Клавирска соната бр. 8 (Бетовен)

С Википедије, слободне енциклопедије

СОНАТА ЗА КЛАВИР број 8. ц-молл, опус 13. ПАТЕТИЧНА, Лудвига Ван Бетовена

Општи поглед[уреди | уреди извор]

Прво Бетовеново ремек - дело на овом подручју, Патетична Соната, настала је 1798. године. Конципирана је у три импозантна става и укупно траје око 16 минута.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Први став је веома популарни и потресни Граве, који у два маха прекида један ватрени Аллегро молто е цон брио. Друга тема става се изводи укрштањем руку (поступак тако типичан за Бетовенова драматски обојена дела) и доноси призвуке утехе. О драматској снази овог става говори и то да се на његовом крају Граве и Аллегро убрзано смењују. Други став је племенити Адагио цантабиле, према чијем крају долази до пораста тонске напетости, а онда и благо замирање. Финални Рондо у једном радосном и прштавом току, блиставо окончава ово дело (писано у Бетовеновом тоналитету судбине).

Извођачи[уреди | уреди извор]

Ево неких од пијаниста који су до сада са запаженим успехом тумачили Бетовенову Патетичну Сонату:

Клаудио Арау (носачи звука у издању Филипса (Пхилипс) из Холандије), Емил Гиљелс, Рудолф Серкин, Вилхелм Бакхауз и Маурицио Полини.