1989
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1989 на Викимедијиној остави.
| |
1989. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. Јануар — Оформљена је навијачка група клуба Црвена Звезда Делије север уједињењем навијачких фракција.[1]
- 15. јануар — Тридесет пет европских земаља, на састанку у Бечу, слаже се да ојача људска права и побољша трговину између Истока и Запада.
- 18. јануар — Анте Марковић je наследиo Бранка Микулића на месту премијера Југославије.
- 20. јануар — Џорџ Х. В. Буш инаугурисан за 41. председника САД
- 23.–24. јануар — Наоружани цивилни левичари накратко нападају и окупирају аргентинску војну базу у близини Буенос Ајреса.
- 24. јануар — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.
- 29. јануар — Два немачка ратна злочинца из Другог светског рата, која су најдуже била у затвору у Западној Европи, Фердинанд аус дер Финтен и Франц Фишер, пуштени су из холандског затвора.
- 30. јануар
- Премијер Канаде Брајан Малрони мења свој кабинет, именујући шест нових министара и прерасподељујући одговорности деветнаест других.
- Амбасада Сједињених Држава у Кабулу, Авганистан, је затворена; поново се отвара тек крајем 2001. године.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.
- 10. фебруар — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета Демократске странке поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке странке.
- 12. фебруар — Совјетски ратни бродови су изгурали америчке ратне бродове из совјетских територијалних вода у Црном мору.
- 14. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама.
- 20. фебруар — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.
- 27. фебруар — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967.
- 27. фебруар — Словеначки лидер, Милан Кучан, на митингу у Љубљани подржао захтеве албанских рудара.
- 28. фебруар — Милион људи на митингу у Београду захтевало хапшење највиших, тадашњих, косовских функционера и исказало подршку Слободану Милошевићу.
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — После концерта у Дервенти, распала се група "Бијело дугме".
- 16. март — Анте Марковић изабран за председника Савезног извршног већа Југославије.
- 24. март — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте.
- 28. март — Скупштина СР Србије је прогласила амандмане на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.
- 9. април — Деветоаприлска трагедија
- 15. април — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.
- 17. април — Циклон Орсон
- 21. април — Студенти из Пекинга, Шангаја, Сиjана и Нанђинга почели су протесте на тргу Тјенанмен у Пекингу.
- 23. април — Заид ал-Рифаи подноси оставку на место премијера Јордана након нереда због повећања цена које је наметнула влада која је почела 18. априла.
- 25. априла — Нобору Такешита поднео је оставку на место премијера Јапана после скандала о трговању акцијама.
- 26. априла — Заид ибн Схакер је наследио Заида ал-Рифаија на месту премијера Јордана.
- Торнадо Даулатпур-Сатурија, најсмртоноснији торнадо икада забележен, усмртио је око 1.300 људи у округу Дака у Бангладешу.
- 27. април — Велике демонстрације одржане су у Пекингу као део протеста на Тргу Тјенанмен 1989. године.[2]
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Мађарска отворила границу према Аустрији. Прве најаве пада Гвоздене завесе.
- 6. мај — На Песма Евровизије 1989. победу је однела песма Rock Me коју је изводила група Рива.
- 8. мај — Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
- 10. мај — ФК Партизан је освојио Куп Југославије, после 32 године, победом над Вележом из Мостара резултатом 6:1 на Стадиону ЈНА.
- 14. мај —
- Михаил Горбачов посећује Кину, први совјетски лидер који је то учинио од Никите Хрушчова 1960-их, окончавајући кинеско-совјетски раскол.
- Карлос Менем побеђује на председничким изборима у Аргентини.
- 15. мај — Основан Радио Б92
- Јанез Дрновшек изабран за председника Председништва СФРЈ.
- 17. мај — Протести на Тргу Тјенанмен: Више од 1.000.000 кинеских демонстраната маршира кроз Пекинг захтевајући већу демократију, што доводи до репресије.
- 19. мај — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.
- 20. мај — Скупштина републике Србије је донела одлуку о расписивању Зајма за привредни препород Србије.
- Протести на Тргу Тјенанмен: Кинеска влада проглашава ванредно стање у Пекингу.
- 21. мај — Бомбардовање у близини Кесервана од стране Катаеб регулаторних снага, 9 сиријских војника погинуло.
- 24. мај:
- ФК Милан из Италије осваја Куп шампиона победивши Стеауу из Букурешта резултатом 4:0 у Барселони.
- Атентати на Џефрија Брента Бола и Тода Реја Вилсона: Терористичка организација, Оружане снаге ослобођења Сарате Вилка, убија два америчка мисионара Цркве Исуса Христа светаца последњих дана док се враћају у свој стан у Ла Пазу, Боливија.
- 26. мај — Арсенал побеђује Ливерпул. са 2:0 на Енфилду, у последњој утакмици сезоне, и освојили Прву дивизију Фудбалске лиге.
- 29. мај
- Усред нереда због хране и пљачке изазваних инфлацијом, Влада Аргентине проглашава опсадно стање широм земље.
- НАТО пристаје на разговоре са Совјетским Савезом о смањењу броја нуклеарног оружја кратког домета у Европи.
- Покушај атентата на Мигела Масу Маркеса, директора Одељења за административну безбедност (DAS) у Боготи, Колумбија, починили су чланови Медељинског картела, који су убили четири и ранили 37 људи.
- 31. мај — Масакр у Тарапоту: Шест чланова герилске групе Револуционарни покрет Тупак Амару (MRTA) из Перуа, убило је осам хомосексуалних и трансродних особа у граду Тарапото.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.
- 4. јун —
- Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље.
- Гасовод поред Трансибирске пруге је експлодирао и запалио два путничка воза, у којима је погинуло 575 људи.
- Црвена звезда је постала првак Европе у атлетици
- 5. јун — Непознати демонстрант је сам зауставио колону кинеских тенкова током протеста на Тјенамену, пре него што је одвучен.
- 8. јун — Поморски археолог Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
- 13. јун — Војска Источне Немачке у Бернауерштрасе започела је демонтажу Берлинског зида.
- 28. јун — На Косову Пољу више од милион људи присуствовало централној прослави 600 година Косовске битке. Централни говор одржао Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Србије. Прослави присуствовали највиши југословенски државни и партијски функционери. Видети Прослава 600 година Косовске битке
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Источна Немачка усвојила западнонемачку валуту, све пограничне контроле између две Немаћке су престале да постоје.[3]
- 14. јул — Расписан је Зајам за препород Србије.
- 15. Јул — У Венецији је одржан концерт рок групе Пинк Флојд. По проценама, концерту је присуствовало око 200.000 људи уз још 100 милиона гледалаца у свету који су пратили концерт преко сателитског преноса. Због лоше организације догађаја од стране градске управе, становници су затражили оставку тадашњег градоначелника Антонија Касалатија и целокупног градског већа.[4]
Август
[уреди | уреди извор]- 23. август — Више од 2 милиона Естонаца, Летонаца и Литванаца се удружило, ухватило за руке и формирало људски ланац дуг преко 675 километара. Држећи се за руке и певајући демонстрирали су за мир и слободу и на тај начин показали и Москви и свету да су нелегално у саставу Совјетског Савеза и да су практично под окупацијом од Другог светског рата.
- 24. август — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки , први некомунистички у земљама просовјетског Варшавског пакта од 1940. године.
- 25. август — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку.
- 12. септембар — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
- 27. септембар — Скупштина Словеније усвојила амандмане на републички Устав којима проглашава приоритет републичког законодавства над савезним.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.
- 15. октобар — Свечано отворена реконструисана и дограђена зграда Народног позоришта у Београду након трогодишње реконструкције.
- 18. октобар — Дугогодишњи вођа Источне Немачке, Ерих Хонекер, је поднео оставку, а заменио га је Егон Кренц неколико дана касније.[6]
- 31. октобар — Пола милиона људи на демонстрацијама у источнонемачком граду Лајпцигу против совјетске комунистичке власти.[7]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Источнонемачке власти укинуле су забрану преласка из источног у западни део Немачке и исто вече хиљаде грађана окупило се и отпочело рушење Берлинског зида.
- 10. новембар — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.
- 17. новембар — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинуло 92 рудара.
- Чехословачка полиција је угушила студентске антикомунистичке демонстрације у Прагу. Овај догађај је обележио 50. годишњицу насилно угушених демонстрација против нацистичког напада на Универзитет у Прагу 1939. године, где је 1.200 студената ухапшено, а 9 убијено.[8]
- 22. новембар — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Србија уводи економске санкције према Словенији, започиње бојкот словеначке робе у српским продавницама.
- 11. децембар — Група интелектуалаца је одржала конференцију за новинаре и најавила обнављање рада Демократске странке. Још није била формирана законска основа за вишепартијски систем, али је незадовољство у народу најављивало крај једнопартијског режима. Са конференције је упућен позив за прикључење првој опозиционој странци у Србији.
- 14. децембар — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970.
- 16. децембар — Почетак протеста у Темишвару против комунистичких власти, протести који су започели у Румунској револуцији децембра 1989. године
- 20. децембар — САД су почеле инвазију на Панаму ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Норијеге.
- 25. децембар — Председник Румуније Николаје Чаушеску осуђен на смртну казну стрељањем, окончана владавина комунизма у овој држави.
- 25. децембар — Kао одговор на колапс других влада Варшавског пакта и све веће уличне протесте, Kомунистичка партија Чехословачке је објавила да ће се одрећи власти и окончати једнопартијску државу. Два дана касније, савезни парламент је формално избрисао делове устава дајући Kомунистичкој партији монопол власти. Бодљикава жица и друге препреке уклоњене су са границе са Западном Немачком и Аустријом.[9]
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Лабринт, енглески музичар и музички продуцент[10]
- 4. јануар — Марко Новаковић, српски кајакаш[11]
- 9. јануар — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица[12]
- 9. јануар — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш
- 12. јануар — Аксел Витсел, белгијски фудбалер[13]
- 12. јануар — Бранко Лазић, српски кошаркаш[14]
- 13. јануар — Јована Пајић, српска певачица[15]
- 17. јануар — Антоан Дио, француски кошаркаш[16]
- 21. јануар — Догуш Балбај, турски кошаркаш
- 21. јануар — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер[17]
- 24. јануар — Ђаре, српски репер
- 30. јануар — Јосип Пиварић, хрватски фудбалер[18]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Иван Перишић, хрватски фудбалер[19]
- 3. фебруар — Слободан Рајковић, српски фудбалер[20]
- 3. фебруар — Габор Каса, српски бициклиста
- 7. фебруар — Никос Калатес, грчки кошаркаш
- 7. фебруар — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш
- 9. фебруар — Пабло Агилар, шпански кошаркаш
- 16. фебруар — Елизабет Олсен, америчка глумица[21]
- 18. фебруар — Соња Петровић, српска кошаркашица[22]
- 19. фебруар — Стефан Живановић, српски кошаркаш[23]
- 20. фебруар — Стефан Стојачић, српски кошаркаш[24]
- 21. фебруар — Корбин Блу, амерички глумац, музичар и модел[25]
- 24. фебруар — Данијел Калуја, енглески глумац и сценариста[26]
- 25. фебруар — Милан Бадељ, хрватски фудбалер[27]
- 28. фебруар — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш[28]
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Оливера Молдован, српска кајакашица
- 2. март — Тоби Алдервајрелд, белгијски фудбалер[29]
- 2. март — Марсел Хиршер, аустријски алпски скијаш[30]
- 3. март — Душан Катнић, српски кошаркаш[31]
- 6. март — Агњешка Радвањска, пољска тенисерка[32]
- 8. март — Радосав Петровић, српски фудбалер[33]
- 11. март — Малком Делејни, амерички кошаркаш
- 11. март — Антон Јелчин, амерички глумац (прем. 2016)[34]
- 12. март — Бела Морети, америчка порнографска глумица[35]
- 13. март — Холгер Бадштубер, немачки фудбалер[36]
- 13. март — Марко Марин, немачки фудбалер[37]
- 15. март — Адријен Силва, португалски фудбалер[38]
- 16. март — Блејк Грифин, амерички кошаркаш[39]
- 17. март — Невен Мајсторовић, српски одбојкаш
- 18. март — Лили Колинс, енглеска глумица и модел[40]
- 18. март — Филип Крушлин, хрватски кошаркаш[41]
- 21. март — Жорди Алба, шпански фудбалер[42]
- 23. март — Никола Гулан, српски фудбалер[43]
- 25. март — Џејмс Андерсон, амерички кошаркаш
- 29. март — Латавијус Вилијамс, амерички кошаркаш[44]
- 30. март — Тамара Драгичевић, српска глумица[45]
- 30. март — Жоао Соуза, португалски тенисер[46]
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Миленко Зорић, српски кајакаш[47]
- 2. април — Гиорги Шермадини, грузијски кошаркаш
- 4. април — Иван Смиљанић, српски кошаркаш[48]
- 5. април — Џастин Холидеј, амерички кошаркаш[49]
- 5. април — Лили Џејмс, енглеска глумица[50]
- 10. април — Томас Ертел, француски кошаркаш
- 12. април — Соња Мугоша, српска клизачица[51]
- 12. април — Адам Ханга, мађарски кошаркаш
- 14. април — Ненад Беђик, српски веслач[52]
- 18. април — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш[53]
- 19. април — Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер
- 22. април — Јаспер Силесен, холандски фудбалски голман
- 23. април — Никол Вајдишова, чешка тенисерка[54]
- 27. април — Јована Николић, српска клизачица[55]
- 28. април — Јелена Брукс, српска кошаркашица
- 29. април — Домагој Вида, хрватски фудбалер[56]
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Робин Бенцинг, немачки кошаркаш
- 1. мај — Христина Козловска, украјинска списатељица, песникиња и новинарка
- 3. мај — Села Су, белгијска музичарка
- 5. мај — Крис Браун, амерички певач, плесач и глумац[57]
- 5. мај — Фран Пилепић, хрватски кошаркаш[58]
- 5. мај — Секу Саного, фудбалер из Обале Слоноваче[59]
- 6. мај — Доминика Цибулкова, словачка тенисерка[60]
- 8. мај — Беноа Пер, француски тенисер[61]
- 11. мај — Ђовани дос Сантос, мексички фудбалер[62]
- 11. мај — Драган Милосављевић, српски кошаркаш[63]
- 16. мај — Бехати Принслу, намибијска манекенка и модел[64]
- 23. мај — Џефери Тејлор, америчко-шведски кошаркаш[65]
- 24. мај — Павел Громико, руски кошаркаш[66]
- 24. мај — Калин Лукас, амерички кошаркаш[67]
- 24. мај — Џи-Изи, амерички музичар и музички продуцент[68]
- 28. мај — Стефан Балмазовић, српски кошаркаш[69]
- 31. мај — Немања Милуновић, српски фудбалер[70]
- 31. мај — Марко Ројс, немачки фудбалер[71]
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Имоџен Путс, енглеска глумица[72]
- 5. јун — Филип Човић, српски кошаркаш[73]
- 8. јун — Тимеа Бачински, швајцарска тенисерка
- 8. јун — Урош Луковић, српски кошаркаш[74]
- 9. јун — Славко Перовић, српски фудбалер[75]
- 10. јун — Ел Фарду Бен, коморски фудбалер[76]
- 10. јун — Александра Стан, румунска музичарка[77]
- 12. јун — Џеф Брукс, америчко-италијански кошаркаш
- 13. јун — Срђан Николовски, српски лекар и научник
- 14. јун — Луси Хејл, америчка глумица и певачица[78]
- 14. јун — Кори Хигинс, амерички кошаркаш
- 17. јун — Сајмон Бетл, америчка глумица и певачица (прем. 2014)[79]
- 17. јун — Владимир Лучић, српски кошаркаш[80]
- 18. јун — Пјер Емерик Обамејанг, габонски фудбалер[81]
- 22. јун — Зоран Драгић, словеначки кошаркаш[82]
- 22. јун — Вилијам Мозли, амерички кошаркаш[83]
- 27. јун — Метју Луис, енглески глумац[84]
- 29. јун — Колтон Ајверсон, амерички кошаркаш[85]
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Данијел Рикардо, аустралијски аутомобилиста[86]
- 2. јул — Катарина Живковић, српска певачица
- 3. јул — Кени Габријел, амерички кошаркаш[87]
- 5. јул — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер[88]
- 7. јул — Никола Марковић, српски кошаркаш[89]
- 8. јул — Стеван Јеловац, српски кошаркаш (прем. 2021)[90]
- 11. јул — Мартин Клижан, словачки тенисер[91]
- 13. јул — Саша Чађо, српска кошаркашица[92]
- 15. јул — Ентони Рандолф, америчко-словеначки кошаркаш
- 16. јул — Гарет Бејл, велшки фудбалер[93]
- 17. јул — Иван Стринић, хрватски фудбалер[94]
- 18. јул — Семјон Антонов, руски кошаркаш[95]
- 20. јул — Јуриј Газински, руски фудбалер[96]
- 21. јул — Миро Билан, хрватски кошаркаш
- 21. јул — Весна Долонц, српска тенисерка
- 21. јул — Џуно Темпл, енглеска глумица[97]
- 21. јул — Крис Гантер, велшки фудбалер[98]
- 23. јул — Милош Весић, српски фудбалски голман[99]
- 23. јул — Данијел Редклиф, енглески глумац[100]
- 25. јул — Бредли Вонамејкер, амерички кошаркаш[101]
- 25. јул — Стефан Петрушић, српски певач[102]
- 31. јул — Викторија Азаренка, белоруска тенисерка[103]
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Малком Армстед, амерички кошаркаш[104]
- 2. август — Насер Чадли, белгијски фудбалер[105]
- 3. август — Жил Бјанки, француски аутомобилиста (прем. 2015)
- 5. август — Даница Радојичић, српска фармацеуткиња, научница и певачица
- 7. август — Демар Дерозан, амерички кошаркаш[106]
- 12. август — Том Клеверли, енглески фудбалер[107]
- 14. август — Андер Ерера, шпански фудбалер[108]
- 15. август — Џо Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе Jonas Brothers[109]
- 16. август — Муса Сисоко, француски фудбалер[110]
- 18. август — Ана Дабовић, српска кошаркашица[111]
- 21. август — Рајко Брежанчић, српски фудбалер[112]
- 21. август — Хејден Панетијер, америчка глумица, модел и певачица[113]
- 21. август — Дмитриј Хвостов, руски кошаркаш[114]
- 22. август — Сеад Шеховић, црногорски кошаркаш[115]
- 25. август — Кајл Кјурик, америчко-словачки кошаркаш[116]
- 25. август — Никола Малешевић, српски кошаркаш[117]
- 25. август — Кевин Џоунс, амерички кошаркаш[118]
- 26. август — Џејмс Харден, амерички кошаркаш
- 28. август — Валтери Ботас, фински аутомобилиста[119]
- 29. август — Бранислав Трајковић, српски фудбалер[120]
- 30. август — Биби Рекса, америчка музичарка и музичка продуценткиња
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Бил Каулиц, немачки музичар
- 1. септембар — Данијел Стариџ, енглески фудбалер[121]
- 1. септембар — Јанис Стрелнијекс, летонски кошаркаш[122]
- 4. септембар — Рикардињо, бразилски фудбалер[123]
- 5. септембар — Кет Грејам, америчка глумица, певачица, плесачица и модел
- 8. септембар — Авичи, шведски музичар, музички продуцент и ди-џеј (прем. 2018)
- 9. септембар — Даирис Бертанс, летонски кошаркаш
- 12. септембар — Рафал Мајка, пољски бициклиста[124]
- 12. септембар — Ања Шарановић, српска манекенка
- 13. септембар — Томас Милер, немачки фудбалер[125]
- 14. септембар — Џими Батлер, амерички кошаркаш
- 15. септембар — Илнур Закарин, руски бициклиста
- 18. септембар — Серж Ибака, конгоанско-шпански кошаркаш[126]
- 18. септембар — Едвин Џексон, француски кошаркаш[127]
- 21. септембар — Џејсон Деруло, амерички музичар[128]
- 22. септембар — Дарко Балабан, српски кошаркаш[129]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Бри Ларсон, америчка глумица[130]
- 4. октобар — Дакота Џонсон, америчка глумица и модел[131]
- 12. октобар — Марко Ивковић, навијач Црвене звезде који је трагично изгубио живот у Истанбулу, уочи утакмице кошаркашке Евролиге (прем. 2014)
- 13. октобар — Александрија Окасио-Кортез, америчка политичарка и активисткиња
- 15. октобар — Ентони Џошуа, енглески боксер
- 17. октобар — Милош Димић, српски кошаркаш[132]
- 19. октобар — Миндаугас Кузминскас, литвански кошаркаш[133]
- 19. октобар — Николија Јовановић, српска певачица[134]
- 20. октобар — Јанина Викмајер, белгијска тенисерка[135]
- 20. октобар — Џес Глин, енглеска музичарка[136]
- 22. октобар — Вили Ворен, амерички кошаркаш
- 23. октобар — Ајсис Тејлор, америчка порнографска глумица[137]
- 24. октобар — Огњен Врањеш, босанскохерцеговачки фудбалер[138]
- 25. октобар — Мија Вашиковска, аустралијска глумица и редитељка[139]
- 27. октобар — Јована Гавриловић, српска глумица[140]
- 29. октобар — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач[141]
- 31. октобар — Матеа Милосављевић, српска глумица[142]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Михаил Дудаш, српски атлетичар[143]
- 2. новембар — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер[144]
- 2. новембар — Тибор Плајс, немачки кошаркаш[145]
- 10. новембар — Тарон Еџертон, велшки глумац[146]
- 10. новембар — Џејкоб Пулен, америчко-грузијски кошаркаш[147]
- 11. новембар — Џо Регланд, америчко-либеријски кошаркаш[148]
- 16. новембар — Милан Мачван, српски кошаркаш[149]
- 16. новембар — Раста, српски музичар и музички продуцент
- 19. новембар — Кенет Фарид, амерички кошаркаш[150]
- 19. новембар — Тајга, амерички хип хоп музичар и глумац[151]
- 21. новембар — Фабијан Делф, енглески фудбалер[152]
- 21. новембар — Крис Синглтон, амерички кошаркаш
- 28. новембар — Ди Џеј Сили, амерички кошаркаш[153]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Матео Дармијан, италијански фудбалер[154]
- 4. децембар — Душко Бунић, српски кошаркаш[155]
- 7. децембар — Кевин Серафен, француски кошаркаш[156]
- 7. децембар — Николас Хоулт, енглески глумац[157]
- 11. децембар — Џордан Тиодор, амерички кошаркаш
- 13. децембар — Стефан Бирчевић, српски кошаркаш[158]
- 13. децембар — Микел Ланда, шпански бициклиста[159]
- 13. децембар — Тејлор Свифт, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица
- 17. децембар — Андре Ају, гански фудбалер[160]
- 18. децембар — Ешли Бенсон, америчка глумица и модел[161]
- 19. децембар — Никола Јевтовић, српски кошаркаш[162]
- 24. децембар — Стив Џонсон, амерички тенисер[163]
- 27. децембар — Бенџамин Смит, енглески глумац[164]
- 29. децембар — Кеј Нишикори, јапански тенисер[165]
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Хирохито, јапански цар (* 1901)
- 22. јануар — Миодраг Андрић, српски глумац (* 1943)
- 23. јануар — Салвадор Дали, шпански сликар (* 1904)
- 24. јануар — Тед Банди, амерички масовни убица (* 1946)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 27. фебруар — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. (* 1903)
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Јелисавета Бикова, совјетска шахисткиња и светска шампионка у шаху (* 1913)
- 14. март — Зита од Бурбон-Парме, аустријска царица и угарска краљица (* 1892)
Април
[уреди | уреди извор]- 30. април — Серђо Леоне, италијански редитељ (* 1929)
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (* 1914)
- 20. мај — Џон Хикс, британски економиста и Нобеловац 1972. (* 1904)
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Рухолах Хомеини, ирански верски вођа (* 1902)
- 27. јун — Стеван Вилотић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1925)
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Андреј Громико, совјетски политичар (* 1909)
- 6. јул — Јанош Кадар, мађарски политичар (* 1912)
- 10. јул — Мел Бланк, амерички глумац (* 1908)
- 11. јул — Лоренс Оливије, британски глумац (* 1907)
- 16. јул — Херберт фон Карајан, аустријски композитор (* 1908)
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Мира Траиловић, српски позоришни режисер, оснивач Атељеа 212 и БИТЕФ-а (* 1924)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 30. септембар — Оскар Давичо, српски књижевник (* 1909)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Грејам Чепмен, енглески глумац (* 1941)
- 6. октобар — Бети Дејвис, америчка глумица (* 1908)
- 15. октобар — Данило Киш, српски књижевник (* 1935)
- 25. октобар — Мило Ђукановић, српски књижевник (* 1927)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Владимир Хоровиц, руски пијаниста (* 1903)
- 16. новембар — Франц Јозеф II, кнез Лихтенштајна (* 1906)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш (* 1962)
- 6. децембар — Ћамил Сијарић, књижевник (* 1913)
- 13. децембар — Велимир Терзић, генерал ЈНА и историчар (* 1908)
- 14. децембар — Андреј Сахаров, руски физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. (* 1921)
- 22. децембар — Семјуел Бекет, ирски писац и добитник Нобелове награде 1969. (* 1906)
- 25. децембар — Николаје Чаушеску, румунски политичар (* 1918)
- 27. новембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста (* 1921)
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Стерјо Спасе, македонски и албански писац (* 1914)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Волфганг Паул, Ханс Георг Демелт и Норман Фостер Ремзи мл.
- Хемија — Сиднеј Алтман и Томас Р. Цех
- Медицина — Ј. Мајкл Бишоп и Херолд Е. Вармус
- Књижевност — Камило Хосе Чела
- Мир — Тензин Гјатсо
- Економија — Тригве Халвемо
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ crvenazvezda.tripod.com https://crvenazvezda.tripod.com/Istorijadelija.html. Приступљено 2025-02-12. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Garcia-Marchena, Oscar (2020-07-13). „David Crystal, The Cambridge Encyclopedia of the English Language (Third edit”. Lexis. ISSN 1951-6215. doi:10.4000/lexis.4512.
- ^ „Wall Goes Up in Berlin - 1961 Year In Review - Audio - UPI.com”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-31.
- ^ „Pink Flojd umalo nije uništio Veneciju: Ucjene, loša organizacija, traljava gradska logistika - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2025-02-12.
- ^ „Exchanges of territory”. www.berlin.de. 2011-06-27. Приступљено 2025-08-31.
- ^ „Exchanges of territory”. www.berlin.de. 2011-06-27. Приступљено 2025-08-31.
- ^ Garcia-Marchena, Oscar (2020-07-13). „David Crystal, The Cambridge Encyclopedia of the English Language (Third edit”. Lexis. ISSN 1951-6215. doi:10.4000/lexis.4512.
- ^ „Velvet Revolution in Prague Czechoslovakia”. www.local-life.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-08-31.
- ^ The Czech and Slovak Republics: Twenty Years of Independence 1993-2013. Budapest-New York: Central European University Press. 2016. ISBN 978-963-386-153-0.
- ^ „Labrinth”. IMDb.
- ^ „Marko Novaković”. web.archive.org. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Nina Dobrev”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Axel Witsel (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Branko Lazić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Jovana Pajić”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Antoine Diot”. web.archive.org. 22. 10. 2020. Архивирано из оригинала 22. 10. 2020. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Henrikh Mkhitaryan (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Josip Pivarić”. eu-football.info (на језику: енглески).
- ^ „Ivan Perisic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Slobodan Rajković”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Elizabeth Olsen”. IMDb.
- ^ „Sonja Vasic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Stefan Zivanovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Stefan Stojacic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Corbin Bleu”. IMDb.
- ^ „Daniel Kaluuya”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Milan Badelj (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Charles Jenkins”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Toby Alderweireld”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „HIRSCHER Marcel”. web.archive.org. 11. 1. 2012. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Dušan Katnić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Agnieszka Radwanska”. web.archive.org. 15. 2. 2012. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Radosav Petrovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Anton Yelchin”. IMDb.
- ^ „Bella Moretti”. IMDb.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Holger Badstuber (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Marko Marin - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Adrien Silva (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Blake Griffin”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Lily Collins”. IMDb.
- ^ „Filip Kruslin”. Eurobasket LLC.
- ^ „Jordi Alba”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Gulan - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Latavious Williams”. Eurobasket LLC.
- ^ „Tamara Dragicevic”. IMDb.
- ^ „Joao Sousa”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Milenko Zorić”. web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 23. 09. 2013. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Ivan Smiljanic”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Justin Holiday”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Lily James”. IMDb.
- ^ „Sonja MUGOSA”. web.archive.org. 14. 2. 2007. Архивирано из оригинала 14. 02. 2007. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Nenad Beđik”. web.archive.org. 2. 12. 2016. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Bojan Bogdanović”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Jasper Cillessen (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Jovana NIKOLIC”. web.archive.org. 24. 1. 2007. Архивирано из оригинала 24. 01. 2007. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Domagoj Vida”. www.transfermarkt.co.uk (на језику: енглески).
- ^ „Chris Brown”. www.britannica.com (на језику: енглески). 25. 1. 2025.
- ^ „Fran Pilepic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Sékou Sanogo”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Dominika Cibulkova”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Benoit Paire”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Giovani dos Santos (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Dragan Milosavljevic > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ FashionModelDirectory.com, The FMD-. „Behati Prinsloo”. The FMD - FashionModelDirectory.com.
- ^ „Jeff Taylor”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Pavel Gromyko”. basketball.realgm.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Kalin Jay Lucas > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „G-Eazy”. Biography. 1. 7. 2020.
- ^ „Stefan Balmazovic”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Nemanja Milunovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Marco Reus”. www.transfermarkt.de (на језику: немачки).
- ^ „Imogen Poots”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Filip Čović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Uros Lukovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Slavko Perovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „El Fardou Ben”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Alexandra Stan”. Last.fm (на језику: енглески).
- ^ „Lucy Hale”. IMDb.
- ^ „Simone Battle”. IMDb.
- ^ „Vladimir Lucic”. basketball.realgm.com (на језику: енглески).
- ^ „Pierre-Emerick Aubameyang”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Zoran Dragic”. www.nba.com (на језику: енглески).
- ^ „William Mosley”. Eurobasket LLC.
- ^ „Matthew Lewis”. IMDb.
- ^ „Colton Iverson”. Eurobasket LLC.
- ^ „Daniel Ricciardo”. www.eurosport.com.
- ^ „Kenneth Benard Gabriel”. web.archive.org. 18. 8. 2016. Архивирано из оригинала 18. 08. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dejan Lovren (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Markovic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Stevan Jelovac”. Eurobasket LLC.
- ^ „Martin Klizan”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Sasa Cadjo”. Eurobasket LLC.
- ^ „Gareth Bale”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ivan Strinić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „SEMEN ANTONOV”. Euroleague Basketball.
- ^ „Yuriy Gazinskiy”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Juno Temple”. IMDb.
- ^ „Chris Gunter - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Milos Vesic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Daniel Radcliffe”. IMDb.
- ^ „Brad Wanamaker”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Biografija - Stefan Petrusic official”. web.archive.org. 16. 1. 2014. Архивирано из оригинала 16. 01. 2014. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Victoria Azarenka”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
- ^ „Malcolm Armstead”. Eurobasket LLC.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nacer Chadli (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „DeMar DeRozan”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Tom Cleverley - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Ander Herrera”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Joe Jonas”. AllMusic (на језику: енглески).
- ^ „Moussa Sissoko”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Ana Dabovic”. web.archive.org. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Rajko Brezancic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Hayden Panettiere”. IMDb.
- ^ „DMITRY KHVOSTOV”. Euroleague Basketball.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Sead Šehović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Kyle Kuric”. Proballers (на језику: енглески).
- ^ „Nikola Malesevic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Kevin Jones”. Eurobasket LLC.
- ^ „Valtteri Bottas”. www.eurosport.com.
- ^ „Branislav Trajkovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Daniel Sturridge - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „JANIS STRELNIEKS”. Euroleague Basketball. 17. 12. 2021.
- ^ „Ricardinho - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Rafal MAJKA”. web.archive.org. 2. 9. 2016. Архивирано из оригинала 02. 09. 2016. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Thomas Müller (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
- ^ „Serge Ibaka”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „EDWIN JACKSON”. Euroleague Basketball.
- ^ „Jason Derulo”. IMDb.
- ^ „Darko Balaban”. Eurobasket LLC.
- ^ „Brie Larson”. IMDb.
- ^ „Dakota Johnson”. IMDb.
- ^ „Milos Dimic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Mindaugas Kuzminskas”. www.nba.com (на језику: енглески).
- ^ „Nikolija Jovanović”. Discogs (на језику: енглески).
- ^ „Yanina WICKMAYER”. web.archive.org. 12. 2. 2010. Архивирано из оригинала 12. 02. 2010. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Jess Glynne”. IMDb.
- ^ „Isis Taylor”. IMDb.
- ^ „Ognjen Vranjes - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
- ^ „Mia Wasikowska”. IMDb.
- ^ „Jovana Gavrilović”. teatroslov.mpus.org.rs.
- ^ „Primož Roglič”. www.procyclingstats.com.
- ^ „Matea Milosavljevic”. IMDb.
- ^ „Mihail DUDAŠ”. worldathletics.org.
- ^ „Montenegro - S. Jovetić - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. uk.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ „TIBOR PLEISS”. Euroleague Basketball.
- ^ „Taron Egerton”. IMDb.
- ^ „Jacob Pullen”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
- ^ „Joe Ragland”. Eurobasket LLC.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Milan Mačvan > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Kenneth Faried”. www.nba.com (на језику: енглески).
- ^ „Tyga”. IMDb.
- ^ „Fabian Delph”. www.soccerbase.com.
- ^ „DJ Seeley”. web.archive.org. 23. 2. 2019. Архивирано из оригинала 23. 02. 2019. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Italy - M. Darmian - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Duško Bunić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Kevin Seraphin”. web.archive.org. 23. 12. 2010. Архивирано из оригинала 23. 12. 2010. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Nicholas Hoult”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Stefan Birčević > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Taylor Swift”. IMDb.
- ^ „André Ayew”. web.archive.org. 6. 9. 2015. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 29. 01. 2025.
- ^ „Ashley Benson”. IMDb.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Nikola Jevtović > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески).
- ^ „Steve Johnson”. ATP Tour (на језику: енглески).
- ^ „Ben Smith”. IMDb.
- ^ „Kei Nishikori”. ATP Tour (на језику: енглески).
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
