Хроничар

С Википедије, слободне енциклопедије

Хроничар је писац хроника, текстова који дају слику о одређеном времену. Хроничари су се бавили прикупљањем података и бележили оно што су видели у одређеном региону или у одређеној држави у којој су боравили. Записивали су историјске догађаје, анегдоте, и описивали начин живота локалног становништва. Хроничаре је могуће изједначити са историчарима, међутим разлика је у томе што се историчари обично баве писањем и проучавањем прошлости, док хроничари записују догађаје које су видели, односно који су се догодили у току њихових живота. Најчешћи и често најпоузданији извори у историографском изучавању су управо белешке хроничара. Хроничар је исто што и летописац.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Етимологија речи хроничар потиче од грчке речи хронос (старогрчки: Χρόνος), која означава време. Хроничар заправо представља човека који бележи податке о свом времену (времену у коме је он живео).

Познати хроничари[уреди | уреди извор]

Најпознатији хроничари су били Херодот, Константин VII Porfirogenit, Plinije Stariji, Jordanes, Nestor, Ahmad ibn Fadlan, Ninoslav Stanojlović i dr.