Пређи на садржај

Физичке константе

С Википедије, слободне енциклопедије

Физичка константа је физичка величина за коју се сматра да је по природи универзална и непромењива с временом.

У науци се јављају бројне физичке константе, а међу најпознатије спадају и брзина светлости у вакууму ц, гравитациона константа Г, Планкова константа х, и елементарно наелектрисање е. Физичке константе се димензионо могу јако разликовати: брзина светлости представља највећу могућу брзину у Универзуму и изражена је димензионо као дужина подаљена с временом; с друге стране консанта фине структуре α, која карактерише јачину електромагнетних интеракција, је бездимензиона.

Табела универзалних константи[уреди | уреди извор]

Назив
Симбол Вредност[1][2] Релативна Стандардна Неодређеност
Брзина светлости у вакууму 299 792 458 м·с−1 одређена
Њутнова Гравитациона Константа 6,67384(80)×10−11 м3·кг−1·с−2 1.2 × 10−4
Планкова константа 6.626 069 57(29) × 10−34 Ј·с 4.4 × 10−8
Редукована Планкова константа 1.054 571 726(47) × 10−34 Ј·с 4.4 × 10−8

Табела електромагнетних константи[уреди | уреди извор]

Назив
Симбол Вредност[3][2] (СИ унитс) Релативна Стандардна Неодређеност
Пермеабилност вакуума 4π × 10−7 Н·А−2 = 1.256 637 061... × 10−6 Н·А−2 одређена
Пермитивност вакуума 8.854 187 817... × 10−12 Ф·м−1 одређена
Карактеристична импеданца вакуума 376.730 313 461... Ω одређена
Кулонова константа 8.987 551 787... × 109 Н·м2·Ц−2 одређена
елементарно наелектрисање 1.602 176 565(35) × 10−19 C 2.2 × 10−8
Боров магнетон 9.274 009 68(20) × 10−24 Ј·Т−1 2.2 × 10−8
Квантна проводљивост 7.748 091 7346(25) × 10−5 С 3.2 × 10−10
Обрнута квантна проводљивост 12 906.403 7217(42) Ω 3.2 × 10−10
Џозефсонова константа 4.835 978 70(11) × 1014 Хз·В−1 2.2 × 10−8
Квант магнетног флукса 2.067 833 758(46) × 10−15 2.2 × 10−8
Нуклеарни магнетон 5.050 783 53(11) × 10−27 Ј·Т−1 2.2 × 10−8
вон Клицингова константа 25 812.807 4434(84) Ω 3.2 × 10−10

Табела атомских и нуклеарних константи[уреди | уреди извор]

Назив
Симбол Вредност[4][2] (СИ унитс) Релативна Стандардна Неодређеност
Боров радијус 5.291 772 1092(17) × 10−11 м 3.2 × 10−9
Класични радијус електрона 2.817 940 3267(27) × 10−15 м 9.7 × 10−10
Маса електрона 9.109 382 91(40) × 10−31 кг 4.4 × 10−8
Ферми Коплингова константа 1.166 364(5) × 10−5 ГеВ−2 4.3 × 10−6
Константа фине структуре 7.297 352 5698(24) × 10−3 3.2 × 10−10
Хартријева енергија 4.359 744 34(19) × 10−18 Ј 4.4 × 10−8
Маса протона 1.672 621 777(74) × 10−27 кг 4.4 × 10−8
квантум циркулације 3.636 947 5520(24) × 10−4 м2 с−1 6.5 × 10−10
Ридбергова константа 10 973 731.568 539(55) м−1 5.0 × 10−12
Тхомсонов ударни пресек 6.652 458 734(13) × 10−29 м2 1.9 × 10−9
wеак миxинг англе 0.2223(21) 9.5 × 10−3
Ефимов фактор 22.7

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ове вредности су дате у тзв скраћеном облику; број у заградама представља стандардну неодређеност, која представља вредност, помножену са релативном стандардном неодређеношћу.
  2. ^ а б в П.Ј. Мохр, Б.Н. Таyлор, анд D.Б. Неwелл (2011), "Тхе 2010 ЦОДАТА Рецоммендед Валуес оф тхе Фундаментал Пхyсицал Цонстантс" (Wеб Версион 6.0). Тхис датабасе wас девелопед бy Ј. Бакер, M. Доума, анд С. Котоцхигова. Аваилабле: http://physics.nist.gov/constants [Тхурсдаy, 02-Јун-2011 21:00:12 ЕДТ]. Натионал Институте оф Стандардс анд Тецхнологy, Гаитхерсбург, MD 20899.
  3. ^ Тхе валуес аре гивен ин тхе со-цаллед цонцисе форм; тхе нумбер ин брацкетс ис тхе стандард унцертаинтy, wхицх ис тхе валуе мултиплиед бy тхе релативе стандард унцертаинтy.
  4. ^ Ове вредности су дате у тзв скраћеном облику; број у заградама представља стандардну неодређеност, која представља вредност, помножену са релативном стандардном неодређеношћу.