Јамб (метрика)

Јамб је двосложна стопа у античкој метрици, у којој је први слог кратак а други дуг (У–). У акценатској метрици, први слог у јамбу је ненаглашен а други наглашен, супротно од трохеја.

Због природе српског акцента који се не може налазити на последњем слогу, као и због чињенице да се нагласак на првом слогу у речима појављује чешће него на другом, јамб се у српској поезији примењује ређе него трохеј.

Примера ради, Бранко Радичевић је са јампског једанаестерца под утицајем Вукових збирки епских песама све више прелазио на епски десетерац.

Лаза Костић је један од првих српских песника који су покушавали да јамб оживе у српској поезији.

Захваљујући чињеници да романски и германски језици Европе имају велики број једносложних речи које могу да истакну јампску тенденцију, ова стопа је послужила као градивна јединица многих песничких форми као што су бланкверс, александринац, јампски десетерац, и други. Препознатљив звук везаних јамбова омогућио је уланчавање великог броја стихова. Због овога су велика песничка дела прошлости - Шекспирове драме и сонети, Дантеова Божанствена комедија или нпр. Вијонова Завештања - написана уз помоћ јампске стопе, односно са јампском тенденцијом.