Медицинске документације потребне за вештачење инвалидности
Медицинске документације потребне за вештачење инвалидности односи се на медицнске доказе у складу са подзаконским актима којима се уређује евиденција у области здравства и одредбама међународних уговора о социјалном осигурању. Целокупма медицинска документација за вештачење подноси се у оригиналу или од надлежног органа овереној фотокопији. Медицинска документација потребна за верификацију болести које утичу на инвалидност и треба да докаже садашње стање анатомског и функционалног оштећења организма не сме бити старија од шест месеци.[1]
Врста документације[уреди | уреди извор]
Медицинска документација која се подноси уз предлог за утврђивање инвалидности, вештачењем, обухвата:[2]
- отпусне листе које морају садржати податке о свим налазима и извршеним прегледима,
- специјалистичке налазе на прописаним обрасцима, у којима, осим утврђене дијагнозе, морају бити описане и анатомске и функционалне промене утврђене приликом специјалистичког прегледа,
- дијагностичке тестове,
- лабораторијске налазе.
Медцинска документација за вештачење професионалне болести[уреди | уреди извор]
За вештачење медицинских чињеница чији је узрок професионална болест, а у складу са актом о утврђивању професионалних болести у Републици Србији, поред напред наведене медицинске документације, прилаже се и експертиза:
- Института за медицину рада Србије "Др Драгомир Карајовић" - Београд,
- Завода за здравствену заштиту радника Нови Сад,
- Завода за здравствену заштиту радника Ниш,
- Института за медицину рада Војномедицинске академије.
Уколико је обављање одређене професије условљено посебним психофизичким способностима, за вештачење се прилаже и прописана документација на основу које се може утврдити постојање одговарајућих психофизичких способности.
Медицинска документација за верификацију дијагнозе[уреди | уреди извор]
Медицинска документација потребна за верификацију дијагнозе основне болести мора да садржи податке о:[3][4]
- почетку и узроку болести, односно узроку и околностима под којима је повреда настала;
- току лечења (амбулантно или стационарно), са назнаком дана почетка лечења,
дијагнозе, резултата лечења, као и периода привремене спречености за рад;
- току медицинске рехабилитације (установа у којој је рехабилитација спроведена, успешност
рехабилитације и период рехабилитације) и
- садашњем здравственом стању, а посебно податке о врсти анатомског оштећења, функционалном оштећењу, и прогнози болести.
За споредне болести које не утичу на инвалидност довољна је затечена медицинска документација која верификује дијагнозу
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "Сл. гласник РС", бр. 58/2019
- ^ „Правилник о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање: 58/2019-69”. www.правно-информациони-систем.рс. Приступљено 2020-12-05.
- ^ Радошевић, Весна; Јелић, Драгана; Матановић, Јелена; Попов, Борис (2018-03-22). „ЗАХТЕВИ ПОСЛА I РЕСУРСИ НА РАДУ КАО ПРЕДИКТОРИ ИЗГАРАЊА НА РАДУ I РАДНЕ АНГАЖОВАНОСТИ: ГЛАВНИ I ИНТЕРАКТИВНИ ЕФЕКТИ”. Примењена психологија. 11 (1): 105—125. ИССН 2334-7287. дои:10.19090/пп.2018.1.105-125.
- ^ „Ко и на који начин врши процену радне способности или како до посла ако имате здравствене сметње”. Послови Инфостуд (на језику: српски). 2018-11-27. Приступљено 2020-12-05.