Пређи на садржај

Кромов гласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна бр. 154. Кромов гласник. Аутор насловнице: Алесандро Пичинели, 2017.

Кромов гласник је епизода Загора објављена у свесци бр. 154. у издању Веселог четвртка. На киосцима у Србији се појавила 21. новембра 2019. Коштала је 270 дин. (2,27 €; 2,65 $) Имала је 94 стране.[1] Ова свеска садржи наставак епизоде која је започела у свесци Крик Виле злослутнице (#153).

Оригинална епизода[уреди | уреди извор]

Оригинална епизода под називом L'аралдо ди Цромм објављена је премијерно у #622. регуларне едиције Загора у издању Бонелија у Италији 3. маја 2017. Епизоду је нацртао Ђулијано Пичинино, а сценарио написао Морено Буратини. Насловницу је нацртао Алессандро Пиццинелли. Коштала је 3,9 €.[2]

Детаљан садржај[уреди | уреди извор]

Загор тражи од Лушуса да му објасни ко су те маскиране особе, и зашто желе да их убију, и Лушус пристаје да му исприча све. Он му најпре прича легенду о Џеку О’Лантерну, човеку који је преварио ђавола, због чега га нису примили ни у рај ни у пакао. Џек је био осуђен да лута са светиљком направљеној од бундеве са лицем ђавола, што је касније постао обичај за Ноћ вештица. У Ирској, тај празник се зове Савин, и славе га вештице древне религије Вика. У давној прошлости, на тај дан су се приносиле животињске, али и људске жртве. Појавом хришћанства, укинуто је приношење људских жртава идолу Крому Круечу, ритуал које су обављале такозване Кромове слуге. Лушус каже да је у Ирској био професор историје на универзитету, и да је истражујући древне документе пронашао текст о Кромовим слугама и Кромовом гласнику, коњанику са ватреном лобањом. Тај текст је заправо извештај који је написао извесни Хамфри Рали, који је се тајно распитивао о групи побуњеника, члановима секте који себе називају Кромове слуге. Потражио је више информација о тој теми, али је убрзо схватио да су то једини документи везани за то у целој библиотеци. Посетио је свог пријатеља Ејдана Линча, који је рекао да су сви документи о Ралију и Кромовим слугама спаљене како би људи заборавили на то, али да постоје приче о томе које се преносе усменим путем. Он га саветује да заборави све, и да више не истражује ту тему, али Лушус одбија. Загор и остали тада из олупине брода виде светло бакљи, и схватају да су маскирани људи, Кромове слуге, кренули да их траже, због чега Загор креће према њима да би сазнао где је њихово скровиште. Он долази до њих и напада их, након чега нестаје у шуми. Двојица маскираних људи, од којих је један рањен, крећу назад према својем скровишту, не знајући да их Загор прати. Назад у олупини, Лушус наставља да прича Чику о ономе што се догодило. Он каже како је наставио да истражује Кромове слуге, и да је приметио како га библиотекар посматра, па је једне вечери упао у његову кућу. У једном сандуку је пронашао маску налик оној коју је Рали нацртао у свом извештају, али у том тренутку у кућу упада група наоружаних људи са истим таквим маскама, и кажу да су га приметили када је упао у кућу. Убрзо се појављује шеф те групе, и Лушус види да је то управо његов пријатељ Ејдан Линч. Ејдан каже да су они Кромове слуге, и да намеравају да се побуне против Енглеске, и поново започну обреде са приношењем људских жртава. Он каже да то намеравају да учине магијом, и показује му маст коју је створио захваљујући својим истраживањима. Када та маст уђе Лушусу под кожу, и он осети њен мирис, пред очима му се јавља визија сабласне женске фигуре, Банши. Ејдан одлучује да не убије Лушуса, већ да га држи заробљеног све док не пристане да им се придружи и постане Кромов слуга. За то време, Кромове слуге су кренуле са убиствима, док је Кромов гласник, предводник групе, изазивао пожаре. Лушус одлучује да побегне, и успева да онесвести Ејдана и провуче се поред стражара, након чега пријављује групу полицији. Полиција и војска хвата велики број Кромових слуга, и све их осуђује на смрт, али пре смрти, Ејдан проклиње Лушуса, и каже да ће га преостале Кромове слуге пронаћи где год се сакрио. Војска и полиција након тога штите Лушуса, али Кромове слуге нападају жену његовог брата Рајана, и убијају је, због чега он са својом преосталом породицом бежи у Америку. Након тога, група Кромових слугу креће за њим и убија његовог брата Рајана, управо у време када долазе Загор и Чико. За то време, пратећи двојицу Кромових слугу, Загор долази до њиховог скровишта, где види како они подносе извештај свом шефу, човеку који је обучен као Кромов гласник, али без маске.Човек узима маску Кромовог гласника и потапа је у течност за коју каже да је грчка ватра створена формулом древних друида, након чега је запали. Тада до скровишта долази друга група Кромових слугу, и они примећују Загора како прислушкује разговор, и нападају га. Да би се одбранио од гомиле Кромових слугу, Загор обара буре са грчком ватром и изазива пожар у скровишту, након чега успева да на време изађе одатле. Кромов гласник и Кромове слуге, међутим, остају у запаљеном скровишту, и живи изгоре. Испред скровишта, Загор види неколико Банши, након чега се онесвести. Након неког времена, Лушус и Чико долазе до њега, пратећи знакове које је он оставио за Чика у шуми. Он се освести и прича им шта се догодило, али ни он ни Лушус немају објашњење зашто је био у стању да види Банши, ако нема никакве везе са Кромовим слугама. Сада кад му Кромове слуге више не представљају претњу, Лушус се са Загором и Чиком враћа назад до олупине брода.[3]

Претходна и наредна епизода[уреди | уреди извор]

Претходна епизода носила је наслов Крик Виле злослутнице (#153), а наредна Повратак самураја (#155).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Списак свих епизода регуларне едиције Загора објављених у Веселом четвртку могу се погледати овде.
  2. ^ Подаци о оригиналну налазе се овде: https://shop.sergiobonelli.it/zagor/2017/04/03/albo/l-araldo-di-cromm-1000835/ (Приступљено: 30.11.2019)
  3. ^ https://stripocenzija.wordpress.com/2017/07/10/zagor-621-622/ (02.12.2019)