Музички инструмент

Ан Валајер-Костер, Атрибути музике, 1770. Ова слика мртве природе приказује разне француске барокне музичке инструменте, као што су природни рог, попречна флаута, музета, виола, и лаута.

Оркестрион

Музички иструменти су справе на којима се изводе музичка дела. Они који се данас употребљавају у уметничкој музици деле се на три главне групе: жичане, дувачке и ударачке (удараљке). Жичани, према начину произвођења тона, деле се на: гудачке (виолина, виола, виолончело, контрабас) и окидачке (харфа, клавсен, гитара, мандолина, лаута и др). Дувачки се деле на: дрвене (пиколо, флаута, кларинет, обоа, фагот и др.) и лимене (хорна, труба, тромбон, туба и др).

Ударачки могу бити одређене висине звука (тимпан, ксилофон, металофон, звоничићи, звона и др.) или неодређене висине звука (велики бубањ, добош, чинеле, там-там, гонг и др.) Специјалним комбинованим врстама припадају клавир, оргуље, чембало, хармонијум и др. Механички инструменти репродукују музичко дело без непосредног учешћа уметника-извођача; обично су то справе које се стављају у покрет било механичким путем, било електричним погоном (вергл, пиавола, музичка кутија, грамофон, оркестрион и др).

Дефиниција и основне операције

Музички инструмент производи звукове. Када су људи прешли са стварања звукова својим телима - на пример пљескањем - на кориштење предмета за стварање музике од звукова, настали су музички инструменти. Примитивни инструменти су вероватно дизајнирани да емулирају природне звукове, а њихова сврха је више ритуал него забава. Концепт мелодије и уметничка потрага за музичком композицијом били су непознати раним свирачима музичких инструмената. Свирач који производи звук флаутом да би означио почетак лова, чини то без размишљања о модерном појму „прављења музике”.

Археологија

Истраживачи су открили археолошке доказе о музичким инструментима у многим деловима света. Неки налази су стари 67.000 година, али њихов статус као музичких инструмената често је у споран. Консензус се учвршћује око артефаката старих око 37.000 година и касније. Само артефакти направљени од трајних материјала или употребом трајних метода имају тенденцију да преживе. Стога се пронађени узорци се не могу непобитно сматратио најранијим музичким инструментима.

Види још

• Списак музичких инструмената
• Подела музичких инструмената

Литература

• Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1. 
• Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8. 
• Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2. 
• Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008 
• Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0. 
• Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2006, Приступљено 7. 2. 2009 
• Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, doi:10.1086/204771 
• Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8. 
• de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8. 
• Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris 
• Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1. 
• Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3. 
• Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8. 
• Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40 
• Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3. 
• Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6. .
• Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4. 
• Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, doi:10.1126/science.276.5310.203g 
• West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161 

Спољашње везе

• „Музички инструменти”. Викторија и Алберт музеј. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2010. Приступљено 1. 7. 2008. 
• „Музика и музички инструменти”. Национални музеј америчке историје. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2008. Приступљено 30. 9. 2008. 
• Сајт посвећен хармоници у Србији
• Распоред музичара по инструментима у симфонијском оркестру., Приступљено 28. 7. 2012.