Портал:Медицина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Hiper Med logo.png
Добродошли на


Овај портал садржи теме из области медицине. Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са овим темама.


Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Вести
Портал:Медицина/Вести    

Нобелова награда за медицину у 2013. тројици научника

Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф добитници су Нобелове награде за медицину или физиологију у 2013. години. Тројица научника награђени су за истраживање преносног система у ћелијама.

31. мај 2013
СЗО: 30 жртава коронавируса и 50 оболелих

Coronaviruses 004 lores.jpg

Коронавируси су велика породица вируса који могу изазвати разне болести код људи - од обичне прехладе до САРС-а. Вируси ове фамилије изазивају и низ болести код животиња.

Нови тип коронавируса, назван „блискоистични коронавирус са респираторним синдромом“(МЕРС), је посебан сој Коронавируси, који раније није био откривен код људи.

Осим што изазива тежак облик респираторног синдрома, на плућима, као и САРС, МЕРС карактерише и убрзано слабљење функција бубрега.

До сада је пријављено 50 случајева од којих је 30 са смртим исходом. Клиничких ефекати инфекције тренутно су прилично ограничени, углавном на простор Саудијске Арабије (у којој је до сада оболело 39 људи, од којих је 25 умрло).извор''

Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Занимљивости
Портал:Медицина/Занимљивости    
  • ... да је према објављеном извештају Светске здравствене организацијеДепресија: глобални проблем“, и да од те болести пати око 350 милиона људи на Земљи. »опширније«
  • ... да је са сексуално психолошке тачке гледишта, незадржива жеља лезбејки, гејева и бисексуалних особа за организацијом Поворке поноса, па чак и по цену сопствених живота, последица утицаја развојних нагона и нагона живљења који су нешто другачије од оних код хетеросексуалних особа. ЛГБ особа мора да се избори са предрасудама, дискриминацијом и насиљем у друштву, а у неким случајевима и у својим породицама, и да зато организацију Поворке поноса, у свим друштвима, условно треба схватити као (свесни или несвесни) континум ЛГБ од њихових „нагонских потреба“ на једној страни до „друштвено статусних потреба“ на другој.
  • ... да је од стране истраживача са Универзитетског колеџа у Лондону, откривено да тешке одлуке могу да доведу до погрешних одлука које могу бити узрок депресије. »опширније«
  • ... да упркос значајном напредку у смањењу смртности у детињству, скоро два милиона деце у свету и даље умире сваке године од болести које се могу спречити вакцином. »опширније«
  • ... да је у свету око 33,3 милиона људи заражено ХИВ-ом и да око 90 одсто свих заражених особа живи у земљама у развоју, међу којима предњачи Свазиленд на југу Африке са највишом стопом ХИВ-а (од 1,1 милион становника ове земље свака четврта особа инфицирана је вирусом ХИВ-а).
  • ... да годишње од сиде умре око 1,8 милиона деце, жена и мушкараца и да је у 2009. регистрировано око 2,6 милиона нових инфекција.
  • ... да је упркос унапређењима у превенцији, дијагностици и терапији, рак и даље на другом месту на листи водећих узрока смртности у Сједињеним Државама. Болест, у свим својим облицима, погодила је 1,5 милиона Американаца 2009., усмртивши 560.000 болесника ? извор
  • ... да се током 20. века, очекивана дужина живототног века у развијеним земљама продужила за 30 година. Просечан животни век за Американце је био 78 година. Међутим, лекари уочавају да људи усвајају лоше навике које могу да им скрате живот, као што су претерано конзумирање хране или конзумирање лоше хране, премало вежбања и пушење. Те навике повећавају ризик од добијања рака, дијабетеса, срчаних обољења и можданог удара. »опширније«
Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Изабрана_биографија
Портал:Медицина/Изабрана_биографија    

Вернер Теодор Ото Форсман (нем. Werner Theodor Otto Forßmann; Берлин, 29. август 1904Шопфхајм, 1. јун 1979) је био немачки лекар који је 1956. добио Нобелову награду за физиологију или медицину (заједно са Андре Фредерик Курнаном и Дикинсон В. Ричардсом) за развој методе која је омогућавала катетеризацију срца и истраживања у области болести срца. Године 1929, он је под локалном анестезијом у сопствено тело кроз вену руке убацио катетер. Не знајући да ли и на ком месту у телу катетер може да прободе вену, он је ризиковао сопствени живот у интересу науке, и успео да катетер уведе у сопствено срце..

...даље...

Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Садржај
Портал:Медицина/Садржај    


Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Медицина_у_ Србији
Портал:Медицина/Медицина_у_ Србији    

22. јануар 2016

Војна болница Ниш, 138. година од оснивања

130

Дана 22. јануара 2016 године Војна болница у Нишу славила је 138. година постојања и рада. Болница је основана, у 19. веку, 1878., непосредно након ослобођења Ниша од Турака и до 1881. била је једина болница у Нишу. Данас је то савремена ВЗУ са 300 постеља, и једина установа овог типа у Србији.

2. новембар 2015

Примена гама ножа у Србији почела је први пут у Националном гама центру Клиничког центра Србије, 2. новембра 2015. године. Тог историјсог дана за здравствени систем Србије обављено је лечење два болесника, са туморским процесом у мозгу.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Портал