Глен Милер

С Википедије, слободне енциклопедије

Глен Милер
Миллер ц. 1942
Милер 1942. године
Пуно имеАлтон Глен Милер
Име по рођењуАлтон Гленн Миллер
Друга именаГленн Миллер
Датум рођења(1904-03-01)1. март 1904.
Место рођењаКларинда (Ајова)
 САД
Датум нестанка15. децембер 1944. (старост 40), авион је нестао на Енглеским каналом
Датум смрти1944
Место смртиЛаманш
 САД
Узрок смртистрадао у рату
Тело откривеноне
Место укопан/а
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањебенџер, музичар, композитор

Алтон Глен Милер (1. март 1904 – нестао 15. децембар 1944)[1][2][3] био је амерички тромбониста великог бенда, аранжер, композитор и бенд-лидер у ери свинга. Он је био је најпродаванији сниматељ од 1939. до 1942. године, водећи један од најпознатијих биг бендова. Милерови снимци укључују „In the Mood”, „Moonlight Serenade”, „Pennsylvania 6-5000”, „Chattanooga Choo Choo”, „A String of Pearls”, „At Last”, „(I've Got a Gal In) Kalamazoo”, „American Patrol”, „Tuxedo Junction”, „Elmer's Tune”, и „Little Brown Jug”.[4] У само четири године Глен Милер је постигао 16 рекорда број један и 69 најбољих десет хитова - више него Елвис Пресли (38 топ 10) и Битлси (33 топ 10) у каријери.[5][6][7] Док је путовао да забавља америчке трупе у Француској током Другог светског рата, Милеров авион је нестали у лошем времену преко Енглеског канала.

Милер се сматра оцем савремених америчких војних бендова. Године 1942, добровољно се пријавио да се придружи америчкој војсци како би забављао трупе током Другог светског рата и завршио у Ваздушним снагама америчке војске.[3] Њихов посао је био једнако тежак као и цивилни бенд. Са пуном гудачком секцијом која је додата великом бенду, Оркестар војног ваздухопловства мајора Глена Милера[8] био је претеча многих америчких војних великих бендова.[9][3]

Милер је нестао у акцији (МИА) 15. децембра 1944. на лету изнад Ламанша.[3] У складу са Стандардном оперативном процедуром за америчке војне службе, Милер је званично проглашен мртвим годину и дан касније.[10][11][12][13] Војна истрага довела је до званичног налаза смрти Милера, Нормана Бесела и Џона Моргана, који су сви погинули на истом лету.[14] Сва тројица официра су наведена на списку несталих на Америчком гробљу и меморијалу у Кембриџу, Енглеска.[3][15] Пошто његово тело није било могуће пронаћи, Милеру је дозвољено да има споменик на Националном гробљу у Арлингтону, Вирџинија, којим управља војска САД.[14][3][16][17][18][19] У фебруару 1945. постхумно је одликован медаљом Бронзана звезда.[3]

Детињство[уреди | уреди извор]

Глен Милер је рођен у Кларинди, граду у америчкој савезној држави Ајови.[20][21] Додао је друго н у „Гленн” током средње школе.[22] Као и његов отац (Луис Елмер) и његова браћа и сестре (Елмер Дин, Џон Херберт и Ема Ајрин), Милер је носио своје средње име Глен.[23] Денис Спраг из Архива Глена Милера[24] потврђује, „Милерова употреба његовог имена, Алтон је била неопходна у правне и војне сврхе, те је логично зашто се појављује у формалним документима као што су његови војни документи, возачке дозволе, порезски извептај, итд.“[24] Он је наведен као Алтон Г. Милер у одељку Војног ваздухопловства на Плочи несталих на Кембриџшком америчком гробљу и меморијалу у Кембриџу, Енглеска. Његово име је угравирано као мајор Алтон Гленн Миллер, Армија САД (Ваздухопловни корпус) на његовом надгробном споменику који је издала влада (Г.I.) у Меморијалној секцији Х на Арлингтонском националном гробљу у Арлингтону, Вирџинија. Његова последња војна јединица има спомен стабло у одељку 13 на Вилсон Драјву. Једно стабло америчке зеленике је посвећена 15. децембра 1994. године, на 50. годишњицу Милерове смрти, ветеранима Оркестра Војног ваздухопловства мајора Глена Милера.[25]

Док је још био мали његова породица се преселила у Норт Плејт у Небраски. Музиком се почео бавити кад му је отац поклонио мандолину, коју је убрзо заменио тромбоном, који му је потом постао и омиљени инструмент.

Професионални музичар[уреди | уреди извор]

Студије је започео 1923. године на Универзитету Колорадо, где постаје члан Sigma Nu Fraternity, али већи део времена проводи по разним аудицијама и свирајући, углавном са саставом Бојда Сентера у Денверу. Будући да је пропустио три од пет предмета у истом семестру, напушта студије, желећи да постане професионални музичар. Студирао је касније тзв. „Шилингерову технику” код Јозефа Шилингера, помоћу које је после остварио и препознатљиви „Милеров звук” у мелодијама попут „Серенада месечине” и „Расположен”.

Успешан вођа оркестра[уреди | уреди извор]

Глен Милер је један од музичара који је продао велики број плоча у раздобљу од 1939. до 1943. године, као вођа једног од најпознатијих биг бандова, Глен Милеров оркестар. Међу његове познате композиције спадају „In the Mood”, „Moonlight Serenade”, „Pennsylvania 6-5000”, „Chattanooga Choo Choo”, „A String of Pearls”, „At Last”, „(I'ве Гот а Гал Ин) Каламазоо”, „American Patrol”, „Tuxedo Junction” и „Little Brown Jug”.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Авион Ваздушних снага војске САД, C-64 Норсеман

Глен Милер је био престар да би био регрутова у војску, али се пријавио као драговољац и добио чин капетана, да би касније као вођа оркестра добио чин мајора у Ваздушним снагама војске САД-а. Милер је 15. децембра 1944. полетио из војне базе Твинвуд поред Бедфорда у Енглеској према Паризу, где га је чекао његов оркестар Војни ваздухопловни бенд с којим је требао да прослави управо ослобођени главни град Француске. Међутим његов авион, C-64 Норсеман, нестао је тоеком лета негде изнад канала Ламанш: авион није никада пронађен, иако је било неколико покушаја.

Популарна култура[уреди | уреди извор]

Године 1954. је снимљен филм о Глен Милеровом животу с Џејмсом Стјуартом у главној улози под називом Месечава серенада. Филм је познат и под називом Глен Милерова прича.[26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Гленн Миллер”. биограпхy.цом. 
  2. ^ Пилдитцх, Давид (20. 12. 2017). „Мyстерy оф Гленн Миллер'с деатх ис финаллy солвед 73 yеарс афтер хис дисаппеаранце”. Даилy Еxпресс. 
  3. ^ а б в г д ђ е Тхе wебсите фор Арлингтон Натионал Цеметерy реферс то Гленн Миллер ас "миссинг ин ацтион синце Дец. 15, 1944"„Гленн Миллер”. Арлингтонцеметерy.мил. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 27. 7. 2017. 
  4. ^ „Сонг артист 11 - Гленн Миллер”. Тсорт.инфо. Приступљено 27. 7. 2017. 
  5. ^ Wхитбурн, Јоел. Поп Мемориес (1900-1940). Рецорд Ресеарцх. 
  6. ^ Wхитбурн, Јоел (2015). Поп Хитс Синглес анд Албумс, 1940-1954. Рецорд Ресеарцх. ИСБН 978-0-89820-198-7. 
  7. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 12. 9. 2011. г. Приступљено 9. 9. 2011. 
  8. ^ Леyден, Норман; Схенкле, Катхy (1994). „Мајор Гленн Миллер Армy Аир Форцес Орцхестра Ветеранс Ассоциатион Мемориал Трее Реqуест”. Мајор Гленн Миллер Армy Аир Форцес Орцхестра Ветеранс Ассоциатион. Портланд, Орегон. 
  9. ^ „УС Аир Форцес ин Еуропе Банд”. Приступљено 29. 9. 2022. 
  10. ^ „Гленн Миллер”. биограпхy.цом. 
  11. ^ Давид Пилдитцх (20. 12. 2017). „Мyстерy оф Гленн Миллер'с деатх ис финаллy солвед 73 yеарс афтер хис дисаппеаранце”. Даилy Еxпресс. 
  12. ^ Схенкле, Катхy, Гленн Миллер: Америца'с Мусицал Патриот, УС Армy, Арлингтон Натионал Цеметерy, Арлингтон, Виргиниа, 1993 wхицх инцлудес информатион усед фор еxхибитс, неwс артицлес (Иоwа, Цолорадо анд милитарy паперс), анд тхе АНЦ wебсите. Ретриевед Септембер 11, 2022. Тхе Армy реферс то Гленн Миллер ас хавинг а финдинг оф деатх (ФОД) анд хавинг беен миссинг ин ацтион (МИА) wитх ремаинс нот рецоверабле синце Дец. 15, 1944. „Гленн Миллер”. Арлингтонцеметерy.мил. Приступљено 27. 7. 2017. 
  13. ^ Схенкле, Катхy. Wасхингтон Хисториан Вацатионс ат Гленн Миллер Фестивал, Брингс Оwн Еxхибитс. Цларинда, Иоwа: Цларинда Хералд-Јоурнал, 1993, 1994
  14. ^ а б УС Армy Аир Форцес, МИА / ФОД, Wорлд Wар II то 1946, Финдинг оф Деатх (ФОД) лист инцлудес Мајор Алтон Гленн Миллер, УС Армy (Аир Цорпс)
  15. ^ „Таблетс оф тхе Миссинг лист”. Цамбридге Америцан Цеметерy. Приступљено 31. 10. 2022. 
  16. ^ Армy (анд Аир Форце) Хисториан Катхy Схенкле Интервиеw фор Он тхе Роад wитх Цхарлес Куралт, ЦБС Сундаy Морнинг, 1993
  17. ^ Схенкле, Катхy. Интервиеw оф Хисториан wхо аттендс Гленн Миллер Фестивал ин Цларинда. Дес Моинес Регистер, 1994
  18. ^ Схенкле, Катхy. Еxхибит:  Гленн Миллер: Америца'с Мусицал Херо, УС Армy Центер оф Милитарy Хисторy Арцхивес, Форт МцНаир, DC,1993.
  19. ^ Схенкле, Катхy. Гленн Миллер: Америца'с Мусицал Херо, Wорлд Wар II Ветеранс артицле сериес, Пентаграм, Департмент оф Дефенсе, Wасхингтон, DC,1993.
  20. ^ „Алл Иоwа, УС, Биртхс анд Цхристенингс Индеx, 1800-1999 ресултс фор Алтон Глен Миллер”. Анцестрy.цом. Приступљено 26. 9. 2022. 
  21. ^ „Гленн Миллер Хисторy”. Гленн Миллер Биртхплаце Социетy. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 8. 3. 2011. 
  22. ^ Миллер, Глен / Гленн (ур.). Мемориес: 1919-1920; Мемориес: 1920-1921. Форт Морган Хигх Сцхоол Либрарy анд Форт Морган Цитy Мусеум, Цолорадо: Форт Морган Хигх Сцхоол. 
  23. ^ Миллер, Алтон Глен (Гленн) (ур.). Мемориес: 1919-1920, анд Мемориес: 1920-1921. Форт Морган, Цолорадо: Форт Морган Хигх Сцхоол. 
  24. ^ а б Деннис M. Спрагг, Гленн Миллер Арцхивес, Гленн Миллер Цоллецтионс, Америцан Мусиц Ресеарцх Центер, Университy оф Цолорадо Боулдер, десигнатед гуардиан ин перпетуитy фор тхе пропертy оф тхе Гленн Миллер Естате; Хисториан анд Лифе Мембер, Гленн Миллер Биртхплаце Социетy, Цларинда, Иоwа. Ретриевед Оцтобер 19, 2022. https://www.colorado.edu/amrc/glenn-miller-collections
  25. ^ Схенкле, Катхy, Хисториан, УС Аир Форце, УС Армy, Арлингтон Натионал Цеметерy. АНЦ Мемориалс рецорд анд 1994 Хисторианс Лог Боокс сторед ат АНЦ ин Арлингтон, Виргиниа, анд ат тхе Центер оф Милитарy Хисторy, УС Армy, Wасхингтон D.C. Ретриевед Оцтобер 19, 2022.
  26. ^ Тхе Гленн Миллер Сторy на ИМДБ-у

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Глен Милер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glen_Miler&oldid=27676159”