Морган (пасмина коња)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Konj Morgan)
Морган коњ
Морган коњ
Земља пореклаСједињене Државе
Својства
Висина
  • 14,1 до 15,2 шака (57 до 62 инча, 145 до 157 цм)
Препознатљиве одликеКомпактна, мишићава, али рафинирана грађе, изражајне главе, добро закривљеног врата.
Стандарди расе

Морган коњ је једна од најранијих раса коња развијених у Сједињеним Државама.[1] Ова раса води порекло од оснивачког пастува, касније названог Џастин Морган по свом добро познатом власнику. Моргани су играли бројне улоге у америчкој историји 19. века. Они су се користили као коњи за кочије и за трке чеза, као опште животиње за јахање и као коњи коњице током Америчког грађанског рата на обе стране сукоба. Моргани су утицали на остале велике америчке расе, укључујући америчког кварталног коња, тенесијског ходног и стандардбредног коња. Током 19. и 20. века, они су извожени у друге земље, укључујући Енглеску, где је пастув Морган утицао на узгој Хекни коња. Године 1907, Министарство пољопривреде САД основало је САД фарму Морган коња у близини Мидлберија у Вермонту, у сврху одржавања и побољшања Морганове пасмине. Фарма је касније пренета на Универзитет у Вермонту. Први регистар пасмине основан је 1909. године и од тада су се развиле многе организације у САД-у, Европи и Океанији. Процењује се да је широм света било преко 175 000 Морган коња 2005. године.

Морган је компактна, рафинирана пасмина, углавном доратне, црне или кестењасте боје, мада се јављају у многим бојама длаке, укључујући неколико варијација пинта. Кориштена у енглеским и вестерн дисциплинама, ова пасмина је позната по својој свестраности. Морган је државна животиња из Вермонта и државни коњ из Масачусетса и државни сисар из Роуд Ајланда. Популарни дечји аутори, укључујући Маргерит Хенри и Елен Фелд, портретисали су ову расу у својим књигама; Хенријев Џастин Морган је имао коња касније је снимљен у Дизнијевом филму.

Карактеристике расе[уреди | уреди извор]

Морган на коњичком шоу

Званично постоји једна стандардна пасмина за тип коња Морган, независно од дисциплине или крвне линије појединог коња. Компактан и рафиниран у грађи, Морган има снажне ноге, изражајну главу с правим или благо конвексним профилом и широким челом; велике, истакнуте очи; добро дефиниране грбати, лежерне плећке, и усправни, лепо засвођени врат.[2] Леђа су кратка,[3] а задњи део врата је снажно мишићав,[2] са дугом и снажном мишићавом задњицом. Реп је причвршћен високо и ношен је грациозно и равно.[3] Коњи расе Морган имају снажну, моћну фигуру,[3] и раса је позната по својим малим захтевима одржавања.[1] Висински стандард за расу креће се од 14,1 до 15,2 шаке (57 до 62 инча, 145 до 157 цм), при чему су неке јединке изнад и испод опсега.[2]

Кретања, а посебно кас, су „анимирана, еластична, правилна и сабрана”, са уравнотеженим предњим и задњим ногама.[2] Неки од Моргана имају способност средњег каса, што значи да могу да крећу средњом брзином, поред каса, као што су вратни, лисичији кас или корак.[1] Коњичка федерација Сједињених Држава наводи да је „Морган препознатљив по својој издржљивости и енергичности, личности и вољности, те снажном природном начину кретања.”[3] Ова пасмина има репутацију по интелигенцији, храбрости и доброј нарави.[4] Регистровани Моргани долазе у разним бојама иако су најчешће дорати, вранци и кестенасте боје. Мање уобичајене боје укључују сиву, црвенкастосиву, сивосмеђу, сребрно ишарану и кремне нијансе као што су паломино, јеленска кожа, кремело и перлино.[5] Поред тога, препозната су и три пинто обрасца боја: сабино, оквирно оверо и прскано бео. Код Моргана није примећен тобијано образац.[5]

У пасми Морган идентификована је једна генетска болест. То је миопатија складиштење полисахарида типа 1, аутосомно доминантно обољење мишића које се налази углавном код ранчерских коња и вучних пасмина, што је узроковано мисенс мутацијом у гену ГИС1. Моргани су једна од преко десет пасмина за које је утврђено да имају алел за ово стање, мада је његова преваленција код Моргана прилично ниска у поређењу са ранчерским и вучним пасминама.[6] У једној студији, мање од једног процента насумично тестираних Моргана носило је алел за ово стање, што је био један од најнижих процената међу пасминама у тој студији.[7]

Два гена боје длаке пронађена код Моргана су такође повезана са генетским поремећајима. Једна је генетски окуларни синдром вишеструких конгениталних очних аномалија (МЦОА), која је оригинално називан дисгенеза предњег сегмента копитара (АСД). МЦОА је карактерисан ненормалним развојем појединих очних ткива, што узрокује компромитован вид, мада углавном благог облика; болест није прогресивна. Генетске студије су показале да је уско везан за ген сребрне пегавости.[8] Мали број Моргана носи алел сребрне ишараности, који изазива цисте, мада не и уочљиве проблеме са видом ако је коњ хетерозиготан, док код хомозиготних јединки може да изазове проблеме са видом.[9] Постоји и могућност леталног белог синдрома, смртне болести која се опажа код ждребица које су хомозиготне за оквирни оверо ген. Тренутно постоји једна кобила у пасмини Морган, која је произвела потомство са здравим хетерозиготним геном оквирног овера.[10] Америчко удружење коња Морган заговара генетичко тестирање како би се идентификовали носиоци ове генетике, и саветује власнике да избегавају укрштање коња који су међусобно хетерозиготни за оквирни оверо ген.[11]

Историја пасмине[уреди | уреди извор]

Коњ Морган са јахачем у колонијалној одећи у Кентаки коњском парку. Рекреација би требало да личи на Даустина Моргана и Фигуру.

Џастин Морган[уреди | уреди извор]

Види још: Фигура (коњ) и Џастин Морган

Сви Моргани воде траг до једног фондацијског оца, пастува по имену Фигура, који је рођен у Вест Спрингфилду у Масачусетсу 1789. године.[12] Године 1792, дат је човеку по имену Џастин Морган као наплата дуга. Коњ је касније постао идентификован по имену овог власника, и „коњ Џастина Моргана“ је еволуирао у име расе.[13] Међутим, коњ је можда заправо рођен 7 миља од канадске границе у Вермонту, где га је Џастин Морган пронашао.[14] Сматра се да је Фигура имао висину од око 14 руку (56 инча, 142 цм) и да је тежио око 1.000 лб (450 кг). Он је био познат по својој препотентности, преносећи свој препознатљив изглед, конформацију, темперамент и атлетизам.[13] Његов тачан родослов је непознат, иако су уложени велики напори да се открије његово родитељство. Један историчар напомиње да би записи о могућности да је његов отац чистокрвни коњ по имену Лепи Беј „попунили 41 детективски роман и пријаву за чланство у Клубу лажова.“[15] Године 1821, Фигуру је ударио други коњ и касније је умро од задобијених повреда. Сахрањен је у Танбриџу, Вермонт.[16]

Развој пасмине[уреди | уреди извор]

Коњ Морганове пасмине, 1887

У 19. веку, Моргани су били признати по својим употребним способностима. Коришћени су у великој мери за трке запрегама, као и за вучње кочија, због брзине и издржљивости ове расе. Коришћени су и као коњи за чување стоке и за опште јахање, као и за лаку вожњу. Рудари у калифорнијској златној грозници (1848–1855) користили су ову расу, као и војска током и након Америчког грађанског рата за јахање и запрегу коња.[13]

Морган касачки пастув Шепхерд Ф. Нап је извезен у Енглеску 1860-их, где је његова способност каса утицала на узгој Хакни коња. Током овог периода, бројне Морган кобиле су доведене на запад и интегрисане у тексашка стада коња, што је утицало на развој расе америчког кварталног коња.[4] Морган коњ је такође био предак мисуријског лисичјег касача.[17] До 1870-их, међутим, коњи са дужим ногама су ушли у моду, а Морган коњи су укрштени са коњима других раса. Ово је довело до виртуелног нестанка оригиналног стила Морган, иако је мали број њих остао у изолованим областима.[13]

Данијел Чипман Линсли, родом из Мидлберија у Вермонту, саставио је књигу о пастувима за узгој Моргана, објављену 1857. Пуковник Џозеф Бател, такође родом из Мидлберија, у Вермонту, објавио је први том Моргановог регистра коња 1894. године, обележавајући почетак формални регистара пасмине. Године 1907, Министарство пољопривреде САД је основало фарму Морган коња у Вејбриџу у Вермонту на земљишту које је донирао Бател у сврху одржавања и унапређења Морган расе.[18] Програм узгоја је имао за циљ да произведе коње који су здрави, чврсти, добро тренирани и способни да се добро понашају било под седлом или у запрези.[19][20] Године 1951, фарма коња Морган је пребачена са УСДА на Пољопривредни колеџ Вермонта (сада Универзитет у Вермонту).[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Фреqуентлy Аскед Qуестионс”. Америцан Морган Хорсе Ассоциатион. Архивирано из оригинала 26. 9. 2010. г. Приступљено 11. 6. 2012. 
  2. ^ а б в г „Тхе Морган Хорсе Јудгинг Стандардс” (ПДФ). Америцан Морган Хорсе Ассоциатион. 2010. Приступљено 11. 6. 2012. 
  3. ^ а б в г „2012 УСЕФ Руле Боок, Морган Хорсе Дивисион, Руле 102” (ПДФ). Унитед Статес Еqуестриан Федератион. Приступљено 27. 6. 2012. 
  4. ^ а б „Тхе Морган Хорсе – Ан Америцан Легенд”. Оклахома Стате Университy. Приступљено 12. 6. 2012. 
  5. ^ а б „Гуиделинес то Цоат Цолор & Цоат Цхарацтеристицс” (ПДФ). Америцан Морган Хорсе Ассоциатион. Приступљено 11. 6. 2012. 
  6. ^ Валберг, Степхание (2006). „Полyсаццхариде Стораге Мyопатхy” (ПДФ). ААЕП Процеедингс. 52. 
  7. ^ Валберг, Степхание (9. 1. 2012). „Полyсаццхариде Стораге Мyопатхy”. Университy оф Миннесота. Приступљено 27. 6. 2012. 
  8. ^ Андерссон; Лиса С.; Јурас, Рyтис; Рамсеy, Давид Т.; Еасон-Бутлер, Јессица; Еwарт, Сусан; Цотхран, Гус; Лингрен, Габриелла (2008). „Еqуине Мултипле Цонгенитал Оцулар Аномалиес мапс то а 4.9 мегабасе интервал он хорсе цхромосоме 6”. БМЦ Генетицс. 9 (88). ПМЦ 2653074 Слободан приступ. ПМИД 19099555. дои:10.1186/1471-2156-9-88. 
  9. ^ Бехнинг, Лаура. „Абоут тхе Силвер Даппле Дилутион Гене”. Тхе Силвер Даппле Морганс Пројецт. Приступљено 27. 7. 2012. 
  10. ^ Бехнинг, Лаура Хорницк (април 2009). „Хигх Wхите Рисинг” (ПДФ). Тхе Морган Хорсе: 48—57. Приступљено 24. 10. 2012. 
  11. ^ Бехнинг, Лаура Хорницк (април 2008). „Wхат Цолор Ис Ит Анywаy? А Пример он Фоал Цолор” (ПДФ). Тхе Морган Хорсе: 49. Приступљено 27. 6. 2012. 
  12. ^ „Америцан Морган Хорсе”. Интернатионал Мусеум оф тхе Хорсе. Приступљено 2012-06-11. 
  13. ^ а б в г Дутсон, Јудитх (2005). Стореy'с Иллустратед Гуиде то 96 Хорсе Бреедс оф Нортх Америца. Стореy Публисхинг. стр. 177—180. ИСБН 1580176135. 
  14. ^ Интернатионал Енцyцлопедиа оф Хорсе Бреедс, Бонние L. Хендрицкс, Университy оф Оклахома Пресс, 2007
  15. ^ Харрис, Фредие Стеве (1973). Хорсе Бреедс оф тхе Wест. Цордован Цорпоратион. стр. 44. 
  16. ^ Де Стеигуер; Ј. Едwард (2011). Wилд Хорсес оф тхе Wест: Хисторy анд Политицс оф Америца'с Мустангс. Университy оф Аризона Пресс. стр. 111. ИСБН 978-0816528264. 
  17. ^ „Хисторy оф тхе Бреед”. Фоундатион Фоxтроттер Херитаге Ассоциатион. Архивирано из оригинала 23. 05. 2013. г. Приступљено 2012-06-12. 
  18. ^ Реесе, Х.Х. (1921). Бреединг Морган Хорсес ат тхе У.С. Морган Хорсе Фарм. УСДА Департмент Цирцулар 199. стр. 1—18. 
  19. ^ Анонyмоус (1942). „Тхе Унитед Статес Морган Хорсе Фарм”. Тхе Морган Хорсе Магазине. 1 (5): 77—79. 
  20. ^ Wиллиамс, Јохн О (1926). „Морган Хорсе Рецорд”. Yеарбоок оф Агрицултуре. стр. 526—529. 
  21. ^ „Хисторy”. УВМ Морган Хорсе Фарм. Приступљено 2012-06-11. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Меллин, Јеанне (1986), Тхе Цомплете Морган Хорсе, С. Греене Пресс (Викинг/Пенгуин Импринт), ISBN 0828905908
  • Морган, W. Роберт (1987), Тхе Морган Хорсе оф тхе Wест, Вантаге Пресс, ISBN 0533071100
  • Спенцер, Саллy (1994), Тхе Морган Хорсе, Ј.А. Аллен, ISBN 0851315992

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Морган на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Morgan_(pasmina_konja)&oldid=27676973”