Кош (кошарка)

Кош је део опреме кошаркашког игралишта. Састоји се од металног обруча на који је причвршћена мрежица. Циљ кошаркашке игре је убацити лопту у кош.

Историја[уреди | уреди извор]

Кад је др Џејмс Нејсмит изумео кошаркашку игру, играчи су покушавали^[1] убацити лопту у обичан плетени кош за воће, запремине половине бушела (око 18 л)^[2]. Отуда и потиче име "кош". Кошеви су били прикуцани на ивицу балкона и били су затворени с доње стране. Међутим, показало се непрактичним вадити лопту из коша након сваког поготка (пењањем на лестве), те је на дну изрезан мали отвор, кроз који се лопта мотком избацивала према горе. Године 1893. уведен је кош од челичног обруча израђен као висећа кошара. Мрежица која је отворена на дну уведена је 1912-13.^[2]

Кошеви су често били учвршћивани на балконе у дворанама, па су и гледаоци „суделовали“ у игри - нагињали су се преко ограде и усмеравали лопту у кош или ван њега, зависно о навијачким склоностима. Због тога су 1895. клубови подстакнути да иза коша поставе платно димензија 1,2 × 1,8 м. Касније се дрвена табла показала прикладнијом. Стаклена табла је за професионалце легализована 1908-09, а за колеџе 1909-10^[2]. Због избегавања учесталих преступа, табла је 1920-21. померена од задње линије игралишта за 0,6 м (2 стопе), а 1939-40. за 1,2 м.

Важећа правила[уреди | уреди извор]

Данашњи кош^[3] је обруч израђен од челика, унутрашњег пречника 450 - 459 мм. Дебљина метала је од 16 - 20 мм. Обојен је у наранџасту боју. На обруч се везује мрежица, која служи да успори лет лопте, али је не сме задржати.

Врх табле се налази на висини од 3.050 мм (±6 мм) од пода, по средини између вертикалних ивица плоче, а најближа унутрашња тачка на обручу је на удаљености од 151 мм (±2 мм) од лица плоче.