Фасил Геби

С Википедије, слободне енциклопедије
Fasil Gebi
ፋሲል ግቢ
Светска баштина Унеска
Званично имеFasil Gebi
МестоГондар, Етиопија Уреди на Википодацима
Координате12° 36′ 29″ С; 37° 28′ 11″ И / 12.6081° С; 37.4697° И / 12.6081; 37.4697
Укључује
  • Archives of Yohannes I
  • Bakaffa's Palace
  • Dawit's Hall
  • Fasilides Palace
  • Iyasu's Palace
  • Library of Yohannes I
  • Mentewab's Palace Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: ii, iii
Референца19
Упис1979. (3. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/19


Фасил Геби је утврђење поред града Гондара, на северу Етиопије, која је била седиште етиопских владара током 17. и 18. века. Утврђење је грађено као мешавина разних архитектонских стилова и утицаја од нубијског, арабијског, до барокног стила.

Због изузетних културно-историјских вредности, УНЕСЦО је 1979. уврстио утврђење Фасил Геби на списак места Светске баштине у Африци.

Унутар утврђења налази се Дворац Фасилидес, Дворац Јасу, Дворана Давит, Замак Ментеваб, Дворска канцеларија, Библиотека и три цркве.


Реконструкција Фасил Гебија


Историја[уреди | уреди извор]

Порекло утврђења Фасил Геби треба тражити у традицији етиопских владара да путују по својој држави боравећи у шаторима и уживајући производе локалног становништва. Према томе, Фасил Геби је до 17. века био катама ("камп" или "утврђено насеље") или макабабаја ("цитадела") како се спомиње у Краљевским хроникама краља Баеде Марјама[1]

Цар Фасилидес је прекинуо ту традицију освајајући ово подручје и основавши своју престоницу, град Гондар, изградњом утврђења Фасил Геби (амхарски за "Фасилијево утврђење"). Тло око утврђења је поравнано и окружено зидинама с многим порталима. Следећи владари су унутар зидина додавали своје грађевине које су углавном сачуване до данас[2]. Посетивши Фасил Геби 1950-их, историчар Томас Пакенхам је открио како су између остатака палата начичкани многи царски павиљони и киосци[3]

Одлике[уреди | уреди извор]

Фасил Геби покрива око 70 км² северно од Гондарског трга Адабабај где су одржаване краљевске објаве и погубљења кажњеника, а која је данас градски трг. Зидине су отворене с 12 портала од којих је сваки водио у тачно одређен део царског комплекса. Унутра доминира утврђење са својим огромним торњевима и појачаним зидовима која личи на средњовјековно европско утврђење. Поред њега, Фасиладас је изградио и бројне друге грађевине, од којих је можда најстарији дворац Енкулал Гемб ("дворац јаје"), тако назван због своје јајолике куполе. Купатило је двоугаона утврђена грађевина око великог базена који се пунио водом из оближње реке. У доњем делу је тремовима и мостовима спојен с другим грађевинама.

Ијасуов дворац је богато украшен слоновачом, огледалима и сликама на дрву палми, док је свод прекривен драгим камењем. Ипак његова најзначајнија грађевина је Црква светла Светог тројства (Дебра Берхан Селаси) која се налази на узвишењу уз северни зид и још увек је у употреби. Изнутра је осликана верским историјским призорима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мунро-Хаy, Етхиопиа, тхе ункноwн ланд: а цултурал анд хисторицал гуиде, Лондон: I.Б. Таурис, 2002, пп. 118.
  2. ^ Рицхард Панкхурст, Тхе Етхиопианс: А Хисторy, Оxфорд: Блацкwелл, 2001, пп. 109.
  3. ^ Тхомас Пакенхам, Тхе Моунтаинс оф Расселас, Неw Yорк: Реyнал & Цо., 1959, пп. 42.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]