Љубомир Радовановић (политичар)
| Љубомир Радовановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 16. јун 1894. |
| Место рођења | Ниш, Србија Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1975. |
| Место смрти | Београд СФРЈ |
| Образовање | Правни факултет у Београду |
Љубомир Радовановић (Ниш, 16. јул 1894 — 1975) био је правник, амбасадор у Државном секретаријату за иностране послове, члан Факултетског савета Правног факултета у Београду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Правни факултет завршио 1918 у Поитиерсу, Француска. Од 1919 до 1924 био писар и секретар Државног савета, од 1924 до 1948 адвокат у Београду, од 1948 до 1963 је у служби Државног секретаријата за иностране послове.
Пришао 1919 републиканској групи Михаила Илића и с њиме уређивао њен лист Републику. Када се група спојила са републиканским крилом бивше странке Самосталних радикала (Јаша Продановић) у Републиканску демократску странку (1920), био је члан њеног главног одбора и уредник Републике; касније се повукао из Главног одбора, заједно са Михаилом Илићем.
Био један од оснивача издавачке задруге Политика и друштво (1937), која је окупила известан број интелектуалаца грађанске левице, издавала библиотеку Политика и друштво (1937-1941) и недељни политички лист Напред чији је био главни уредник (1938-1941).
Учествовао у Првом светском рату, 1941-45 био у заробљеништву у Немачкој. Објавио већи број књига и радова из уставног, административног и међународног јавног права.
После 1945 бави се нарочито публицистичким радом из области међународног јавног права и међународних односа.
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Орден Југословенске заставе I реда
- Орден братства и јединства I реда
- Велика лента Етиопске звезде
- Феникс I реда (грчко одликовање)
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија (књига седма), Београд 1974. година
- Ко је ко у Југославији, Београд 1957. година
