Јаша Продановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаша Продановић
Лични подаци
Пуно имеЈаков Продановић
Датум рођења(1867-04-23)23. април 1867.
Место рођењаЧачак, Кнежевина Србија
Датум смрти1. јун 1948.(1948-06-01) (81 год.)
Место смртиБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
ДецаБора Продановић
Политичка каријера
Политичка
странка
Југословенска демократска странка
Југословенска републиканска странка

Јаков Продановић (Чачак, 23. април 1867Београд, 1. јун 1948) био је српски политичар, публициста и књижевник.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом, Василијем Симићем и другим знаменитим личностима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.

Спомен-биста Јаши Продановићу на Калемегдану.

Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Југословенске демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.

Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.

Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"[2] (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима. Писао је за „Републику”, коју је полиција више пута забрањивала а и он је оптужен за увреду краља на основу једног текста, али га је суд ослободио у фебруару 1924.[3]

Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.

Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је био адвокат Бора Продановић.

Познатија дела[уреди | уреди извор]

  • Уставни развитак и уставне борбе у Србији
  • Вук Караџић и Милош Обреновић
  • Наши и страни
  • Наша народна књижевност
  • Историја политичких странака и струја у Србији

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 670—671. 
  2. ^ "Мале новине", Београд 1902. године
  3. ^ "Политика", 17. феб. 1924, стр. 5

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]