Оглашавање

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Реклама)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фасада зграде покривена рекламним екранима (трг Пикадили у Лондону 2006)

Реклама или рекламирање (од франц. réclame, односно лат. reclamo - јавно оглашавати) је врста комуникације којом спонзор рекламе покушава да убеди публику у корисност одређеног поступка, обично куповине производа или услуге. Рекламирање је према АМА (Америчка асоцијација за маркетинг) свака плаћена форма јавног презентовања и ширења идеја у тежњи директног или индиректног утицаја на промет производа или услуге.[1] Да би постигао овај циљ аутор рекламе се служи свесним или подсвесним порукама, односно комбинацијом информације и емоције у рекламној поруци. Рекламирање се сматра делом комуникацијског система маркетинга. Модерно рекламирање се развило са масовном производњом крајем 19. и почетком 20. века.[2]

Оглашавачи се најчешће труде да повећају интересовање за рекламирани производ његовим брендирањем. Слика или име производа се понавља, заједно са његовим пожељним особинама, тако да се у свести потрошача устали веза између робне марке и поменутих особина.

Једна од најважнијих карактеристика рекламе је начин на који она стиже до потрошача рекламираног производа или услуге. У ову сврху се користе: телевизија, радио, новине, часописи, видео-игре, интернет, билборди, поштанске пошиљке, дистрибуција летака и други начини.

Поред предузећа која рекламирају своје комерцијалне производе и услуге, наручиоци реклама могу бити: политичке партије, интересне групе, верске организације и државне и јавне установе. Рекламе најчешће осмишљавају рекламне агенције.

Године 2007. процењени трошкови рекламирања на целом свету износили су 385 милијарди долара[3], од чега више од 150 милијарди долара само у САД[4].

Историја рекламе[уреди]

Рекламни оглас за машину за копирање „Аутоматски циклостил“ (типичан за период око 1900)

Излагање робе на пијацама у античко доба представљало је првобитни облик рекламе. Прве пронађене таблице са комерцијалним рекламама потичу из рушевина Помпеје. На средњовековним пијацама путујући трговци су викањем рекламирали своје производе и услуге. Рекламирање се ограничавало на место где је вршена продаја или трговина, то јест на тржницу или радњу. Са индустријском револуцијом, око 1850, дошло је до одвајања рекламирања од места где се врши промет робе. Масовна производња је на тржиште износила производе који су, поред своје основне употребне вредности, код корисника изазивали и емоционалне ефекте. Прва луксузна добра су постала доступна ширим масама.

У другој половини 19. и почетком 20. века народ је све више постајао маса потрошача која куповином исказује свој друштвени статус. Тиме је порастао друштвени значај потрошачких добара. Појавиле су се робне марке. Двадесетих година 20. века велики застакљени излози продавница и зидне рекламе измениле су физиономију великих градова. Слоган „Слика говори више од хиљаду речи“ потиче из овог времена. Напредак електрификације омогућио је појаву првих светлосних реклама.

Од 1930-их дошло је до промене у парадигми тржишта. До тада су због ограничене понуде робе продавци диктирали понуду, а од тада тржиштем доминирају купци који могу да бирају робу између више понуда. На њихову одлуку не утиче више само корисност производа, већ и емоције.

Појавом супермаркета педесетих и шездесетих година дошло је до пораста значаја рекламирања. Производ је морао да се на наки начин издвоји у односу на конкуренцију. Рекламирањем је привлачена пажња купаца.

Реклама у добу радија и телевизије[уреди]

Раних 1920-их појавиле су се прве радио-станице. Њима су опрему дали произвођачи телекомуникационе опреме који су тиме тежили да повећају продају радио-апарата. Радијске програме су спонзорисале компаније, а заузврат су оне помињане у радијском програму. Ускоро су радио-станице схватиле да је економски исплативије да продају кратке сегменте у својим програмима које би купци-компаније попуњавали комерцијалним порукама. Та пракса се проширила на телевизију касних 1940-их.

Велика борба се развила између оних који су сматрали да је радио комерцијална активност, и оних који су сматрали да је радио спектар јавно добро. У Уједињеном Краљевству је основана „Британска компанија за радиодифузију“ (познатија као BBC) која је 1927. проглашена јавним предузећем. На сличан начин је у Канади основана јавна „Канадска корпорација за радиодифузију“ (Canadian Broadcasting Corporation). У САД је превагнуо комерцијални модел, али су радио-станице обавезане да делују у јавном интересу.[5]

У шездесетим развијен је савремени приступ рекламирању, са необичним и креативним порукама. Рецимо, Фолксваген се реклмирао порукама: „лимун“ и „замислите мāло“, што је асоцирало на облик њиховог аута.

Са појавом ТВ станице МТВ 1980-их дошло је до интеграције садржаја програма и рекламне поруке. У Северној Америци појавили су се ТВ канали који искључиво емитују рекламни програм.

Експанзија интернета довела је до појаве рекламирања на интернету 1990-их. Данас неке интернет презентације и сервиси (рецимо, претраживач гугл) продају простор на својим интернет страницама за оглашавање, али се и труде да рекламе буду у контексту оног због чега је корисник приступио сервису.

Скорашња иновација је герилски маркетинг, где се производи рекламирају на необичне и неочекиване начине.

Део БНП који се троши на рекламирање није се значајније променио у времену великих промена у масовним медијма. На пример, глани рекламни медији у САД 1925. били су: новине, часописи, плакати и огласи на трамвајима. На рекламирање се трошило око 2,9% БНП. Године 1998. телевизија и радио су постали главни рекламни медији. Упркос томе, на рекламирање се трошио мањи део БНПа него раније, око 2,4%.[6]

Дефиниције оглашавања[уреди]

Неки други аутори наводе веома сличну дефиницију оглашавања и сматрају да оглашавање представља плаћени облик презентације производа или услуга од стране познатог спонзора.[7]. За оглашавање кажу да представља облик комуницирања путем плаћених медија комуницирања од стране познатог наручиоца.

Особине средства оглашавања[уреди]

Важно је нагласити да средство оглашавања има следеће особине: наручилац је платио надокнаду за његово коришћење, комуникација није личног карактера и преноси поруку до великог броја потенцијалних туриста. Иако су препоруке најефикаснији промотивни инструмент (word of mouth оглашавање), ипак се и класична улагања у оглашавање појављују као фактор на који потенцијална туристичка тражња реагује и уважава упућене препоруке.

Избор медија[уреди]

Осим поруке веома је битан и избор медија, односно медијски план. Сваки од медија има и своје предности и мане тако да је потребно направити комбинацију медија који ће се међусобно допуњавати. Избор медија зависи од:

  • циљева кампање
  • карактеристика производа и тржита
  • карактеристика поруке и апела

Видови реклама[уреди]

У јавном животу[уреди]

  • Политичка
  • Економска
  • Социјална
  • Спортска
  • Културна

По врсти рекламног средства[уреди]

  • Штампана реклама
  • Реклама у електронској форми
  • Реклама на месту продаје
  • Реклама на изложби или сајму
  • Биоскопска реклама
  • Реклама на паковању или амбалажи

Критика[уреди]

Иако се рекламирање сматра неопходним пратиоцем економског раста, оно има свој негативан утицај на друштво. Нежељени комерцијални имејлови (познати као спем) су постали толико учестали да представљају велики проблем за кориснике имејл услуга, као и финансијско оптерећење за интернет провајдере.[8] Рекламирање врши инвазију на све јавне просторе, укључујући школе, што неки сматрају обликом експлоатације деце.[9] Поред тога, у рекламама се често користе психолошки притисци попут стварања осећаја неадекватности или ниже вредности код потенцијалног потрошача. Овај притисак може да има негативан утицај на психичко стање појединца.

Критика рекламе је блиско повезана са критиком медија. Она се може односити на аудио-визуелни аспекат (експлоатација јавних површина и ресурса у сврху рекламе), еколошки утицај (загађење, увећање амбалаже у сврху рекламе), утицај на политику (зависност политике од рекламирања у медијима, ограничавање слободе говора), финансијски ефекат (цена рекламирања), етичке дилеме (подсвесни утицаји на психу, удари на личну приватност, дискриминација социјалних група, питање поштења) или на мешавину ових приступа критици.

Хиперкомерцијализам[уреди]

„Данас су рекламе присутне у школама, на аеродромима, у ординацијама, биоскопима, болницама, на бензинским пумпама, у лифтовима, радњама, на интернету, воћу, банкоматима, кантама за ђубре и на безброј других места. Рекламе се стављају на пешчане плаже и на зидове јавних тоалета.[10]

„Једна од иронија модерног рекламирања је да је услед повећане комерцијализације оглашавачима постало теже да постигну успех, па морају да се још јаче труде.[11]

Референце[уреди]

  1. ^ Ognjanov, Galjina (2009). Integrisane marketinške komunijkacije. Centar za izdavacku delatnost. 
  2. ^ „JEG - Sign In Page”. Joeg.oxfordjournals.org. Приступљено 20. 4. 2009. 
  3. ^ „Global Entertainment and Media Outlook: 2006–2010, a report issued by global accounting firm PricewaterhouseCoopers”. Pwc.com. Приступљено 20. 4. 2009. 
  4. ^ „TNS Media Intelligence”. Tns-mi.com. 8. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 20. 4. 2009. 
  5. ^ „Public Interest, Convenience and Necessity”. Museum.tv. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2009. Приступљено 20. 4. 2009. 
  6. ^ „Annual U.S. Advertising Expenditure Since 1919”. Galbithink.org. 14. 9. 2008. Приступљено 20. 4. 2009. 
  7. ^ Armstrong, George; Kotler, Philip (2013). Marketing, An introduction. New Jersey: Pearson Prentice Hall. pp. 357. 
  8. ^ „Slashdot | ISP Operator Barry Shein Answers Spam Questions”. Interviews.slashdot.org. 3. 3. 2003. Приступљено 20. 4. 2009. 
  9. ^ „How Marketers Target Kids”. Media-awareness.ca. 13. 2. 2009. Приступљено 20. 4. 2009. 
  10. ^ „Ad Creep — Commercial Alert”. Commercialalert.org. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2012. Приступљено 20. 4. 2009. 
  11. ^ McChesney, Robert W. “The Political Economy of Media: Enduring Issues, Emerging Dilemmas”. Monthly Review Press, New York, (May 1). 2008. ISBN 978-1-58367-161-0. стр. 266.

Литература[уреди]

  • Kotler,P.,Keller,K. (2006). Marketing menadžment, 12. Izdanje, Data status, Beograd, str.536.
  • Milisavljević, M., Maričić, B., Gligorijević, M. (2007). Osnovi marketinga. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu. str.514.
  • Arens, William, and Michael Weigold. Contemporary Advertising: And Integrated Marketing Communications (2012)
  • Belch, George E., and Michael A. Belch. Advertising and Promotion: An Integrated Marketing Communications Perspective (10th ed. 2014)
  • Biocca, Frank. Television and Political Advertising: Volume I: Psychological Processes (Routledge, 2013)
  • Chandra, Ambarish, and Ulrich Kaiser. "Targeted advertising in magazine markets and the advent of the internet." Management Science 60.7 (2014) pp: 1829–1843.
  • Chen, Yongmin, and Chuan He. "Paid placement: Advertising and search on the internet*." The Economic Journal 121#556 (2011): F309-F328. online
  • Johnson-Cartee, Karen S., and Gary Copeland. Negative political advertising: Coming of age (2013)
  • McAllister, Matthew P. and Emily West, eds. HardcoverThe Routledge Companion to Advertising and Promotional Culture (2013)
  • McFall, Elizabeth Rose Advertising: a cultural economy (2004), cultural and sociological approaches to advertising
  • Moriarty, Sandra, and Nancy Mitchell. Advertising & IMC: Principles and Practice (10th ed. 2014)
  • Okorie, Nelson. The Principles of Advertising: concepts and trends in advertising (2011)
  • Reichert, Tom, and Jacqueline Lambiase, eds. Sex in advertising: Perspectives on the erotic appeal (Routledge, 2014)
  • Sheehan, Kim Bartel. Controversies in contemporary advertising (Sage Publications, 2013)
  • Vestergaard, Torben; Schrøder, Kim (1985). The Language of Advertising. Oxford: Basil Blackwell. ISBN 978-0-631-12743-7. 
  • Splendora, Anthony. "Discourse", a Review of Vestergaard and Schrøder, The Language of Advertising in Language in Society Vol. 15, No. 4 (Dec., 1986), pp. 445–449
  • Brandt, Allan. The Cigarette Century (2009)
  • Crawford, Robert. But Wait, There's More!: A History of Australian Advertising, 1900–2000 (2008)
  • Ewen, Stuart (1976). Captains of Consciousness: Advertising and the Social Roots of Consumer Culture. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-019846-3. 
  • Fox, Stephen R. The mirror makers: A history of American advertising and its creators . University of Illinois Press.1984.
  • Friedman, Walter A. Birth of a Salesman . Harvard University Press.2005., In the United States
  • Jacobson, Lisa. Raising consumers: Children and the American mass market in the early twentieth century . Columbia University Press.2013.
  • Jamieson, Kathleen Hall. Packaging the presidency: A history and criticism of presidential campaign advertising . Oxford University Press.1996.
  • Laird, Pamela Walker. Advertising progress: American business and the rise of consumer marketing (Johns Hopkins University Press. 2001..)
  • Lears, Jackson. Fables of abundance: A cultural history of advertising in America (1995)
  • Liguori, Maria Chiara. "North and South: Advertising Prosperity in the Italian Economic Boom Years." Advertising & Society Review (2015) 15#4
  • Meyers, Cynthia B. A Word from Our Sponsor: Admen, Advertising, and the Golden Age of Radio (2014)
  • Mazzarella, William. Shoveling smoke: Advertising and globalization in contemporary India . Duke University Press.2003.
  • Moriarty, Sandra, et al. Advertising: Principles and practice (Pearson Australia, 2014), Australian perspectives
  • Nevett, Terence R. Advertising in Britain: a history (1982)
  • Oram, Hugh. The advertising book: The history of advertising in Ireland . MOL Books.1986.
  • Presbrey, Frank. "The history and development of advertising." Advertising & Society Review (2000) 1#1 online
  • Saunders, Thomas J. "Selling under the Swastika: Advertising and Commercial Culture in Nazi Germany." German History (2014): ghu058.
  • Short, John Phillip. "Advertising Empire: Race and Visual Culture in Imperial Germany." Enterprise and Society (2014): khu013.
  • Sivulka, Juliann. Soap, sex, and cigarettes: A cultural history of American advertising (Cengage Learning, 2011)
  • Spring, Dawn. "The Globalization of American Advertising and Brand Management: A Brief History of the J. Walter Thompson Company, Proctor and Gamble, and US Foreign Policy." Global Studies Journal (2013). 5#4
  • Stephenson, Harry Edward, and Carlton McNaught. The Story of Advertising in Canada: A Chronicle of Fifty Years . Ryerson Press.1940.
  • Tungate, Mark. Adland: a global history of advertising (Kogan Page Publishers, 2007.)
  • West, Darrell M. Air Wars: Television Advertising and Social Media in Election Campaigns, 1952–2012 (Sage, 2013)

Спољашње везе[уреди]