Пређи на садржај

Монотипија

С Википедије, слободне енциклопедије
Монотипија Пола Гогена, Две Тахићанке (1902)
Монотипија Едгара Дега, Сан (1883-85)

Монотипија (фр. монотyпе, енг. монотyпе) спада у специфичне графичка техника којом је могуће добити само један отисак/графику. По начину рада она се и сврстава у графичке технике. Проблем постоји у том једном отиску, што се у пракси сукоби са принципом мултиоригинала, која је једна од основних карактериостика графичких техника. Без обзира на ове дилеме, монотипија је уважена као специфична графичка техника, и многи умјетници су је уврстили у свој принцип рада и воле тај степен уникатности који она нуди.

Термин монотипија не означава уско дефинисану технику, већ принцип отискивања у једном примерку, уз немогућност да се направи још идентичних отисака. Монотипија се може добити на више начина, а осим једнобојних, најчешће у црној или смеђој боји, сусрећемо и вишебојне монотипије. Подразумева се да се за сваку боју мора израдити посебна матрица.

Један од начина израде монотипије је да се на литографски камен, металну или стаклену плочу нанесе штампарска боја. На тако припремљену матрицу се причвршћује папир и притом се контролом притиска обезбеђује да се он не залепи превише за нанесену боју. По папиру се црта оловком или неки други зашиљеним предметом. Сваки притисак на плочу скида штампарску боју, а на страни папира прилепљеној за набојену плочу остаје отисак. Када је цртеж готов, отисак на папиру је у позитиву, док је на плочи исти цртеж остао у негативу. Тај цртеж у негативу се може потом отиснути на други лист папира трљањем неким заобљеним предметом. Овај принцип израде монотипије је најчешће користио Пол Гоген (1848-1903).

Други принцип се састоји у директној изради цртежа на плочи уз помоћ четке и разређене штампарске боје. Тако израђени цртеж се отискује ручно или уз помоћ пресе. Добијени отисак је у негативу у односу на цртеж издрађен на самој матрици. Овај принцип је за израду својих монотипија користио Едгар Дега (1834-1917).

Иако се најчешће израђује само један отисак, нису ретки случајеви постојања два отиска, при чему је други, подразумева се, значајније слабијег интензитета. Отисак добијен техником монотипије је такође могуће пренети путем технике трансфера на литографски камен, и тако омогућити његово даље умножавање овом графичком техником. Добар пример ова два принципа су управо монотипије Едгара Дега.

За израду монотипија се могу користити разне подлоге и осим штампарских и друге боје.

Ова у основи једноставна графичка техника се може с великим успехом применити у школским условима. Прикладна за рад са децом у основној школи, јер пружа могућност развијања, како креативних тако и ликовних способности. Може се користити и у комбинацији са другим ликовним техникама.

Литература

[уреди | уреди извор]

1. Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]