Пређи на садржај

Фитоалексин

С Википедије, слободне енциклопедије
Капсидиол је фитоалексин који производе поједине биљеке у одговору на напад патогена

Фитоалексини су антимикробне супстанце које биљке де ново синтетишу и које се брзо акумулирају у областима патогене инфекције. Фитоалексини обоухватају широк спектар хемијски различитих инхибитора, при чему су специфични типови карактеристични за поједине биљне врсте. Ова једињења се могу груписати у неколико класа: терпеноиди, гликостероиди и алкалоиди.

Функција

[уреди | уреди извор]

Фитоалексини делују као токсини за нападујуће организме. Они могу да формирају отворе у ћелијском зиду, одложе матурацију, поремете метаболизам или спрече репродукцију патогена. Њихов значај за одбрану биљки се може уочити путем инхибиције њихове биосинтезе, при чему биљке постају подложније инфекцији. Мутанти који немају способност продукције фитоалексина манифестују екстензивну колонизацију патогенима у поређењу са дивљим типом. Патогени специфични за датог домаћина који имају способност разградње фитоалексина су вирулентнији он оних који немају ту способност.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Moriguchi T., Matsuura H., Itakura Y., Katsuki H., Saito H., Nishiyama N., Life Sci., 61, 1413—1420 (1997).
  • Yukihiro Kodera, Makoto Ichikawa, Jiro Yoshida, Naoki Kashimoto, Naoto Uda, Isao Sumioka, Nagatoshi Ide and Kazuhisa Ono, "Pharmacokinetic Study of Allixin, a Phytoalexin Produced by Garlic", Chem. Pharm. Bull., Vol. 50, 354-363 (2002) . doi:10.1248/cpb.50.354.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) [1][мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]