Историја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја, Николаос Гизис 1892.

Историја (од грчке ријечи ἱστορία - историа, што значи „истраживање, знање које се стиче истраживањем“)[1] или повијест[2][3], је наука о прошлости, која се нарочито односи на људе.[4][5] То је општи израз који се односи на прошле догађаје, као и на памћење, откривање, скупљање, организовање, представљење и тумачење информација о одређеним догађајима. Научници који се баве историјом се зову историчари. Догађаји који су се догодили прије писане историје сматрају се преисторијом.

Историја се може односити и на академску дисциплину која користи причу како би испитала и анализирала низ прошлих догађаја и објективно утврдила обрасце узрока и посљедица које их одређују.[6][7] Историчари понекад расправљају о природи историје и о њеној употреби разматрањем дисциплине студија тј. њене сврхе, као начин пружања „перспективе“ о проблемима садашњости.[6][8][9][10]

Приче које су заједничке за одређену културу, а немају основа у спољашњим изворима (као што су приче о Марку Краљевићу или о Косовској бици) обично се сврставају као културна баштина, јер се над њима не може спровести „непристрасна истрага“ како захтјева историја као наука.[11][12] Херодот, грчки историчар из 5. вијека прије н. е. који се сматра „оцем историје“, је заједно са својим савремеником Тукидидом, дао основе за стварање савремена људске историје. Њихов рад наставља да се чита и данас и ствара подјелу између Херодотовог вида историје који се фокусира на културу и Тудидиовог који се фокусира на војну историју.

Савремена историја је широг опсега, и обухвата проучавање појединих области и одређених тематских елемената историјског истраживања. Историја је често дио основног и средњег образовања, а академске студије историје су главна дисциплина универзитетских студија.

Етимологија[уреди]

Историја је добила име по грчкој речи (х)историја (ἱστορία) што је значило знање стечено распитивањем и слушањем. Појам (х)историја касније су проширили на познавање прошлих догађаја и, на крају, на излагање збивања из прошлости. У овом значењу реч (х)историја први пут среће се код Херодота из Халикарнаса, који се сматра „оцем историје“. Задатак историје као науке јесте да на основу поузданих доказа, до којих се долази проучавањем историјских извора, тачно опише и објасни развој људског друштва у прошлости. Историја треба да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто.

Праисторија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Праисторија.

Праисторија или преисторија, није предмет проучавања историчара, већ се њоме бави археологија. Праисторија је период до појаве писма. Датум који означава крај праисторије, дан када су писани извори постали корисни академски извори, варира од региона до региона. У Египту је углавном прихваћено да се праисторија завршава око 3200. п. н. е. док је крај праисторије на Новој Гвинеји око 1900. п. н. е..

Периодизација историје[уреди]

Постоји више периодизација историје, зависно од историчара или историјске школе. Ниједна од није егзактна, те се периодизацја користи зависно од дате поребе или предмета проучавања. Најуобичанија је:

Велики историчари[уреди]

Грчког историчара Херодота, који је живео у 5. веку п. н. е., називају „оцем историје“. Он је први који је тежио прикупљању свих релевантних податка о одређеним прошлим догађајима (такође и податке о страним земљама и народима) до којих је могао доћи, из свих приступачних извора. Упоређивао је разне изворе, критички их оцењивао и настојао дати што објективнију слику, суздржавајући се од вредносних судова („Ја не судим, само извештавам“). Оцем модерне историје као науке сматају Леополда Ранкеа.

Историјски извори[уреди]

Историјски извори могу бити:

  • материјални (сви материјални остаци: храмови, цркве, споменици...)
  • писани (књиге, разни документи, писма (све што је писано на трескама)...)
  • усмени (приче с колена на колено - најмање веродостојан)
  • аудио-визуелни (тонски запис и филм - појављује се крајем 19. века)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Joseph & Janda 2008, стране 163
  2. Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, pp. 411.
  3. Речник српског језика. Матица српска. 2007. „ПОВЕСТ, -и (ијек. ПОВИЈЕСТ, -и)“ 
  4. „History Definition“ Приступљено 21. 1. 2014.. 
  5. „What is History & Why Study It?“ Приступљено 21. 1. 2014.. 
  6. 6,0 6,1 Professor Richard J. Evans (2001). „The Two Faces of E.H. Carr“. History in Focus, Issue 2: What is History?. University of London Приступљено 10 November 2008. 
  7. Professor Alun Munslow (2001). „What History Is“. History in Focus, Issue 2: What is History?. University of London Приступљено 10 November 2008. 
  8. Tosh, John (2006). The Pursuit of History (4th ed.). Pearson Education Limited. ISBN 1-4058-2351-8. p 52
  9. Peter N. Stearns, Peters Seixas, Sam Wineburg (eds.), ed. (2000). „Introduction“. Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives. New York & London: New York University Press. стр. 6. ISBN 0-8147-8141-1. 
  10. Nash l, Gary B. (2000). „The "Convergence" Paradigm in Studying Early American History in Schools“. In Peter N. Stearns, Peters Seixas, Sam Wineburg (eds.). Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives. New York & London: New York University Press. стр. 102–115. ISBN 0-8147-8141-1. 
  11. Seixas, Peter (2000). „Schweigen! die Kinder!“. In Peter N. Stearns, Peters Seixas, Sam Wineburg (eds.). Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives. New York & London: New York University Press. стр. 24. ISBN 0-8147-8141-1. 
  12. Lowenthal, David (2000). „Dilemmas and Delights of Learning History“. In Peter N. Stearns, Peters Seixas, Sam Wineburg (eds.). Knowing Teaching and Learning History, National and International Perspectives. New York & London: New York University Press. стр. 63. ISBN 0-8147-8141-1. 

Литература[уреди]

  • Joseph, Brian; Janda, Richard, eds. (2008). The Handbook of Historical Linguistics. Blackwell Publishing (published 30 December 2004). стр. 163. ISBN 978-1-4051-2747-9 

Спољашње везе[уреди]

Историја на Пројекту отвореног директоријума

Са других Викимедијиних пројеката :