Пређи на садржај

Куглање на десет чуњева

С Википедије, слободне енциклопедије
Куглање на десет чуњева
Кугла долази у контакт са 1, 3, 5 и 9 чуњева (секвенционо обојених црвено) да би се остварио удар
Највише управно телоСвет куглања
Први пут игран18, век, Европа[1]
Карактеристике
КонтактНе
Мешани полДа, засебна такмичења
ТипСпорт са куглом
ОпремаКугла, чуњеви, стазе
местоСтазе за куглање
Присуство
ОлимпијадаНе

Куглање на десет чуњева је тип куглања у коме куглач баца куглу низ дрвену или синтетичку стазу према месту на коме стоји десет чуњева у тетрактису (патерну у облику једнакостраничног троугла) на крају стазе. Циљ је да се обори свих десет чуњева првим бацањем кугле (ударцом), или уколико до тога не дође, другим бацањем кугле (резерве).

Куглање са десет чуњева је настало почетком 1800-их као алтернатива куглању са девет чуњева, при чему су истински стандардизовани прописи договорени тек скоро крајем тог века. Након развоја аутоматизованих механичких кепера, спорт је средином двадесетог века доживео „златно доба”. Људи приступају модерном куглању са десет чуњева или као захтевном прецизном спорту или као једноставној рекреативној забави.[2] Након значајног пада од 1980-их у гледаности професионалних телевизијских турнира и учешћа у аматерским лигама, центри за куглање су се све више ширили и постали разнолики центри забаве.

Постројења и опрема

[уреди | уреди извор]

Стазе

[уреди | уреди извор]
Такође погледајте: Кугла за куглање § Ефекат карактеристика стазе на кретање кугле
Дијаграм у тачној размери: У стазама за куглање на десет чуњева најближи чуњ је удаљен 60 стопа од линије прекршаја - више од 17 пута ширина траке, која је 41,5 инча.[3] Због оптичке илузије ́скраћивања коју доживљава бацач кугле док стоји на прилазу, чињеви изгледају да су ближе једни другима, а углови уласка кугле изгледају драматичније него што заправо јесу.[4][5]

Стазе за куглање на десет чуњева су 60 фт (18,29 м) од линије преступа до центра чеоног чуња (1-чуњ), са усмеравајућим стрелама (водиљама) око 4,57 м од линије прекршаја.[3] Стаза је широка 1,05 м и има 39 дрвених дасака, или је направљена од синтетичког материјала.[3] Приступ има две групе тачака, респективно 3,66 м и 4,57 м иза линије прекршаја, како би се помогло у постављању стопала.[3]

Поједностављени приказ типичног уљаног обрасца куглашке стазе, при чему је већа концентрација уља представљенау тамнијом плавом бојом. Релативно сува подручја са страна и јаче подмазана подручја око средишње линије помажу да се кугла усмери према џепу.[6] (Хоризонтална скала је компримована.)
Поједностављени спортски образац премаза уља на куглани, са већим концентрацијама уља представљеним тамнијим плавим бојама. Рравномернија дистрибуција уља по траци представља већи изазов да се досегне џеп.[6] (Хоризонтална скала је компримована.)

Савремене стазе у кугланама имају уљне обрасце дизајниране не само да би заштитиле траке од оштећења од удара кугле, већ и да би се куглачима пружили различити нивои изазова у остваривању удара. Као што је приказано, типични образац расподеле уља има сувље спољне порције што даје куглима више трења кад застране, док веће концентрације уља окружују средишњу линију, тако да кугле клизе директно према џепу са мање отпора.[6] У изазовнијим спортским обрасцима који се користе на турнирима и мечевима професионалног нивоа, „раван” уљни образац - онај са уљем равномерније распоређеним на странама - пружа мало помоћи у навођењу лопте према џепу.[6] Однос концентрације уља у средишњој линији према бочној концентрацији уља (уљни однос) може да премашује 10 на 1 код типичних стаза, али је ограничен на 3 на 1 или мање за спортске стазе.[6]

Уља за стазе, формалније звана средства за кондиционирање стаза, састоје се од око 98% минералног уља које је уз бројне додатке дизајнирано да минимизује пробијање и сношење, које би променило реакцију кугле након поновљених котрљања.[7] Уље за стазе се одликује различитим нивоима вискозности, при чему су уља веће вискозности (гушће конзистенције) издржљивија, али узрокују да се кугле успоравају и да се закаче раније од уља ниже вискозности.[7]

Кугле

[уреди | уреди извор]
Дијаграм у правој размери: Права путања, чак и она која почиње од крајњег спољашњег угла траке, резултира углом уласка од највише 1,45°. Већи улазни углови (приказани на дијаграму) се могу постићи када закачите (закривите) лопту. Показало се да су већи улазни углови генерално повољнији за постизање удараца.[8][9]

Гумене лопте (уведене 1905) су на крају замењене полиестерским („пластичним“) лоптама (1959) и полиуретанским („уретанским“) лоптама (1980-их).[10] Покривне површине кугли за куглање су се затим развиле како би повећале трење које повећава удицу између лопте и траке: кугле од реактивне смоле пристигле су почетком 1990-их, а кугле од смолом побољшаних честица касних 1990-их.[10] У међувремену, све софистициранија технологија унутрашњих језгара (која се називају и блокови тежине) повећала је динамичку неравнотежу кугли, што, у комбинацији са повећаним трењем поклопца, повећава потенцијал куке (закривљености) за постизање виших улазних углова који су омогућили драматична повећања у проценту удараца и резултату игре.[11]

Потенцијал куке се толико повећао да услови суве траке или резервни сценарији гађања понекад приморавају употребу пластичних или уретанских кугли, како би се намерно избегла већа кука коју обезбеђује реактивна технологија.[10][12]

УСБЦ регулише параметре лопте укључујући максимални пречник (8.595 ин (21.831,30 цм)), максимални обим (27 ин (0,69 м)) и максималну тежину (16 поундс (7.26 кг)).[3]

Кретање лопте

[уреди | уреди извор]
Поједностављено представљање фаза клизања, куке и котрљања при кретању кугле за куглање.[13] Технолошки напредак од раних 1990-их у дизајну лопте омогућио је драматично повећање потенцијала удице и учесталости удараца, без потребе за додатним вештинама од стране куглаша.[11] (Хоризонтална скала је компримована.)

Пошто је размак чуњева много већи од величине кугле, немогуће је да их кугла све додирне. Због тога је неопходан тактички ударац, који би резултирао ланчаном реакцијом чуњева који ударају друге чуњеве (која се назива разбацивање чуњава). У ономе што се сматра идеалним ударним ударцем, кула додирује само чуњеве са 1, 3, 5 и 9 (дешњачке испоруке).[8]

Већина нових играча котрља кублу право, док искуснији куглаши могу да котрљају удицу што подразумева да кугла почне право, али се затим закриви ка мети, да би повећала вероватноћу да погоди: УСБЦ истраживање[8] је показало да су ударци највероватније ударају у џеп под улазним углом који је достижан само куком.[9]

Комплексна интеракција различитих фактора утиче на кретање лопте и њен утицај на резултате поентирања.[14][15][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Х. Г. Кирк ... Банкинг анд Цонфецтионарy Бусинесс (адвертисемент)”. Индиана Центинел & Публиц Адвертисер. Винценнес, Индиана, У.С. 10. 6. 1820. стр. 3.  (Цлицк фор имаге) Тхе оwнер "хас ерецтед, фор тхе амусемент оф тхосе wхо фавор хим wитх тхеир цустом, а Балл анд Тен Пин Аллеy".
  2. ^ Царрубба, Рицх (5. 4. 2013). „Ис Боwлинг А Спорт Ор А Гаме?”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. 
  3. ^ а б в г д Унитед Стате Боwлинг Цонгресс (УСБЦ) (фебруар 2012). „УСБЦ Еqуипмент Специфицатионс анд Цертифицатионс Мануал” (ПДФ). боwл.цом. Архивирано (ПДФ) из оригинала 19. 6. 2013. г. 
  4. ^ Фрееман & Хатфиелд 2018, Цхаптер 14 ("Апплyинг Yоур Тоолс").
  5. ^ Фрееман & Хатфиелд 2018, Цхаптер 11 ("I wас роббед!").
  6. ^ а б в г д Фрееман & Хатфиелд 2018, Цхаптер 15 ("Лане плаy").
  7. ^ а б Царруба, Рицх (2012). „Боwлинг Лане Оил Фацтс”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). Архивирано из оригинала 15. 11. 2015. г. 
  8. ^ а б в Беннер, Моурс & Риденоур 2009.
  9. ^ а б Фрееман & Хатфиелд 2018, Цхаптер 8 ("Wхy Доес Мy Балл Хоок?").
  10. ^ а б в Царрубба, Рицх (јун 2012). „Боwлинг Балл Еволутион”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г. 
  11. ^ а б Стреммел, Риденоур & Стервенз 2008.
  12. ^ Сиеферс, Ницк (УСБЦ ресеарцх енгинеер) (23. 4. 2007). „Ундерстандинг тхе релатионсхип бетwеен цоре анд цовер стоцк”. БоwлингДигитал.цом (Цоуртесy оф УСБЦ Еqуипмент Специфицатион анд Цертифицатион). Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. 
  13. ^ „Боwлинг Балл Реацтион Кеyс”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). 28. 7. 2016. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. 
  14. ^ Царрубба, Рицх (5. 2. 2013). „Тхе Симпле Кеyс Оф Боwлинг Балл Мотион”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). Архивирано из оригинала 23. 7. 2021. г. 
  15. ^ „Yоур Боwлинг Балл Мотион”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). 29. 12. 2016. Архивирано из оригинала 9. 2. 2017. г. 
  16. ^ „Вариаблес Yоу Енцоунтер Wхен Боwлинг”. БоwлингБалл.цом (Боwлверситy едуцатионал сецтион). 18. 4. 2016. Архивирано из оригинала 12. 10. 2016. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Куглање на десет чуњева на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kuglanje_na_deset_čunjeva&oldid=28522236”