Хоблерица

С Википедије, слободне енциклопедије
Занатлијска ручна хоблерица бр. 5.

Хоблерица или ренде је алат за обликовање дрвета користећи снагу мишића да се притисне сечиво преко површине дрвета. Неке ротационе хоблерице су моторизовани електрични алати који се користе за неке типове већих послова, али су неприкладни за фино хобловање, где се користе минијатурне ручне хоблерице.

Генерално се све хоблерице користе за поравнање, смањење дебљине и формирање глатке површине на грубом комаду дрвета или грађе. Хобловање се такође користи за израду хоризонталних, вертикалних или нагнутих равних површина на радним предметима који су обично превелики за обликовање, где интегритет целине захтева исту глатку површину. Посебне врсте хоблерица су дизајниране за резање спојева или украсних лајсни.

Ручне хоблерице су обично комбинација резне ивице, као што је наоштрена метална плоча, причвршћена за чврсто тело, која приликом померања преко дрвене површине одваја релативно равномерне струготине, јер је по својој природи тело које се прелази преко 'високих места' на дрвету, а такође обезбеђујуће релативно константан угао према резној ивици, што чини хобловану површину врло глатком. Секач који провирује испод доње површине, или основе хоблерице одсеца струготину дрвета. Велико, равно дно на хоблерици води сечиво тако да оно уклања само највише делове несавршене површине, све док површина, након неколико пролаза, не буде равна и глатка. Када се користе за равнање, стоне хоблерице са дужом основом се преферирају за даске дужих уздужних димензија. Дуже основе се ослањају на већем делу површине или ивице плоче, што доводи до постојаније равне површине или равније ивице. Супротно томе, коришћење мање хоблерице омогућава задржавање локализованих ниских или високих тачака.

Иако се већина хоблерица гура преко комада дрвета, држећи га једном или обема рукама, јапанске хоблерице се повлаче према телу, уместо одгуривања.[1]

Машине за обраду дрвета[2][3][4] које врше сличну функцију као ручне хоблерице укључују спојницу и глодалицу за дебљину,[5] такође названу стањивач;[6][7] посао који обављају ови специјализовани електрични алати и даље се може обављати помоћу ручне хоблерице и квалификованог ручног рада, као што је то чињено вековима.[8] Када се груба грађа редукује до димензионалну грађе, велики електромотор или мотор са унутрашњим сагоревањем покреће планер дебљине који уклања одређени проценат вишка дрвета како би створио једноличну, глатку површину на све четири стране даске и у наменском дрвету, такође може да обрађује резане ивице.

Историја[уреди | уреди извор]

Пар дрвених хоблерица пронађених на караки Мари Роуз из 16. века.

Ручне хоблерице су древни алат, који је коришћен хиљадама година. Ране хоблерице су биле израђивани од дрвета са правоугаоним прорезом или убодним урезом по средини тела. Сечиво или гвожђе држало се дрвеним клином на месту. Клин је био утакнут у удубљење и прилагођен малим маљем, комадом отпадног дрвета или корисниковом шаком. Хоблерице овог типа пронађене су у ископавањима старих локалитета, као и на цртежима обраде дрвета из средњовековне Европе и Азије. Најранији познати примери хоблерица за обраду дрвета пронађени су у Помпеји, иако су и други римски примери откривени у Британији и Немачкој. Римске хоблерице по својој суштинској функцији подсећају на савремене хоблерице, од којих већина има гвоздени омот око дрвеног језгра, одоздо, спреда и одпозади, и гвоздену оштрицу осигурану клином. Један пример пронађен у Келну има тело израђено у потпуности од бронзе без дрвеног језгра.[9] Римско хоблерично гвожђе коришћено за сечење лајсни пронађено је у Њустеду у Енглеској.[10] Историја пре ових примера није разјашњена, иако комади намештаја и остали дрвени предмети пронађени у египатским гробницама показују површине пажљиво заглађене неким начином сечења или алатом за стругање. Постоје сугестије да су најраније хоблерице биле једноставно дрвени блокови причвршћени за сечиво тесле да би се постигла већа контрола резног поступка.

Средином 1860-их Леонард Бајли је почео да производи линију ручних хоблерица од ливеног гвожђа, патенте за које је касније купио Стенли Рул & Левел, сада Стенли Воркс. Оригинални Бајлијеви дизајни су даље развијени и унапређени заслубом Џастуса Траута и других из Стенли Рула & Левела. Дизајнерска решења Бајлија и Бедрока постала су основа за већину савремених ручних металних хоблерица који се данас производе. Бејлијев дизајн и даље производи фирма Стенли Воркс.

Године 1918, развијен је ручни алат за хобловање на ваздушни погон како би се умањила неопхонда количина рада у бродоградњи током Првог светског рата. Секач на ваздушни погон се окретао на 8000 до 15000 о/мин, и то је омогућавало једном човеку да обави рад за који би било потребно петнаест људи који користе ручне алате.[11]

Модерни ручне хоблерице су израђени од дрвета, кованог гвожђа или бронзе, што даје алат који је тежи и не рђа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ундерстандинг Јапанесе Планес Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2019) in Wood Workers Institute
  2. ^ „Modern Marvels: The World's First Power Tools”. History. Архивирано из оригинала 25. 1. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2011. 
  3. ^ Nagyszalanczy, Sandor (2001). Power Tools: An Electrifying Celebration and Grounded Guide. Newtown, CT: The Taunton Press. ISBN 978-1-56158-427-7. 
  4. ^ Ogursky, Gunter. Design: The Quality Factor. Esslingen, Germany: Robert Bosch GmbH. 
  5. ^ Joyce, Ernest (1987) [1970]. Peters, Alan, ур. The Technique of Furniture Making (4th изд.). London: Batsford. ISBN 0 7134 4407 X. 
  6. ^ Joyce, Ernest (1987) [1970]. Peters, Alan, ур. The Technique of Furniture Making (4th изд.). London: Batsford. ISBN 0-7134-4407-X. 
  7. ^ „Guidelines for the safe use of machinery” (PDF). Department for Education and Child Development. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-10-10. г. 
  8. ^ „Snipe”. New to woodworking. Архивирано из оригинала 19. 09. 2010. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  9. ^ C. W. Hampton, E. Clifford: "Planecraft", page 9. C. and J. Hampton Ltd. 1959
  10. ^ Henry C. Mercer: "Ancient Carpenters' Tools", page 16. Bucks County Historical Society. 1975
  11. ^ Planing Ship Timbers with Little Machines, Popular Science monthly, December 1918, page 68, Scanned by Google Books: https://books.google.com/books?id=EikDAAAAMBAJ&pg=PA68

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]