Клиника за бол

С Википедије, слободне енциклопедије

Клиника (амбуланта) за бол, (енгл. Pain clinic – ambulanta za lečenje bola) је специјализована здравствена јединица (амбуланта) која се бави лечењем болесника са симптомима акутног и хроничног бола. Она превасходно има за циљ да, на савремен и мултидисциплинаран начин, на једном месту, болеснику у потпуности реши проблем бола. У клинилкама (амбулантама) за бол раде лекари, специјалисти разних струка (анастезиолози, неурохирурзи, неуролози, физијатри), медицински техничари (терапеути) и друго немедицинско особље. Особље у овом клиникама едуковано је не само да лечи већ и да прикупља податке о узроцима, клиничкој слици, симптомима, примењеним лековима, резултатима терапије, социјалном статусу пацијента и породице, и да се баве истраживањем бола на нижем нивоу уз сарадњу са наставним и истраживацким установама (ако им услови редовног рада то дозвољавају).[1]

Према досадашњим сазнањима милиони људи оболели од рака, ХИВ-а (АИДС-а), мишићно-коштаних дисфункција, повреда успешно се лечи од акутног и хроничног бола у за то специјализованим установама. Међутим истовремено милиони људи у свету пати од хроничног бола јер у многим земљама недостају лекари, лекови и установе за лечење, попут клиника за бол.[2]

У медицини, све више преовладава став да бол не погађа само соматски ниво (органе), доступне лекару, већ и психички, социјални и духовни ниво, што чини нову парадигму приступа болестима и болесницима са болом. Зато се у лечењу болесника са болом као пратећим симптомом све више оснивају клинике за лечење бола у којима се примењује интердисциплинарни приступ: лекара специјалиста за лечење бола, психијатра, физиотерапеута, клиничког психолог, социјалног радника и друге раднике медицинске и немедицинске специјалности.[3]

Синтетички или интердисциплинарни приступ лечења бола још више долази до изражаја након психолошког ангажовања породице оболелог, будући да болест често пројектује и на њих, као и на емоционални ниво здравственог особља. То комплексно подручје лечења обухвата интердициплинарно збрињавање у клиникама за бол.

Примарни циљеви[уреди | уреди извор]

У клиникама за бол главни циљеви лечења су:

  • Дијагносттиковање и примарно лечење синдрома хроничног бола
  • Смањењем болова повећати конфор
  • Унапређење способност за управљање болом и сродним проблемима
  • Увећати физичке способности и унапредити активности болесника
  • Подршка болеснику за повратак у производне делатности
  • Смањити употребу лијекова
  • Унапредити способеност болесника за суочавање самолечење и управљање стресом
  • Побољшајти општи квалитет живота.

Врсте здравствених јединица за лечење бола[уреди | уреди извор]

Тренутно у свету постоји велики број различитих јединица за лечење бола које се могу сврстати у следеће центре:

Мултидисциплинарни центар за бол[уреди | уреди извор]

Мултидисциплинарни центар за бол(МЦБ) је јединица на вишем нивоу здравствене заштите. Она се карактерише широким распоном збрињавања болесника коју спроводи посебно за ту намену, мултидициплинарно (из разних струка), школовано особље.[4] Лекаре различитих специјалности, медицинске сестре, физиотерапеуте и нездравствене стручњаке који су посебно школовани за пружање подршке у здравству (клинички психолози, социјални радници, радни терапеути, стручни саветници итд). Стручњаци унутар центра раде тимски и пружају максимум у збрињавању болеснику свако из свога делокруга рада.

Поред лечења бола, ови центри спроводе и научноистраживачке процедуре за откривање узрока бола, клиничке манифестацијае болних стања и резултате спроведене терапије. Мултидисциплинарни центари сарађују и са другим истраживачким установама (институтима, факултетима, универзитетским болницама, клиникама за бол итд).[5]

У организационом погледу сваки мултидисциплинарни центар за бол мора да поседује просторне, техничке и кадровске услове за дијагнозу узрока бола и спровођење терапијских поступка.

Мултидисциплинарна клиника за бол (амбуланта)[уреди | уреди извор]

Мултидисциплинарна клиника за бол (амбуланта), по рангу, али не и по значају, је нижа установе за лечење бола у односу на мултидисциплинарни центар за боли јер је обим медицинских истраживања и наставних активности на нижем нивоу. Заправо, основна разлика између ове клинике и центра за бол је у томе што ординације немају научнике за елементарна истраживање узрока бола и метода лечења бола.

Особље ове клинике чине оспособљени клиничари разлицитих специјалности, терапеути за лечење бола. Ова клиника свој рад заснива на мултидисциплинарноим дијагностичком и терапијском поступу болеснику са болом, у амбулантним или стационарним условима.

Установа мора имати на челу, стручног руководиоца који координира рад, води рачуна о раду клинике и сталном побољшању услова за збрињавање болесника.

Посебна клиника (амбуланта) за лечење бола[уреди | уреди извор]

Пацијенти долазе у посебне клинике за лечење бола због много врста хроничног бола, укључујући:

  • Хронични бол у леђима
  • Фибромиалгија
  • Хроничне главобоље и мигрене
  • Генерализовани бол или бол локаизован у више подручја
  • Болови у трбуху
  • Јачи или слабије изражени болови као што су: бол у грудном кошу, чељустима, лицу, карлици или зглобовима
  • Бол након уклањања дојке или ткива из дојке (мастектомија)
  • Неуропатски бол
  • Комплексни регионални болни синдром

Циљно оријентисане амбуланте за бол[уреди | уреди извор]

У циљно оријентисаним амбулантама за лечење бола, пружа се одређена врста лечења (нпр транскутана електронервна стимулација (ТЕНС), блокада живаца, акупунктура, биофеедбацк.[6]

У овим амбулантама, лечење није засновано на мултидисциплинарном раду, нити се у њој врши свеобухватна процена стања и досадашњг лечења (јер се то ради у центру или клиници за бол, пре доласка у ове амбуланте), већ се лечи један ентитет или стање бола.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јукић M. Мултимодал/Мултидисциплинарy Аппроацх то тхеТреатмент оф Паин. Медицус 2014;23(1):23-30
  2. ^ Турк DC, Сwансон К. Еффицацy анд цост-еффецтивенесс треатмент фор цхрониц паин: ан аналyсис анд евиденце-басед сyнтхесис. У: Сцхатман МЕ, Цампбелл А, ур. Цхрониц паин манагемент: гуиделинес фор мултидисциплинарy програм девелопмент. Неw Yорк: Информа Хеалтхцаре; 2007;15–38.
  3. ^ Америцан Социетy оф Анестхесиологистс Таск Форце он Ацуте Паин Манагемент. Працтице гуиделинес фор ацуте паин манагемент ин тхе периоперативе сеттинг: ан упдатед репорт бy тхе Америцан Социетy оф Анестхесиологистс Таск Форце он Ацуте Паин Манагемент. Анестхесиологy 2012;116:248–73.
  4. ^ Окифуји А, Турк DC. Пхилосопхy анд еффицацy оф мултидисциплинарy аппроацх то цхрониц паин манагемент. Ј Анестх 1998;12:142–152.
  5. ^ Сцасцигхини L, Тома V, Добер-Спиелманн С, Спротт Х. Мултидисциплинарy треатмент фор цхрониц паин: а сyстематиц ревиеw оф интервентионс анд оутцомес. Рхеуматологy 2008;47:670–8.
  6. ^ ИАСП, Интердисциплинарy Цхрониц Паин Манагемент: Интернатионал перспецтивес 2012;20(7).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]