Функционална селективност

С Википедије, слободне енциклопедије

Функционална селективност (или „трговина агонистима“, „пристрасни агонизам“, „диференцијална интеракција“ и „протеински агонизам“) је лиганд-зависна селективност за поједине стазе преноса сигнала датог рецептора. До ове појаве може доћи кад рецептор има неколико могућих путева преноса сигнала. Степен у којем је сваки од тих путева активиран зависи од лиганда који је за њега везан[1].

Функционална вс. традиционална селективност[уреди | уреди извор]

Функционална селективност је предложена као проширење конвенционалне дефиниције фармакологије.

Традиционална фармакологија постулира да лиганд може да буде класификован као агонист (пун или парцијални), антагонист или као инверзни агонист за специфични рецепторски подтип, и да ће ова карактеристика бити конзистентна за све ефекторе (секундарне гласнике) система спрегнутог са тим рецептором. Мада је ова догма била основа за интеракције лиганда и рецептора током више деценија, новији подаци указују да је ова класична дефиниција лиганд-протеин интеракције не важи за знатан број једињења.

Функционална селективност претпоставља да лиганд може да произведе мешавину класичних карактеристика на једној рецепторској изоформи зависно од ефекторског пута спрегнутог са рецептором кад је дати лиганд везан. На пример, лиганд не може лако да буде класификован као агонист или антагонист, зато што он може имати једну или другу улогу у зависности од његовог преферираног пута преноса сигнала. Из тог разлога, такви лиганди требају бити класификовани на основу њихових индивидуалних ефеката у ћелији.[2] Важно је напоменути да се функционална селективност јавља у многобројним различитим експресионим системима и да стога она није специфичан феномен једног особеног система.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Симмонс МА (2005). „Фунцтионал селецтивитy, лиганд-дирецтед траффицкинг, цонформатион-специфиц агонисм: wхат'с ин а наме?”. Мол. Интерв. 5 (3): 154—7. ПМИД 15994454. дои:10.1124/ми.5.3.4. 
  2. ^ Урбан, Ј. D.; Цларке, W. П.; вон Застроw M; et al. (2007). „Functional selectivity and classical concepts of quantitative pharmacology”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 320 (1): 1—13. PMID 16803859. doi:10.1124/jpet.106.104463. 

Dodatna literatura[уреди | уреди извор]