Искачући прозор

С Википедије, слободне енциклопедије

Искачући прозор, понекад и попап (енгл. pop-up), облик је онлајн оглашавања на Wорлд Wиде Wебу. Попап представља интернет садржај који се појављује у новом прозору интернет прегледача и садржи рекламе и огласе. Најчеће се генерише од стране ЈаваСцрипт-а, али се може генерисати и на друге начине.

Постоји варијација искачућих прозора коју фонетски зовемо попандер (pop-under) и представја оглас који отвара нови прозор скривен испод активног прозора. Попандери не ометају корисника и могу се видјети тек при затварању активног прозора, те је теже одредити која их је интернет страница генерисала.

Блокирање попапова[уреди | уреди извор]

Опера је била први интернет прегледач с алатима за блокирање искачућих прозора. Одмах за њих слично је направљено и у Мозилла Фирефоx-у. Током раних 2000-тих, сви познати прегледачи, осим Интернет Еxплорер-а омогућавали су кориснику да блокира скоро све нежељене искачуће прозоре. 2004. године Мајкрософт је издао сервисни пакет број 2 за Wиндоwс XП који је додао функцију блокирања искачућих прозора у Internet Explorerу 5.

Већина модерних интернет прегледача долази с алатима за блокирање искачућих прозора, а постоје и додаци трећих страна који функционишу као рекламни филтри.

Попандер технологија[уреди | уреди извор]

Попандер укључује две веома једноставне JavaScript технологије које су представљене 1997. с Нетсцапе 2.0Б3 прегледачем. Ова је методологија широко коришћена на Интернету. Модерни интернет оглашивачи користе споменуте JavaScript технологије како би направили прозор на екрану корисника, учитали оглас и онда их ставили иза активног прозора.

 // create a new window in front of the current site
 window.open(URL, windowName[, windowFeatures] ); 

 // push the loaded advertisement back behind the browser
 window.focus();

Нежељеност искачућих прозора[уреди | уреди извор]

Корисници интернет страница и интернет апликација често искусе нежељене искачуће прозоре преко нормалне интеракције с прегледачем. Корисници скоро увек одговоре на њих тако да кликну на дугме „close“ или „cancel“ у прозору који има попап. Због тога што је ово типичан одговор, неки аутори искачућих прозора раде екранске тастере или контроле који изгледају слично опцијама „close“ и „cancel“. Када корисник одабере једну од ових опција које симулирају „cancel/close“ опцију, сцрипт уради неовлашћену или неочекивану акцију (нпр. отвори нови искачући прозор или покреће неауторизоване команде на корисниковом систему).[1]

Како технологије за развој веба и његов дизајн омогућују ауторима прављење било какве врсте "симулиране" опције за затварање које они могу замислити, неки корисници одбијају да остваре било какву интеракцију с искачућим прозором.[1]

Извори[уреди | уреди извор]