Логограф (право)

За старогрчке историчаре који су писали на основу историјских извора погледајте страницу Логографи (историја).

За логограф у смислу преписа изворног рукописа одређене књиге погледајте страницу Рукописна књига.

Логограф је професионални писац говора за особу која треба да се у својству странке појави и говори у судском поступку. Логограф значи „онај који пише говор".

Историја

У 4. веку п.н.е. раширила се пракса да за странке, говоре састављају професионални писци говора (логографи), што је допринело развоју судског беседништва у Атини. Уосталом сматра се да је реторика настала управо из судског говора. Додуше, ова пракса се није раширила само у Атини, него још и у 5. веку п.н.е. на Сицилији. Први тамошњи учитељи беседништва Коракс и Тисија, подучавали су грађане како треба говорити пред судом да би се добио спор и тако развили прве принципе реторике.Потом су Софисти а нарочито Горгија, ту вештину пренели у Атину.

Богати Атињани су се трудили да својим синовима обезбеде беседничко образовање, како би могли успешно да наступају пред судом, а и пред политичким телима. Но, како сви нису имали средстава за такво дуготрајно образовање, многи су ангажовању логографа по потреби када морају пред суд.

Скоро сви грчки говорници су своју беседничку каријеру започињали као писци судских говора. Међу логографима најистакнутији су: Антифонт, Лисија, Исократ, Исеј и Демостен.

Десетине Демостенових и стотине других сачуваних беседа логографа су данас најдрагоценији извор за упознавање атинског права.

Процват судског говорништва у Атини

Извори су сачували чак шездесетак имена атинских говорника, али су само десеторица њих почаствовани да сачињавају тзв. "александријски канон"

Антифонт је први који Атињанин који се успешно почео професионално бавити реториком односно логографијом.Ако је веровати Туклиду, он је био не само учитељ реторике и писац судских говора, већ и правни саветник клијентима који би га ангажовали , наравно уз новчану накнаду.

посебно се специјализовао за говоре у случају убиства(особито за одбрану), а може се веровати да је састављао и скупштинске беседе за представнике олигархијске странке(мада је сам избегавао јавно иступање), те га неки помињу и као оснивача политичког стила у говорништву.

Ипак , сви објављени Антифонтови говори били су форензичне природе.

Лисија је рођен око 450.године пре н.е. у Атини

Имао је могућност да већ са 15 година, заједно са братом путује у Сицилију у град Туриј, где где га је реторици вероватно подучавао Тисија.

Са педесетак година започиње први пут своју правничку каријеру тужбом због убиства против једног од "тридесеторице", Ерастотена који му је ухапсио брата.То је једини говор који је сам и одржао пред судом, а затим се у потпуности посветио писању форензичних говора.

Исократ, рођен је 436. године п. н. е. Беседничку школу отворио је у Атини, близу Ликеиона, око 390.године п. н. е.

Демостен је толико познат као беседник, да је готово постао синоним за за грчко говорништво, па и симбол реторике уопште.

са непуних осамнаест година, од 336. до 362.године п.н.е. доводи га у своју кућу, отпочиње стицање првих знања о говорништву, али пре свега са циљем да што успешније води спор са странцима.

Задатак логографа

• састављање убедљивог говора за странке;
• реторички ефекат беседе.

Логографа је спутавала околност да унапред не може знати правничке аргументе које ће изнети друга страна.

Школовање говорника и уџбеници

Образовање логографа је пре свега обухватало учење беседништва, што је једно време био нераздвојиви део општег образовања. Учитељи реторике би их по правилу упућивали у методе све три врсте говорништва-форензичног, делиберативног, па и епидеиктичког.Реторика се учила I из уџбеника(тéцхнē),који су свакако садржавали I неке примере беседа, али су превасходно излагали начела и принципе говорништва односно теорију говора. I ови су уџбеници најпре били у првом реду окренути судској беседи,да би тек касније прерасли у опште теоријске расправе о говорништву.

Друштвени статус логографа

Логографи су имали нешто нижи положај на лествици друштвеног угледа и моћи. Логографи често нису били пуноправни грађани, већ метеци. Логографи по правилу нису били особито – утицајне личности. То је био позив људи који су припадали средњим, па и нижим друштвеним слојевима.Рекло би се да је посебно срамотно било продавати духовни рад па и писати беседе за другога: за Сократа су такви људи „продавци своје слободе”. Једини прецизнији податак садржи фрагмент о одбрани Антифонта, где се помиње да је овај логограф узимао накнаду у износу од 1/5 односно 20% вредности спора .

Улога логографа у правном систему

Логограф је своју активност обављао пре него што започне поступак и није се појављивао на суђењу као учесник. Новчана награда је не само дозвољени, већ најчешће и основни мотив логографа. Не може се сасвим ни искључити могућност да логограф на суду наступи као синегор свог пријатеља без икаквог хонорара. Друго је питање у којој је мери логограф припремајући говор за странку, деловао као правник који трага за доказима, проучава правне норме и даје савете за вођење парнице, а колико је његова улога била литерарно-реторичке природе. Једна крајност је став да логографи често нису писали ни цео говор, већ су само били саветодавци о најважнијим правним проблемима спора .

Литература

• "Исејево судско беседништво и атинско право"
• "Упоредна правна традиција"
• Тодд, С.C. А Цомментарy он Лyсиас: Спеецхес 1-11. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2007.