Пређи на садржај

Међународна невладина организација

С Википедије, слободне енциклопедије

Међународна невладина организација (МНО) има исту мисију као и Невладина организација, али има међународне циљеве I огранке широм света како би могла да се бави посебним проблемима у многим земљама.

Требало би разликовати термине Невладина организација и Међународна невладина организација од термина Међународна владина организација (МВО) која подразумева групе као сто су Уједињене нације (УН) или Међународну организацију рада (МОР). Међународна невладина организација може бити основана из човекољубља, као што су основане Карнеги, Рокфелер, Гејтс, Затор или Форд фондације, или пак припајањем већ постојећим међународним организацијама као што су католичке или лутеранске цркве. Велики талас оснивања I развоја МНО догодио се током Другог светског рата, а из неких од њих ће се касније развити организације као што су "СОС дечија села", "Оксфарм", Међународна католичка организација за социјалну помоћ "Царе међународна ораганизација" и "Лутеранска помоц свету".

Међународна невладина организација[1] може бити даље дефинисана својом првобитном сврхом. Неке МНО су операционе, што значи да је њихова примарна сврха да дају подстрек оранизацијама заједница у свакој земљи путем разних пројеката и операција. Неке МНО су засноване на адвокатури, што знаци да им је примарни циљ утицај на формирање полисе Влада разних држава које се тичу одређених проблема или промовисања свести о одређеним проблемима. Многе велике МНО имају делове који се баве како оперативним пројектима тако и адвокатуром I заједно делују у посебним државама.

Критеријум[уреди | уреди извор]

Како би била повезана са секретаријатом Уједињених нација за информације од јавног значаја, Међународна невладина организација мора да поштује одређене критеријуме:

  • МНВО мора подржати I поштовати приниципе из Повеље уједињених нација
  • Организација мора имати углед признат на националном и међународном нивоу
  • Организација мора деловати искључиво на непрофитној бази и имати статус којим је ослобођена од пореза
  • Организација мора имати обавезу и средства да спроведе ефективне информативне програме о активностима УН са својим сарадницима и са широм публиком путем објављивања информатора, билтена и памфлета. Такође и путем организовања конференција, семинара и састанака или укључивањем пажње медија.
  • Требало би да има задовољавајућу евиденцију о претходној сарадњи са Информационим центрима/центрима услуга Уједињених нација или другим деловима система УН пре прикључивања
  • Обратити пажњу на то да у случајевима када НВО нема забележене претходне сарадње али Комитет департмана за јавне информације потврди захтев НВО, она ће имати статус привремено придуржене организације у трајању од две године, после чега она може формирати партнерство са одговарајућим организацијама Уједињених нација или система УН.
  • НВО би требало да преда ревидиран годишњи финансијски извештај са наведеном валутом у америчким доларима, а који је утврдио квалификовани независни рачуновођа
  • НВО би требало да има статуте/подзаконске акте који дозвољавају увид у транспарентан процес доношења одлука, избора службеника и чланова управног одбора.
  • Требало би да има утврђену евиденцију континуитета у раду за период од најмање три године и требало би да изрази очекивања за одрживом активности у будућности

Развој[уреди | уреди извор]

Главни циљ МНВО јесте да земљама у развоју обезбеди новчану и помоћ при развоју. Такође, сврха МНВО је да пружи услуге које држава не може или не жели да омогући својим грађанима. Пројекти ове организације везане за здравство као што су превенција и свест о ХИВ-у или сиди, пречишћавању воде и превенцији од маларије, али и они везани за едукацију као што су школе за девојчице и обезбеђивање књига за земље у развоју, помажу омогућавању друштвених услуга које Влада државе не може или не жели да обезбеди у датом тренутку. Међународне невладине организације су такође једне од првих које одговарају на природне катастрофе као што су урагани и поплаве или кризе у којима је потребна хитна новчана помоћ.

НВО су углавном заслужне за надокнаду преко 15% укупне прекоморске помоћи у развоју, што се повезује са растом и развојним процесом. Процењено је да је помоћ (којој делом доприносе МНВО) током протеклих тридесет година повећала годишњи ниво развоја најсиромашнијих земаља за један посто. Иако један проценат за тридесет година не звучи као велики напредак, заслуге би требало доделити чињеници да се развој стално повећавао током година уместо да стагнира или да назадује.

Многи међународни пројекти и иницијативе заступања које промовише МНВО подстичу одрживост развоја путем промовисања људских права и приступа који ставља акценат на способности. Међународне невладине организације које промовишу заступање проблема људских права делом покушавају да поставе међународне судски стандард који поштује права сваког људског бића и промовише подстицај маргинализованим зајединцама.

Друге организације, као што је Међународна мисија правде, раде у ефективним и легитимним судским системима, који дозвољавају легитимитет и развој одређене државе. Свакако, друге, као што су оне које промовишу микрофинансирање и едукацију, директно утичу на способности грађана и заједница развијајући вештине и људски капитал док подстичу грађанску самосталност и укљученост заједница. МНВО, поред домаћих и иностраних иницијатива Влада имају критичну улогу у глобалном развоју.

Скоро свака МНВО потиче и опстаје кроз волонтерски рад индивидуалних чиниоца са видљивим рационализованим циљевима. Под смелим нормама, отвореним чланством и демократским начином доношења одлука, организације покушавају да "шире напредак" по свету у сврху подстицања сигурнијих и ефикаснијих техничких система, јачих образовних структура, боље бриге о телу, пријатељске конкуренције и фер-плеја. Да би постигли ове циљеве, акценат се ставља на комуникацији, знању, систем вредности и начин доношења одлука и индивидуалне дужности. МНВО имају пет основних светских и културних принципа који се могу сврстати негде између идеологија и структура, а то су: универзалност, индивиудализам, рационална волонтерска надлежност, људска сврха у рационализацији прогреса и светска држављанства.

Дебата[уреди | уреди извор]

Ово су важне контроверзе и критике о ефективности МНВО.

Прва критика је та да новац који обезбеђује МНВО не стиже до оних којима је највише потребан. Када су административни трошкови у оквриу организације високи, људи који су дали новац се запитају да ли њихов новац иде за помоћ земљама у развоју или у џеп водећих у организацији. Ако је Влада одређене земље корумпирана такђе постоји могућност да фондови МНВО бивају искоришћени од стране Владе.

Веб странице као што је "Цхартy навигатор" и "ГивеWелл" служе да обезбеде информације о коришћењу новца и донација који су потрошени у оквиру организације. Ови сајтови, поред тога што приказују одобрење рада НВО од стране УН на основу њених критерјума[2], промовишу транспарентност и одговорност у оквиру Међународних невладиних организација тако да људи који желе да донирају новац могу да донесу правилну одлуку на основу онога што желе да подрже и да виде да ли ће се њихов новац ефективно искористити.

Чак и ако се фондови једне МНВО ефективно користе, неки критичари би расправљали о томе да ли су средства које организација промовише ефективна у решавању проблема. На пример, Сингер даје пример МНВО која даје мреже за кревете[3] (против комараца) о којој говори:

"Оне (мреже) ће, ако се правилно користе, спречити од убода комараца људе док спавају и тако ће се смањити ризик од добијања маларије. Али, не сачува свака мрежа живот: мног деца која добију мрежу би преживела и без ње.” Џефри Сакс, покушавајући да прецизније измери ефекат коришћења мрежа, узео је ово у обзир и проценио да ће се, за сваких сто мрежа које се доставе, бити сачуван живот једног детета сваке године. Мрежа, која је третирана инсектицидима и дугог је века, кошта у просеку 5 долара, тако да, ако претпоставимо да она траје годину дана, чување живота једног детета кошта 500 долара.

Постоји и још један аргумент, који се тиче одговорности МНВО. Ове невладине организације морају да рачунају на могуће последице. На пример, МНВО као што су Оксфарм и Гринпис имају утицај на животе многих људи јер обезбеђују важну социјалну и новчану помоћ. Људи који се ослањају на ове МНВО, међутим, немају средства да утичу на активности ових МНВО. Стога, да би ове МНВО практиковале своју одговорност и рад за добро људи које дотичу њихове активности, оне морају да буду одговорне за своја дела. Требало би и изнети и начин на који се фондови користе и колико су својих циљева организације достигле.

Студије случаја[уреди | уреди извор]

Студије случаја МНВО приказују како краткорочну новчану помоћ, тако и дугорочне кампање које Међународне невладине организације промовишу. Извештаји о приходима и трошковима сваке Међународне невладине организације могу се наћи на „Цхаритy“ навигатору где постоје детаљи о количини новца који велике Међународне невладине организације имају на располагању, као и о ефективности са којом разне организације користе своје донације.

ЦАРЕ Интернатионал[уреди | уреди извор]

„Царе интернатионал“ је велика хуманитарна међународна невладина организација која је посвећена борби против сиромаштва. Она се бави подстицањем сиромашних жена јер „жене имају моћ да помогну читавим породицама и заједницама да побегну од сиромаштва“. Мисија и конкретни циљеви ове организације, као што је и описано на њиховом сајту, желе да омогуће и олакшају дуготрајну промену на следеће начине:

  • Јачањем капацитета за самопомоћ
  • Омогућавањем повољних економских прилика
  • Достављањем новчане помоћи у хитним случајевима
  • Утицањем на политику доношења одлука на свим нивоима
  • Упућивањем на дискриминацију у свим њеним облицима

Један од пројеката ове организације јесте и одговор и реакција на природне катастрофе. На пример, „Царе“ је имала интегрални удео у новчаној помоћи када је почела епидемија колере на Хаитију.[4] Неке од тактика при пружању новчане помоћи Хаитију биле су:

  • Ставка уређеног списка
  • Разношење високоенергетских бисквита, таблета за пречишћавање воде, соли за оралну рехидратацију и хигијенске опреме
  • Давање инструкција становницима Хаитија како да најбоље избегну и спрече обољевање од колере, и
  • Обезбеђивање чисте воде и тоалета људима који живе у камповима за преживеле од земљотреса на Хаитију, који се догодио дванаестог јануара

Амнестy интернационал[уреди | уреди извор]

„Амнестy интернатионал“[5] је Међународна невладина организација која се бави промовисањем и заштитом људских права на међународном нивоу, онако како је наведено у Универзалној декларацији о људским правима. Њихови циљеви, као што је наведено на њиховом сајту, јесу следећи:

  • Зауставити насиље над женама
  • Бранити права и достојанство свих оних који су погођени сиромаштвом
  • Забранити смртну казну
  • Правдом решити мучење и терор у сукобима
  • Ослободити затворенике од савести
  • Заштити људска права избеглица и миграната
  • Регулисати светску трговину оружјем

Ова организација користи приступ који је више правни како би промовисала промену и људска права у оквиру Владе. Њихов вебсајт тврди да мобилишу „јавни притисак у масовним демонстрацијама, протестима и директно лобирање, онлајн и офлајн кампање“ како би промовисали своје кампање које су у току, а које приказују и њиове циљеве.

Оxфам интернатионал[уреди | уреди извор]

„Оxфам интернатионал“ је Међународна невладина организација која ради са локалним партнерским организацијама и људима који живе у сиромаштву трудећи се да примене њихова људска права. Подручја на која се „Оxфам“ фокусира укључују развој, хитне случајеве, капање, адвокатуру и истраживање политике. Следећи су детаљи сваке од области рада:

  • Дугорочни програми за искорењавање сиромаштва и неправде
  • Достава најбрже помоћи која може да сачува живот људима који су погођени природним катастрофама и сукобима
  • Подизање јавне свести о узроцима сиромаштва
  • Подстицање обичних људи да активно раде за стварање бољег света
  • Вршење притиска на оне који доносе одлуке да промене политику и праксе које подстичу сиромаштво и неправду
  • Дијалог са властима као резултат истраживања и анализа

Примери[уреди | уреди извор]

Хуманитарна помоћ

Вишеструки интердисциплинарни пројекти[уреди | уреди извор]

  • АДРА
  • ЦАФОД
  • ЦАРЕ[6]
  • Оxфам
  • Лаксхyам невладина организација
  • СОС Цхилдрен'с Виллагес
  • Wорлд Висион интернатионал
  • Мерцy Цорпс
  • Саве тхе Цхилдрен
  • Гоод Неигхборс Интернатионал

Здравље[уреди | уреди извор]

  • Доцторс Wитхоут Бордерс
  • Хеалтх Ригхт интернатионал
  • цхаритy: wатер

Деца и млади[уреди | уреди извор]

  • Лаксхyам НГО[7][8]
  • Цомпассион Интернатионал
  • План
  • Wорлд Ассоциатион оф Гирл Гуидес анд Гирл Сцоутс (WАГГГС)
  • Саве тхе Цхилдрен Интернатионал
  • СОС Цхилдрен'с Виллагес
  • Реггио Цхилдрен Фоундатион
  • Wорлд Организатион оф тхе Сцоут Мовемент (WОСМ)
  • Wорлд Висион Интернатионал
  • Интернатионал Федератион оф Цатхолиц Пароцхиал Yоутх Мовементс (ФИМЦАП)

Образовање[уреди | уреди извор]

Људска права[уреди | уреди извор]

Животна средина[уреди | уреди извор]

Религија[уреди | уреди извор]

Технологија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Атацк Иаин 1998. "Фоур Цритериа оф Девелопмент НГО Легитимацy," ин Wорлд Девелопмент 27(5), пп. 855–864.
  • Цоллиер, Паул 2007. "Аид то тхе Ресцуе?," ин Тхе Боттом Биллион: Wхy тхе Поорест Цоунтриес аре Фаилинг анд Wхат Цан Бе Доне Абоут Ит, пп. 99–123. Оxфорд анд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.[9]
  • Хауген, Гарy; Боутрос, Вицтор (2010). "Анд Јустице фор Алл: Енфорцинг Хуман Ригхтс фор тхе Wорлд'с Поор". Фореигн Аффаирс. 89 (3): 51–62.
  • Сингер, Петер 2009. "Хоw Цан Yоу Телл Wхицх Цхаритиес До Ит Бест?," ин Тхе Лифе Yоу Цан Саве, пп. 82–125. Неw Yорк: Рандом Хоусе.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Бриефинг абоут "Интернатионал нон-говернментал органисатионс" ин D+C/Е+З. http://www.dandc.eu/en/briefings/international-ngos-helpful-though-not-beyond-reproach
  2. ^ [2] УН Департмент оф Публиц Информатион, "Цритериа." http://www.un.org/dpi/ngosection/criteria.asp (аццессед Новембер 10, 2010)
  3. ^ Ретриевед 23 Марцх 2018. "Бед Нетс фор Цхилдрен - ЦДЦ Фоундатион". www.цдцфоундатион.орг. Ретриевед 23 Марцх 2018.
  4. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2013) Лане, Катхy анд Мелание Броокс. "ЦАРЕ Степс Уп Хаити Респонсе ас Цхолера Цасес Сурге." Новембер 11, 2010.http://www.care.org/newsroom/articles/2010/11/haiti-cholera-outbreak-artibonite-20101111.asp?s_src=170760460000 (аццессед Новембер 12, 2010).
  5. ^ [4] "Абоут Амнестy Интернатионал." https://www.amnesty.org/en/who-we-are/about-amnesty-international (аццессед Новембер 10, 2010).
  6. ^ [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2013) "Абоут ЦАРЕ." http://www.care.org/about/index.asp (аццессед Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2013) Новембер 12, 2010).
  7. ^ [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2010) Wорлд Банк анд НГОс." Оцтобер 3, 2007. http://library.duke.edu/research/subject/guides/ngo_guide/igo_ngo_coop/ngo_wb.html (аццессед Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2010) November 10, 2010).
  8. ^ Ebrahim, A.: 2003, 'Accountability in Practice: Mechanisms for NGOs', World Development 31  (5):  813–829.
  9. ^ Collier, Paul. 2007. The Bottom Billion: Why the Poorest Countries are Failing and What Can Be Done About It. Oxford and New York: Oxford University Press. (p.100).
  10. ^ Singer, Peter 2009. "How Can You Tell Which Charities Do It Best?" in The Life You Can Save. New York: Random House. (p.86).

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodna_nevladina_organizacija&oldid=27818285”