Пређи на садржај

Haworthiopsis attenuata

С Википедије, слободне енциклопедије

Хаwортхиопсис аттенуата
Ин цултиватион
Научна класификација уреди
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Моноцотyледонес
Ред: Аспарагалес
Породица: Аспходелацеае
Потпородица: Аспходелоидеае
Племе: Алоеае
Род: Хаwортхиопсис
Врста:
Х. аттенуата
Биномно име
Хаwортхиопсис аттенуата
(Хаw.) Г.D.Роwлеy[1]
Синоними[1]
  • Алое аттенуата Хаw.
  • Апицра аттенуата (Хаw.) Wиллд.
  • Хаwортхиа аттенуата (Хаw.) Хаw.
  • Цатевала аттенуата (Хаw.) Кунтзе
  • Хаwортхиа пумила субсп. аттенуата (Хаw.) Халда

Хаwортхиопсис аттенуата, раније Хаwортхиа аттенуата, познатија као зебра хавортиа, је мала сукулентна биљка пореклом из провинције Источног Кејпа, Јужна Африка. Гаји се као украсна биљка, и у питању је најчешће култивисана биљка из Хаwортхиопсис рода.

Опис[уреди | уреди извор]

Поређење горње стране листа Х. фасциата (лево) и Х. аттенуата (десно), где су карактеристичне беле туберкуле уочљиве само код Х. аттенуата.

У питању је зимзелен сукулент са кратким листовима распоређеним у розетицама од 6–12 цм у пречнику. Листови су јој зашиљени ("аттенуата" значи "зашиљен") и имају штрафте белих туберкула. Биљка се олако дели и олако пушта младице; у дивљини формира велике скупине. Јако је популарна као кућна биљка јер је отпорна на сушу, и врло издржива.

Врло често бива помешана са знатно ређом Хаwортхиопсис фасциата, јер су врло сличног изгледа. Разлика која се најлакше уочава је да Хаwортхиопсис аттенуата има беле туберкуле и на горњој и на доњој страни листа (Х. фасциата их има само на доњој страни листа, док јој је горња страна листа глатка). Суштинска разлика је да листови Х. аттенуата'с нису фиброзни, за разлику од листова Х. Фасциата. Додатно, листови Х.аттенуата су обично (мада не увек) дужи, тањи и више отворени.

Нега[уреди | уреди извор]

Као већина сукулената, Хаwортхиопсис аттенуата преферира земљиште са добром дренажом, као што су микс за кактусе или брзо сушећа мешавина земље и песка. Воле јако светло, али превише директног сунца може да доведе до избељивања или жутења листова. Биљку треба заливати равномерно и обимно у летњим месецима, и онда пуштати да се земљиште осуши пре следећег заливања. На зиму се могу заливати ретко, једном у две недеље.

Цветови им се појавјују у Новембру и Децембру.

Варијетети[уреди | уреди извор]

Врста је варијабилна и има неколико подврста, укључујући и "тип" варијетет Хаwортхиопсис аттенуата вар. аттенуата.

Још један чест варијетет је Хаwортхиопсис аттенуата вар. радула - Ханкеy Патуљаста Алоа (раније сматрана за посебну врсту) која има дуже, рожнате листове са мањим али учесталијим туберкулама. Ова врста нараста до 15 цм у пречнику и до 15 цм висине.

Форма цлариперла има туберкуле повезане у велике беле "штрафте" на полеђини листова, док варијетет бриттениана има посебно крупне и раздвојене туберкуле.

Варијетет Х. аттенуата вар. глабрата се углавном сматра за посебну врсту, Х. глабрата.

Референце[уреди | уреди извор]