Пређи на садржај

Кракен

С Википедије, слободне енциклопедије
Кракен потапа брод

Кракен је морско чудовиште из легенди. Тврди се да се појављивало на северу, код Ирске и других земаља на северу. То је понекад била колосална лигња, а понекад је то била огромна хоботница. Кракен је био дуг (са крацима) од 23 метра до 63 метара. Налазио се у дубоким водама ноћу, а дању је понекад одлазио на површину. Морепловци су га се плашили јер је Кракен, према легенди, потапао бродове.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Кракен напада трговачки брод, слика из 1810. године.

Кракен се појављивао у скоро свим осталим приморским културама. На Карибима се називао се Лусца. Лусца је понекад била описана као змај са много глава. Римљани су га називали Полип. Чак је и Римски историчар Плиније, који је најубедљивије описао пропаст Помпеје, написао је отприлике ово: „Ниједна животиња у води не смрди тако страшно и не убија човека на окрутнији начин од полипа. Ако нападне бродоломнике или рониоце, приљуби се чврсто уз њих својим бројним сисаљкама и вуче их у дубину.“

Највећа позната лигња је била дуга 18 метара, а неки кажу да је била дуга 22 метара, имала је пречник сисаљки 20 центиметара. На кожи уловљених китова пронађени су ожиљци сисаљки које су имале пола метра у пречнику што говори о лигњама дугим и до 48 метара.

Хокејашка франшиза из Сијетла носи надимак по овом створењу.

Агуа Мала[уреди | уреди извор]

Агуа Мала“ у преводу са шпанског значи „лоше воде“. Тако су Шпанци у новом веку називали воде где су биле јаке олује и где су се „појављивали“ Кракени. Шпанци су можда виђали џиновске и колосалне лигње на површини океана. Онда је почело да се прича како су та створења потапала бродове, а то је био изговор за лошу пловидбу или бродолом.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]