Хидраулични багер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хидраулични багер
Хидраулични багер ЦАТ 325Ц

Хидраулични багери кашикари су самоходне машине намењене за откопавање, пренос односно транспорт на релативно кратко растојање и утовар откопаних маса у средства транспорта, као и пренос маса на већа растојања и и истовар или одлагање. Хидраулични багери се још називају и багери са чврстим овесом радног органа, за разлику од ужадних багера.

Историјат и развој[уреди]

Кашикари се на светском тржшту јављају у релативно новије време. Последњих тридесетак година паралелно са усавршавањем багера са механичким и електричним преносом снаге од погонског мотора до извршних органа, усавршили су се и багери са хидрауличним преносом снаге.[1] Развили су се из мањих јединица хидрауличних багера са обрнутом кашиком, први хидраулични багери израђивани су са запремином кашике до 1.25м³ и притиском у хидросистему до 70 бар-а. Увођењем јачих погонских агрегата и савлађивањем технике високих притисака омогућена је производња све већих багера, савремени хидраулични багери израђују се са запремином кашике и преко 40м³ и притисцима до 450 бар-а, са даљом тенденцијом пораста.[2][3]

Последњих година ови багери добијају све већу примену и то као помоћне машине на великим површинским коповима са континуираним дејством и као основне машине на мањим површинским коповима. На површинским коповима са континуираним радним процесом хидраулични багери се користе за израду и одржавање канала за одводњавање, откопавање и утовар материјала, за чишћење терена, откопавање рупа за анкере, стубове и др., рушење објеката, вађење пањева.

Хидраулични багери кашикари са обрнутом кашиком предвиђени су за дубински рад.

Развој багера са једним радним елементом:

  • Први багер - 1836
  • Електрични погон – 1903
  • Потпуно окретни багер – 1910
  • Мотор са унутрашњим сагоревањем – 1914
  • Хидраулични багер - 1940

Конструкција и делови[уреди]

Конструктивно-кинематичка шема радног органа хидрауличног багера са обрнутом кашиком обезбеђује чврст пренос сила при било каквом кретању кашике, што је створило посебне услове за рад кашике — тачност и могућност промене брзине и смера кретања, који су недостижни код ужадних система. Главна посебност је могућност непосредног дејства погона на извршне органе багера без примене сложених механичких и других трансмисија.

Основни делови хидрауличног багера су:

  • транспортни механизам (гусенице, носач гусеница)
  • обртна платформа
  • машинско постројење
  • горњи обртни део
  • кабина
  • стрела
  • ручка (или ручке)
  • кашика
    Хидраулични багер - делови

Обртна платформа представља основну металну конструкцију багера, на коју су постављени радни уређај, хидраулични погон, кабина са системом за управљање и механизам обртања. Основни циљ размештаја уређаја на обртној платформи је остваривање најбољег статичког момента, којим се спречава превртање багера. Ради тога, на обртној платформи се поставља противтег.

Уређај за транспорт се састоји из рама, гусеничног илл уређаја за кретање са пнеуматицима и механизма за њихов погон и кочење. Гусенична колица имају независан погон помоћу индивидуалних хидрауличних мотора путем система механичких преноса, чиме се обезбеђује синхроно и сепаратно кретање гусеница.

Радни уређај са обмутом (дубинском) кашиком представља једну од основних врста радног уређаја код хидрауличних багера, с обзиром да је примена обмуте кашике доста честа. Дужина полуга и њихова позиција се бирају тако да би се обезбедио максимални угао обртања кашике од 175-180°. Ход полуга, димензије и капацитет хидрауличних елемената усклађује се са дужином елемената циклуса.

Кашике ове врсте багера могу бити нормалне или веће запремине, различите ширине. Кашике које имају већу ширину, ојачавају се појасевима из профилисаног челика по горњој ивици. Са предње доње стране је оштрица, која се код кашика, намењених за рад у чврстим стенама, често израђује ливена са урезима, односно жљебовима за постављање зуба у облику наглавака. Ојачавају се и места спајања кашике за ручку и њене полуге ка кашици. Кашике за чврсте стене имају висок штитник, чији је средњи део избочен ка врху, да би се умањила вероватноћа ексцентричног оптерећења на крајње зубе. Кашике предвиђене за израду канала опремају се бочним резачима.[4]

Класификација хидрауличних багера[уреди]

  • врсти транспортног уређаја (гусенични или пнеуматици),
  • степену окретања платформе (неокретне, делимично окретне и потпуно окретне 360°),
  • врсти погонског мотора (са СУС мотором, са електромотором),
  • запремина кашике (са малом, средњом и великом запремином),
  • висина притиска хидросистема (са ниским притиском до 100 бар-а, са средњим притиском 100-300 бар-а, и са високим притиском преко 300 бар-а)
Принцип рада хидрауличног багера

Познати произвођачи хидрауличних багера[уреди]

У Србији[уреди]

14. Октобар – Крушевац

У свету[уреди]

Фотографије[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Усе Поwерфул Еxцаватор Буилдинг Тамиами Траил”. Тхе Wееклy Миами Метрополис. 15. 9. 1916. Приступљено 29. 12. 2013. 
  2. ^ „Индустриал Еxпе ..Лассо Гивес Море Поwер То Тхе Хy-Мац Елбоw”. Тхе Гласгоw Хералд. 9. 6. 1962. Приступљено 29. 12. 2013. 
  3. ^ „Фирст Wинд Фарм Ин Нх То Бегин Оператион”. Бангор Даилy Неwс. 9. 1. 2006. Приступљено 29. 12. 2013. 
  4. ^ http://rgf.bg.ac.rs/predmet/RO/VI%20semestar/Rudarske%20masine/Predavanja/2.deo_Rudarske%20masine.pdf Рударске машине, проф. др Драган Игњатовић

Спољашње везе[уреди]