Краљев дан (Холандија)
Краљев дан (од 2014) (хол. Koningsdag), раније Принцезин дан (1885—1890) (хол. Prinsessedag) и Краљичин дан (1891—2013) (хол. Koninginnedag) је државни празник у Краљевини Холандији у част њиховог државног владара. Ово је нерадни дан за већину радника у свим деловима Холандије и славе га на разне начине међу којима је улична распродаја и облачење у наранџасто. Монарх са својом породицом традиционално обилази и једну или више холандских општина. Од краљице Вилхелмине са краљицом Беатрикс овај дан се звао Краљичин дан. 2013. године се последњи пут славио Краљичин дан 30. априла. Од 2014. године се овај дан зове Краљев дан и прославља се 27. априла.
Датум[уреди | уреди извор]
Краљев дан се слави од 2014. на рођендан краља Вилема-Александера, 27. априла, осим када овај датум пада у недељу.[1] У том случају се слави дан раније, као што се десило прве године. Током владавине краљице Вилхелмине се Краљичин дан славио на њен рођендан 31. августа све до 1948, када је њена ћерка Јулијана дошла на престо, а прослава се померила 1949. на њен родјендан, 30. април.
Краљица Беатрикс је за разлику од њене мајке и бабе одлучила да се прослава Краљичиног дана не помера на њен родјендан који је 31. јануара. Урадила је то да би на тај начин одала почаст њеној мајци. Додатан разлог за то било је и време. У јануару, за разлику од краја априла, време није погодно за велики догађај на отвореном.
Када је 30. април пао у недељу, Краљичин дан се славио један дан касније, у понедељак. Од 1980. године се у тим случајевима празник слави дан раније, у суботу. Први пут се то десило 1989. године.
Историја[уреди | уреди извор]
Пре „правог Краљичиног дана” организован је први „Принцезин дан” 31. августа 1885. године поводом прославе петог рођендана принцезе Вилхелмине. Ј.W.Р Херлах је био главни уредник локалних новина који је преузео иницијативу за овај догађај с циљем да нагласи национално јединство. Најважније дешавање се одржало у парку Орање у Утрехту. У овом граду су се већ организовали догађаји поводом рођендана принцезе Вилхелмине, али то није био званично Принцезин дан. У наредним годинама су друга места преузела организацију. После смрти краља Вилема III у новембру 1890, Принцезин дан је постао Краљичин дан 1891. Овај дан се развио у празник за децу. На дан њеног осамнаестог рођендана, 31. августа 1898, Вилхелмина је постала владајући монарх. Инаугурација се одржала 6. септембра. Краљичин дан се славио 31. августа све до 1948. када је краљица абдицирала.
Први мај је био конкурент Краљичином дану до Другог светског рата. Социјалисти, социјалдемократи и коминусти славили су Први мај великим парадама и прославама. Тај дан је имао политички карактер. Присталице анти-монархистичке странке СДАП (Социјалдемократска радничка странка) нису славили Краљичин дан, а грађанске странке нису славиле Први мај. Национални празници су постали дани када се наглашавала подела Холандије. Краљичин дан је постао празник свих Холанђана тек након Другог светског рата када су се социјалдемократи помирили са монархијом. Први мај је у широким круговима пао у заборав.
Након што је краљица Јулијана наследила трон од своје мајке Вилхелмине 1948. године, Краљичин дан се од 1949. године славио 30. априла на рођендан краљице Јулијане. Док краљица Вилхелмина и њена породица никада нису присуствовали свечаностима, Јулијана је сваке године добијала букете цвећа у палати Сустдејк. Овај догађај људи су могли пратити путем телевизије од педесетих година. Краљичин дан је у послератном периоду био обичан радни дан, али је током година све више људи добијало слободан дан да би 30. април постао национални празник. Краљица Беатрикс је при сукцесији 30. априла 1980. године одлучила да задржи тај дан као дан прихватања своје функције као државног владара и инаугурације као краљице Холандије. Она је такође променила облик Краљичиног дана. 28. јануара 2013. године краљица Беатрикс објавила је да ће абдицирати на Краљичин дан. Због њене абдикације и инаугурације краља Вилема-Александера је 2013. године Краљичин дан имао девијантан карактер. То је био последњи пут да се славио Краљичин дан и последњи пут да се то догодило 30. априла. [2]
Краљичин дан је у септембру 2013. године укључен у Национални инвентар за нематеријалну културну баштину. [3]
Прослава[уреди | уреди извор]
Дефиле[уреди | уреди извор]
У периоду када је Јулијана била краљица, годишње су се на Краљичин дан одржавали дефилеи испред палате Сустдејк. Цела краљевска породица је стајала на трему палате. Многи Холанђани су шетали у километарској поворци и давали поклоне, а највише цвеће које је покривало трем. Свуда у Холандији су деца ујутру шетали у поворци на путу до градске скупштине да би градоначелнику отпевали јутарње серенаде а завршили Вилхелмусом, холандском химном. Након тога су се организовале традиционалне дечије игре у многим селима и градовима. У многим местима се ова два догађаја још увек одржавају сваке године. Дан би се трандиционално завршио са поворком лампиона, која се још увек понегде одржава и редовно је праћена ватрометом. На многим местима се организују догађаји за омладину и одрасле, као што су наступи поп и џез бендова.
Улична распродаја[уреди | уреди извор]
На Краљев дан је дозвољено продавати ствари на улици без поседовања дозволе. У парковима и на улицама има уличних распродаја где многи људи продају своје старе ствари, свирају или разоноде друге уз новчану надокнаду. Улична распродаја у Утрехту почиње вече пре Краљевог дана. [4]
Концерт[уреди | уреди извор]
Пре Краљевог дана се традиционално организује концерт Краљевог дана (раније концерт Краљичиног дана). Ова традиција је настала 1985. године од стране краљице Беатрикс и принца Клауса. Концерт се одржавао до 2013. године у палати Нордејнде. Од 2014. се концерт одржава у општини коју краљ посећује. Сваке године учествују разне комбинације ансамбала и уметника који заједно свирају различите музичке жанрове. [5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Конингсдаг Оорспронг”.
- ^ „Гесцхиеденис Конингсдаг”.
- ^ „Конингсдаг ну ал ерфгоед”.
- ^ „Wааром ен хое виерен wе де Конингсдаг”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г.
- ^ „Конингсдагцонцерт”.
