусија о биографији, његовом животу и поезији], Техран, Елми.
  2. ^ а б Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.
  3. ^ Дабир-Сијаки, Сохан-гостар-е Систан.
  4. ^ Тамимдари, Ахмед (2004), Историја персијске књижевности, превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар I.Р. Ирана: Друштво српскоцрногорског-иранског пријатељства.