Међународни стандардни идентификатор назива

С Википедије, слободне енциклопедије

Међународни стандардни идентификатор назива (енгл. International Standard Name Identifier, акр. ИСНИ) је врста међународне норме уведена ради нормативног и универзалног библиографског надзора.[1]

Развијен је под Међународном организацијом за стандардизацију (ИСО) као Нацрт међународног стандарда 27729; ваљани стандард објављен је 15. марта 2012. године. ИСО-ва техничка комисија 46, подкомисија 9 (ТЦ 46/СЦ 9) одговорна је за развијање стандарда. Организација која њиме управља је ИСНИ-ИА.

Новија је ИСО-ва стандардизацијска норма. Уведена је 15. марта 2012. године. Намена је јединствена идентификацију јавних идентитета доприноситеља медијском садржају: физичких и правних особа, псеудонима, корпоративних тијела, итд. који учествују у стварању, производњи, управљању и распачавању креативних медијских садржаја као што су књиге, часописи, уметничка дела, телевизијски програми и тако даље.[2] Темељна подручја од занимања овог система су музичари и научници. Систем се проширио и на друштва за заштиту ауторских права, базе података научника, музичку и књижну индустрију, комерцијалне организације, књижнице и ине културне установе.

ИСНИ-јев идентификатор сам по себи не носи значење. Сачињава га шеснаест цифара распоређених у четири групе од по четири цифре међусобно одвојене размаком. Задња цифра је контролни број.[3] Контролни број је МОД 11-2. Контролни број је задњи број у идентификатору.[4] ИСНИ садржи идентификатор, додељује се на одређене начин, чланство у ИСНИ-ју може бити више врста и постоји систем за ИСНИ. Врста чланства које је наглашена је сарадништво, јер то је најзаступљенија врста чланства у свјетским националним књижницама, које га остварују чланством у Виртуалној међународној нормативној бази (ВИАФ). Ова два система су различита али комплементарна. Сурађују, надопуњују се, значајно придоносе и проширују концепте универзалнога библиографскога надзора и нормативног надзора, повећавају могућност јединствене идентификације јавних идентитета. Због својих инфраструктура дугорочно пружају могућност сурадње с идентификациони системима.[1] С обзиом на то што је јединствени идентификатор аутора сам по себи ограничене вредности ако је без повезаности с биографским и библиографским податцима, међународни систему ИСНИ и ВИАФ, у светлу нормативног надзора, делују у међузависности. ИСНИ не би могао настати и одржати се без ВИАФ-а. Применом ИСНИ-ја расте каквоћа ВИАФ-у. Додатна им је вредност у повезаности нормативних и библиографских података. Међу покушајима који је претходио ИСНИ-ју је ИСАДН.[2]

Кад се додели ИСНИ-јев идентификатор, јавно је доступан са својим основним метаподатцима на мрежној страници http://www.isni.org или на СРУ АПИ-ју (претраживање апликацијскога програмског сучеља помоћу УРЛ-а). Сваки ИСНИ који је додељен доступан је као трајни УРИ облика, нпр., исни-ури.оцлц.нл/исни/0000000134596520. Најављен је и облик исни.орг/исни/0000000134596520.[3]

ИСНИ се може користити ради раздвајања имена која би иначе могла правити забуну, повезује податке о именима која су прикупљена и коришћења у свим секторима медијске индустрије.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Хрчак Данијела Гетлихер, Ана Кнежевић Церовски: Међународни стандардни број имена (ИСНИ) у контексту нормативног надзора, Вјесник библиотекара Хрватске Вол. 57 бр. 1-3 ожујак 2015.
  2. ^ а б Хрватско књижничарско друштво Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2022) Данијела Гетлихер, Ана Кнежевић Церовски: Међународни стандардни број имена (ИСНИ) у контексту нормативног надзора, Вјесник библиотекара Хрватске 57 бр. 1/3 2014., стр. 39-40.
  3. ^ а б Хрватско књижничарско друштво Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2022) Данијела Гетлихер, Ана Кнежевић Церовски: Међународни стандардни број имена (ИСНИ) у контексту нормативног надзора, Вјесник библиотекара Хрватске 57 бр. 1/3 2014., стр. 41.
  4. ^ http://www.isni.org/content/faq

Литература[уреди | уреди извор]

  • Карен Смитх-Yосхимура, Јанифер Гатенбy, Граце Агнеw, Цхристопхер Броwн, Кате Бyрне, Матт Царрутхерс, Петер Флетцхер, Степхен Хеарн, Xиаоли Ли, Марина Муилwијк, Цхеw Цхиат Наун, Јохн Риемер, Родерицк Садлер, Јинг Wанг, Глен Wилеy, анд Каyла Wиллеy. 2016. "Аддрессинг тхе Цхалленгес wитх Организатионал Идентифиерс анд ИСНИ." Дублин, Охио: ОЦЛЦ Ресеарцх.

Спољашње везе везе[уреди | уреди извор]