Густаф Косина
Gustaf Kosina (нем. Gustaf Kossinna) рођен је у Тилсит (некадашња Источна Пруска) 1858. године. Био је дипломирани лингвиста, али иако је радио у библиотеци покушавао да се запосли као археолог. То му је пошло за руком и 1902. године постаје професор праисторија на Берлински Универзитет. Основао је 1909. Немачко друштво за праисторију, које је касније променило назив у Друштво за Немачку праисторију. Косина је био припадник културно-историјског правца у археологији. У Европској археологији он се данас води као супарник Гордона Чајлда (енг. Вере Гордон Цхилде), иако су обојица припадали истом правцу.[1] Цео живот је покушавао да пронађе одговор на питање где је прапостојбина Германа, а у каснијем раду и да докаже свима своје претпоставке.
Биографија
[уреди | уреди извор]Густаф Косина рођен је у данашњем граду Тилсит (данашњи Совјетск) на простору некадашње Источне Пруске. Био је други син школског учитеља Хермана и Натали Косине.[2] Студирао је лингвистику, историју и географију. Одбранио је докторат 1881. на универзитету у Стразбору са темом О најстаријим писаним споменицима високофраначког језика (нем. Üбер дие äлтестен хоцхфрäнкисцхен Спрацхденкмäлер). [3] Као дипломирани филолог деведесетих година деветнаестог века, уплео се у велику лингвистичку расправу- одакле потичу индоевропски језици. Ова расправа га је и довела до археологије, и до жеље да сам докаже порекло Германа. На себе је преузео одговорност и животни циљ да докаже порекло и најстарије ширење Германа. Уједно је то сматрао и својим животним делом. Иако је радо у библиотекама у Бону, Халеу, Лајпцигу и Берлину он се од 1894. године интензивније бави археологијом и до 1902. покушава да се запосли као археолог, што му је на крају пошло за руком. Након смрти Рудолфа Фирхова, Косини отварају катедру немачке праисторије на Берлинском Универзитету. Осим оснивача Немачког друштва за праисторију он је један од оснивача часописа Маннус и борац против Рöмлинге археолога (археолога који су се бавили римским лимесом).[4]
Манифестом је представио темеље свог рада , на предавању одржаном у Каселу 1895. године. „Праисотријско распрострањење Германа у Немачкој” (нем. Дие воргесцхицхтлицхе Аусбреитунг дер Германен ин Деутсцхланд) је било предавање које је Косина одржао са превеликим жаром када је говорио о немачкој „националној праисторији” и показао је како је дубиозно схватао концепт археолошке културе.[5] Коссинина решења проблема прапостојбине Индоевропљана, и његов метод истраţивања опширно су представљени у радовима Дие Херкунфт дер Германен. Зур Метходик дер Сиедлунгсарцхаео-логие (1911) и Урспрунг унд Вербреитунг дер Германен ин вор-унд фрухгесцхицхтлицхер Зеит (1926). Он тврди да је прапостојбина Индоевропљана, или, речено његовим сопственим рецима, „прапостојбина Индогермана", била у обалсти Мекленбурга, Шлезвиг-Холштајна, Јитланда, данских острва и јужне Шведске, а та граница у бронзаном добу јасно је издвојена мегалитима, које схвата као етнографску границу.[6]
„Распростирање специфичне нордијске културне бронзе истовремено је распростирање Германа” [7]
"Немачки народ и немачка култура, у својој снажној надмоћности, немају потребеда, ради подршке даљем распростирању или осигурања свог постојања, посежу за титу-лом поседника хиљадугодишње праисторије, као што су то учиниле друге нације силујући историјске чињенице. Нас Немце, а са нама и све чланове германских племена може тоиспунити поносом и морамо се дивити снази малог нордијског пранарода (Урволкес) када видимо како су његови синови у прастаром добу и искону освојили читаву Скандинавију и Немачку, а у средњем веку проширили се по Европи, у новијем времену подалеким деловима света"[8]
Заслуге за Косинино размишљање и схватање континуитета живљења на простору данашње Немачке и Скандинавије треба преписати Оскару Монтелијусу и његовој крилатици да "културни континуитет показује континуитет становништва".[9]
Значај у археологији
[уреди | уреди извор]Косина је придао значај археологији јер је на тај начин могао да докаже своје циљеве. Археологија му је пружала опипљиве информације и изворе које ниједна друга наука није могла да оствари. Хтео је да тада пољуљану физичку антропологију, бар у Немачкој замени археологијом.[10]
"Водећи принцип, чија је тачност за раноисторијска времена опробана хиљаду пута,увек доказивана поново, такођее важи за блиско ограни чене као и за даље праисторијске периоде и показује своју ваљаност, је следећи: Оштро дефинисане археолошке културнеобласти (Културпровинзен), одговарају у свим временима различитим народима и племенима територије култура су територије народа (Култургебиете синд Волк- сгебиете), а културне провинције одговарају племенима" (Културпровинзен синд Вöлккерстäмме)[11]
Косина је на централно место истраживања археологије поставио концепт културе и националне праисторије. Док је од Монтелијуса преузео типолошки метод и самим тим обраћао више пажњу на саму типологију, а не на стратиграфију и затворене целине. Косина је био заговорник идеје о миграцији и промени културне. Он је такође дефинисао појам археолошке културе и дао му снажну етничку димензију. Променио је и скорз окренуо правце пружања стрелица миграционистичких и дифузионистичких арехолошких мапа.
Књиге
[уреди | уреди извор]- Праисторија Германа (Воргессцхисцхте дер Германен) (1911)
- Немачка праисторија,изразито национална дисциплина (Дие деутсцхе Воргесцхицхте, еине херворрагенд натионале Wиссенсцхафт) (1912)
- Немачка источна територија, прапостојбина Германа(Дие деутсцхеОстмарк еин Урхеиматбоден дер Германен)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Олсен, Б. (2002). Од предмета до текста.
- ^ Бандовић 2012, стр. 634; Грüнерт 2002, 18-19; Клејн 2008, 313
- ^ Бандовић 2012, стр. 634; Братхер 2008, 320; Клејн 2008, 313; Грüнерт 2002, 24-25
- ^ Бандовић 2012, стр. 634; Братхер 2008, 324; Еггерс 2010 [1959], 234
- ^ Бандовић 2012, стр. 635; Коссинна 1896
- ^ Коссинна 1896, стр. 13–14.
- ^ Коссинна 1896, стр. 11.
- ^ Коссинна 1896, стр. 14.
- ^ Бандовић 2012, стр. 636; цит. по Коссин-на 1911б, 8; Груннерт 2002, 74; Еггерс 2010 [1959], 209-210
- ^ Массин 1996, стр. 106–114.
- ^ Коссинна 1911б, 3-4, 17
Литература
[уреди | уреди извор]- Александар Палавестра, Културни контексти археологије, Филозофски факултет, Београд. 2011. ISBN 978-86-86563-86-6.
- Bjernar Olsen, Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheoloških istraživanja, Geopoetika, Beograd, 2002
- Bandović Aleksandar, Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji, Etnoantropološki problemi 7/3: 625–645, 2012
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
