Планкова константа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спомен плоча посвећена Планку и проналаску Планкове константе на Хумболтовом универзитету у Берлину: „У овој кући предавао је Макс Планк, проналазач елементарног кванта дејства h, од 1889 до 1928. године."

Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање најмање могуће вредности енергије, једног кванта. Често се уместо Планкове константе користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као , а чита "h-прецртано“, "h са цртом“, (по изгледу који личи на ћирилично слово ћ) "ће” или "ћ”

Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.

Планкова константа због честог фигурисања у квантномеханичким изразима има значајну улогу у физици, а добила је име по Максу Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела.

Планкова константа се може експериментално мерити. Данас усвојена вредност Планкове константе[1] износи:


Јединице, вредност и симболи[уреди]

Вредност Диракове константе:

Уникод резервише кодна место U+210E () за Планкову константу а U+210F () за Диракову константу.

Порекло Планкове константе[уреди]

Употреба[уреди]

Дакле, може се да се сматра „квантом момента импулса".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • NIST link to CODATA value
  • Barrow, John D. (2002). The Constants of Nature; From Alpha to Omega - The Numbers that Encode the Deepest Secrets of the Universe (на језику: енглеском). Pantheon Books. ISBN 0-375-42221-8. 

Спољашње везе[уреди]