Хелација

С Википедије, слободне енциклопедије
Метал-ЕДТА хелат

Хелација је формирање или присуство две или више координатне везе између полидентатног (вишеструко везаног) лиганда и једног централног атома.[1] Обично су ови лиганди органска једињења, која се називају хеланти, хелатори, хелациони агенси, или секвестирајући агенси.

Лиганд формира хелатни комплекс са супстратом. Хелатни комплекси се разликују од координационих комплекса који се састоје од монодентатних лиганда, који формирају само једну везу са централним атомом.

Хеланти су, по АСТМ-А-380, „хемикалије које формирају растворне, комплексне молекуле са појединим металним јонима, инактивирајући те јоне тако да они не могу да нормално реагују са другим елементима или јонима и производе преципитате или наслаге.“

Реч хелација је изведена из грч. χηλή, chelè, са значењем канџа. Лиганди се групишу око централног атома попут клешта рака.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ IUPAC definition of chelation.
  2. ^ Morgan, Gilbert T.; Drew, Harry D. K. (1920). „CLXII.—Researches on residual affinity and co-ordination. Part II. Acetylacetones of selenium and tellurium”. J. Chem. Soc., Trans. 117: 1456. doi:10.1039/CT9201701456.