Миољуб Кушић

Миољуб Кушић
Лични подаци
Датум рођења	(1924-00-00)1924.
Место рођења	Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти	18. март 2013.(2013-03-18) (88/89 год.)
Место смрти	Београд, Савезна Република Југославија
Научни рад
Поље	гастроентерологија
Институција	Војномедицинска академија

Миољуб Кушић Мића (Нови Сад, 1924 — Београд, 18. март 2013) био је санитетски пуковник, професор гастроентерологије на Војномедицинској академији, начелник Клинике за унутрашње болести Војномедицинске академије, главни терапеут Југословенске народне армије, лични лекар тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Живот и каријера

Рођен је у Новом Саду, 1924. године у породици интелектуалца. Отац, Миленко, школовао се за инжењера хемије у Тулузу у Француској, као стипендиста владе Краљевине Србије са Крфа. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду и Београд. Као одличан ђак ослобађан је од матуре.

Са двадесет година, добровољно је ступио 18. новембра 1944. године у редове Народноослободилачке војске и као њен припадник учествовао у пробоју Сремског фронта и ослобођењу земље.

По завршетку Другог светског рата, као војни стипендиста студије медицине започео је 10. октобра 1947. године а завршио 24. августа 1952. године, на Медицинаком фацултативе у Београду са средњом оценом током студија 9,33. Обавезни лекарски стаж обавио је у војним болницама у Сарајеву и Београду.

Као млади трупни лекар ЈНА непуне четири године провео је на дужности у 17. Оклопној дивизији у Крагујевцу. Из Крагујевца је упућен на специјализацију из интерне медицине у Војну болницу Београд, у којој је на специјалистичком стаћу провео од 31. августа 1958. до 6. новембра 1962. Са одличним успехом, прво је положио специјалистички испит из интерне медицине, а потом супспецијалистички испит из гастроентерологије.

Као лекар специјалиста радио је на Општем интерном и гастроентеролошком одељењу Клинике за унутрашње болести ВМА од 20. септембра 1963. до 16. априла 1973. године.

Као врсни лекар специјалиста постављен је за личног лекара тадашњег председника Републике. На тој дужности остаје до 5. марта 1976. године (са председником је обишао више земаља Европе, Азије и Америке). По повратку са ове дужности вратио се у Војномедицинску академију у којој је, прво обављао дужност заменика начелника Клинике за унутрашње болести (од 9. августа 1978. до 20. јуна 1984. године), а потом и начелника Клинике. На тој дужности остао је до прерастања клиничких одељења у самосталне клинике. Поред ове дужности обављао је и дужност главног терапеута Југословенске народне армије.

Са дужности начелника Клинике за унутрашње болести, распоређен је на дужност председника Главне војнолекарске комисије. Са ове дужности пензионисан је 31. децембра 1989. године.

Преминуо је у Београду, 18. марта 2013. године у 89 години живота.

Дело

За све време свог стручног рада и развоја проф. др Миољуб Кушић је истраживао и писао. То је радио и за време специјализације из гастроентерологије, када је написао велик број радова из те области. Своје струћне радове највише је објављивао у Војносанитетском прегледу, али и у другим познатим домаћим и међународним медицинским часописима.

Осим гастроентерологије, у фокусу његовог интересовања била је и кардиологија, из које је, одбранио докторски рад под називом „Клиничке и епидемиолошке карактеристике хиперлипопротеинемија групе војних старешина Београдског гарнизона“. Значај ове дисертације је у томе што је доказано да старешине између 41. и 50. година старости, код којих су присутни још неки фактори ризика као што су артеријска хипертензија, латентни или манифестни дијабетес и гојазност, представљају популацију са озбиљним ризиком од појаве коронарне болести – инфаркта срца.

Висока стручност, уз објављивање већег броја научних и стручних радова разлог су што је др Кушић биран најпре за доцента, затим ванредног и на крају редовног професора ВМА.

Признања

Све радне и стручне оцене биле су му највише, што се одразило и на веки број признања и одликовања, од којих су значајнија:

• Орден за војне заслуге,
• Орден рада,
• Орден братства и јединства
• Орден заслуга за народ (којим је одликован још за време Другог светског рата).