Портал:Медицина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Hiper Med logo.png
Добродошли на


Овај портал садржи теме из области медицине. Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са овим темама.


Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Изабрани чланак_фебруар_2016.
Портал:Медицина/Изабрани чланак_фебруар_2016.    
Zika EM CDC 280116.tiff

Зика вирус (ЗИКВ) је арбовирус из породице Флавивиридае и рода флавивирус, који је одговоран за појаву Зика грознице код људи. Ово је уједно и једини арбовирус који се преноси сексуалним путем, док још није познато да ли се може пренети са једне на другу особу попут грипа.

Вирус је први пут идентификован 1947. године код носилац вируса, мајмуна из шуме Зика, по којој је вирус добио име. Вирус се у наредним деценијама широко распростанио у тропске регионе Азије и Африке.

У 21. веку Зика вирус је одговоран за велику епидемију Зика грознице на острву Јап у Микронезији, где је вирусом било инфицирао скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизотије, ЗИКВ у виду епидемија различитог интензитета све више ширио и тако освајао нова подручја. Тренутно хара Јужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године). Светска здравствена организација сматра да је разлог брзог ширења вируса тај што је болест доспела на нова подручја, у којима становништво није стекло имунитет.

Преноси га ујед зараженог комарца Aedes aegypti, који је одговоран и за ширење жуте и денга грознице. Клиничка слика Зика грознице слична је арбовирусној грозници. Код одраслих особа ЗИКВ изазива грозницу и осип, главобољу, болове у мишићима мада може проћи и без симптома, али код беба може довести до микроцефалија, услед које обим главе новорошенћета износи мање од 32 cm, што омета даљи развој детета.

Даље...


Архива изабраних чланака

Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Слика_фебруар_2016.
Портал:Медицина/Слика_фебруар_2016.    
Новорођенче са знацима микроцефалије
Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Вести
Портал:Медицина/Вести    

Нобелова награда за медицину у 2013. тројици научника

Џејмс Ротман, Ренди Шекман и Томас Зидхоф добитници су Нобелове награде за медицину или физиологију у 2013. години. Тројица научника награђени су за истраживање преносног система у ћелијама.

31. мај 2013
СЗО: 30 жртава коронавируса и 50 оболелих

Coronaviruses 004 lores.jpg

Коронавируси су велика породица вируса који могу изазвати разне болести код људи - од обичне прехладе до САРС-а. Вируси ове фамилије изазивају и низ болести код животиња.

Нови тип коронавируса, назван „блискоистични коронавирус са респираторним синдромом“(МЕРС), је посебан сој Коронавируси, који раније није био откривен код људи.

Осим што изазива тежак облик респираторног синдрома, на плућима, као и САРС, МЕРС карактерише и убрзано слабљење функција бубрега.

До сада је пријављено 50 случајева од којих је 30 са смртим исходом. Клиничких ефекати инфекције тренутно су прилично ограничени, углавном на простор Саудијске Арабије (у којој је до сада оболело 39 људи, од којих је 25 умрло).извор''

Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Занимљивости
Портал:Медицина/Занимљивости    
Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Изабрана_биографија
Портал:Медицина/Изабрана_биографија    

Вернер Теодор Ото Форсман (нем. Werner Theodor Otto Forßmann; Берлин, 29. август 1904Шопфхајм, 1. јун 1979) је био немачки лекар који је 1956. добио Нобелову награду за физиологију или медицину (заједно са Андре Фредерик Курнаном и Дикинсон В. Ричардсом) за развој методе која је омогућавала катетеризацију срца и истраживања у области болести срца. Године 1929, он је под локалном анестезијом у сопствено тело кроз вену руке убацио катетер. Не знајући да ли и на ком месту у телу катетер може да прободе вену, он је ризиковао сопствени живот у интересу науке, и успео да катетер уведе у сопствено срце..

...даље...

Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Садржај
Портал:Медицина/Садржај    


Cartella rossa.jpg
Портал:Медицина/Медицина_у_ Србији
Портал:Медицина/Медицина_у_ Србији    

22. јануар 2016

Војна болница Ниш, 138. година од оснивања

130

Дана 22. јануара 2016 године Војна болница у Нишу славила је 138. година постојања и рада. Болница је основана, у 19. веку, 1878., непосредно након ослобођења Ниша од Турака и до 1881. била је једина болница у Нишу. Данас је то савремена ВЗУ са 300 постеља, и једина установа овог типа у Србији.

2. новембар 2015

Примена гама ножа у Србији почела је први пут у Националном гама центру Клиничког центра Србије, 2. новембра 2015. године. Тог историјсог дана за здравствени систем Србије обављено је лечење два болесника, са туморским процесом у мозгу.

Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику
Википортал