Мост до острва Чиова

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Мост до острва Чиова
Мост до острва Чиова, виђен оком уметника
МестоТрогир
 Хрватска

Мост до острва Чиова је грађевина новијег датума преко кога се остварује везе ово острва са оствцетом на коме је размештен стари део Тогира и копном у далматинском залеђу, данас у Републици Хрватској. Иако је данашњи, постојећи мост изграђен 1962. године, на том месту постоја је стари средњовековни мост који датира из 13. века, а можда и раније.

Положај и значај[уреди | уреди извор]

Мост до острва Чиова, налази се у најужем делу теснаца имеђу острва Чиово и острвца на коме лежи историјско језгро Трогира. Преко њега се одвија целокупни локални саобраћај и део транзитног путног саобраћаја између копна и острва Чиова, укључујући и онај за бродоградилиште на Чиову, постојећим путем (D-315) преко острвцета, непосредно уз апсиде трогирске катедрале.

Мост до острва Чиова, налази се у најужем делу теснаца имеђу острва Чиово (десно) и острвца на коме лежи историјско језгро Трогира

Због утицаја тешкога теретног саобраћаја преко овог моста озбиљно је угрожено историјско језгро Трогира која је под УНЕСЦО-вом заштитом.[1][2]

Мост до острва Чиова, налази се у најужем делу теснаца имеђу острва Чиово и острвца на коме лежи историјско језгро Трогира

Геогарфски услови који су утицали на изградњу моста[уреди | уреди извор]

Историјско језгро Трогира налази се на острвцету у морском теснацу у коме се острво Чиово највише приближио копну. Острвце је у смеру исток - запад дугачко око 515 метара, са највећом ширином у смеру север - југ од око 285 метара. Пречник и облик острвцета мењали су се и ширили сталним насипањем материјала, посебно на јужној и западној страни. Павао Андреис у 17. веку. пише... како му пречник не прелази 750 корака (≈ 1, 300 км).[3]

Са копном и отоком Чиовом оточић је накнадно (током 13. и 14. века) повезан са два моста. Једним који је спајо острвце са острвом Чивом и другим који је острвце повезивао са копном раздвојено јарком званим Фоша, који је кроз векове новим наносом материјала мењао своје распоне.

Историја[уреди | уреди извор]

Интензивна експлоатација чиовских природних ресурса и све израженије настањивање острва током касног средњег века потврђује и постојање моста који спаја Трогир са Чиовом, који се спомиње већ у 13. веку. Мост је био неопходно средство свакодневне привредне комуникације градског и острвског становништва са својим поседима на копну односно на острву, посебно са зонама за испашу стоке.

Први подаци о мосту су из 1281. године, када је прописима одређено да жито треба доносити код чиовског моста.[4] У другим документима такођер се мост спомињао као понтем Буе, или чиовски мост, да би се 1361. године мост спомињао по ноћним стражама код моста

„… ад понтем Буе, qуи тота ноцте дивидентур ин се, бене ет дилигентур дебеант цустодире ет алии qуатор пер ипсос цапитанеос дебеант депутари ад цустодиам ин орто домине Станеце сорорис олим Андрее Грегории…“ [5][6]

Како је из Трогира било могуће лако надзирати приступ Чиову, као и сваку трговину и циркулацију робе и стоке чиовски мост је имао и своје чуваре, који су на стражарници имали посебна врата кроз која се приступало путу који је, обилазећи источне градске зидне, водио до моста према Чиову.[7] Била је то стара траса којом је становништво комуницирало између копнених и острвских поседа и пашњака.

Преко овог моста са Чиова се преносило жито, посебно драгоцен производ, који би се потом носио у млинове.[8] Па су тако неке одредбе Статута Трогира забрањивале пребацивање робе са Чиова другим путем, осим преко моста.[9]

Како је Чиово у средњем веку постао место за изолацију оболелих од заразних болести. Део уобичајеног средњовековног комуналног реда био је да се заједнице тешко оболелих држе у изолацији, ван додира са животом унутар градских зидина. Био је то у првом реду режим бриге за оболеле од губе (лепре) која је током средњег века стално присутна у Далмацији, а забележена је још у 15. веку. У том смислу стража на мосту била је задужена да и о овоме води бригу.[10]

Средњовековни мост[уреди | уреди извор]

Према сачуваним материјалним доказима (нацрти, слике, записи) између острва Чиово и града Трогира постојао је средњовековног мост, на истоме месту на коме се налази и постојећи мост. Саграђен је у најужем делу морског теснаца између острва Чиово и острвца на коме лежи Трогир. Како се на том месту обала временом ширила сталним насипавањима, градске власти (Комуналног вијећа Трогира из 1292. године) налагало се да се муљ, ископан у јарку, у Фоши на северној страни града, баца на јужну страну, уз мост према Чиову.

Историчар П. Андреис овако је опиао средњовековни мост:

Од јужне стране стоји му насупрот један оточић, назван Чиово, удаљен од града не више од 70 корачаја, али повезан с истим с истока с помоћу једног усправног зида, на којему су распоређена један за другим три моста, два од камена за олакшање тијека вода под њиховим луком, а један дрвен, покретан у средини, за пријелаз бродова, који би, не имајући ту удобност, морали опловити читав оток Чиово, у једном кругу од више од шеснаест миља. Од старине су с обију страна овог моста била два каштелета, и у један од њих се одашиљало из града пет племића за чување моста, а његови су кључеви морали стајати у рукама једног од горе споменутих племића, а није се могао отворити без изричитог допуштења кнеза и капетана, или барем једнога од њих.

На овај Андреисов опис везују се графички подаци из којих сазнајемо да је у средини моста био отворени део са покретним дрвеним елементима, као и да су се уз тај отвор налазиле две куле са којих су се спуштали ланци за подизање покретног дрвеног дела моста. Поред овог отвора (пролаза за бродове) С једне и друге стране моста, према граду и према Чиову, налази се по један пресвођени отвор кроз који су могли да се провуку бродићи (чамци). Ти отвори поред тога што су служили за пролаз бродића уједно су олакшавали притисак морских струја које су у овом теснацу Трогира знале бити веома снажне.

Куле су порушене после 1420. године и на њиховом месту са сваке стране остао је само по један зид уз који су висели покретни делови моста.

Мост из 18. века[уреди | уреди извор]

Грађевинске измене на мосту рађене су у 18. веку, а радове је извео Игнације Мацановић (Трогир, 29. јануар 1727 – Трогир, 7. октобар 1807), син Иванов, један од најистакнутији градитељ у породици Мацановић, који је занат савладо од оца.[11]

Како је изглед моста био истоватан, старом средњовековном мосту, чиовски мост није мењао изглед од свог настанка у средњем веку све до 19. века, када је саграђен нови мост према Чиову.

Моста из 19. века[уреди | уреди извор]

Чиовски мост спочетка 20. века дело Гиусеппе Маусер

Нови мост саграђен је у 19. веку на истом месту и био је заснован на истом просторном рјешењу. Како је временом узаност главног отвора под покретним делом моста била мала за веће бродове, посебно након појаве пароброда, 1850-тих година почела је реконструкције моста. Под руководством инг. Јосип Сладе. 1861. започели су радови на проширењу отвор моста и уградњи покретне гвоздене конструкције, каја се отварала водоравном ротацијом. Мост је добио и високу камену ограду која је зими штитила пролазнике од ветра (буре) и морских таласа. На мосту се налазила и кућица за стражаре.

Као аутор пројекта моста, посебно покретног дела, спомиње се Гиусеппе Маусер, који је модел моста излагао 1862. године на Светској изложби у Лондону. Завршетак моста датира се у 1868. година.

Током повчачења из Далмације у Другом свестком рату, мост су 27. октобра 1944. године знатно оштетили немачки војници

  • Данашњи изглед моста до Чиова

Мост из 1962.[уреди | уреди извор]

На истом је месту 1962. године саграђен је нови, постојећи мост.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радић, Ј., Шавор, З.: Идејни пројект моста копно – оток Чиово у Трогиру са приступним цестама, Свеучилиште у Загребу, Грађевински факултет, листопад 2008.
  2. ^ Чандрлић, V., Педишић, L.: Одабрани радови на јавном натјечају за идејни пројект моста на Чиово, ЦИМ, год. 54, бр. 1, стр. 66-75, 2008
  3. ^ АНДРЕИС, П. (1977.-1978), I, 15.
  4. ^ БАРАДА, M. (1951), 250.
  5. ^ Одредбе вијећа о ноћној стражи, 23. листопада 1361. ЦОДЕX ДИПЛОМАТИЦУС РЕГНИ ЦРОАТИАЕ,ДАЛМАТИАЕ ЕТ СЛАВОНИАЕ (1912), 183.
  6. ^ О повијести трогирских мостова: БАБИЋ, I. (2006.б), 155.-182
  7. ^ АНДРЕИС, П. (1977.-1978), 269.-270.
  8. ^ НОВАК, Г. (1977), 177.
  9. ^ СТАТУТ ГРАДА ТРОГИРА, I. књига Реформација, гл. 86., стр. 259.
  10. ^ БУКЛИЈАШ, Т. (2004).
  11. ^ Мацановић. Хрватска енциклопедија, мрежно издање. Лексикографски завод Мирослав Крлежа, 2020. Приступљено 29. 11. 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Мост до острва Чиова на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Most_do_ostrva_Čiova&oldid=26763437”