Пређи на садржај

Напредни систем за помоћ возачу

С Википедије, слободне енциклопедије
Потпомогнута контрола држања удаљености од водећег аутомобила уз центрирање у траци је омогућена у Тесли[1]

Напредни системи за помоћ возачу (АДАС) су технологије које помажу возачима у безбедном управљању возилом. Преко интерфејса човек-машина, АДАС повећава безбедност аутомобила и путева. АДАС користи аутоматизовану технологију, као што су сензори и камере, да открије оближње препреке или грешке возача и реагује у складу са тим. АДАС може омогућити различите нивое аутономне вожње.

Како се већина саобраћајних несрећа дешава због људске грешке,[2] АДАС су развијени да аутоматизују, прилагођавају и унапређују технологију возила за безбедност и бољу вожњу. Доказано је да АДАС смањује смртне случајеве на путевима минимизирањем људске грешке.[3] Безбедносне функције су дизајниране да се избегну удеси и судари нудећи технологије које упозоравају возача на проблеме, примењујући мере заштите и преузимајући контролу над возилом ако је потребно. АДАС може да обезбеди адаптивни темпомат, да помогне у избегавању судара, да упозори возаче на могуће препреке, да упозори на напуштање траке, да помогне у центрирању у траци, укључи сателитску навигацију, пружи упозорења о саобраћају, пружи помоћ у навигацији путем паметних телефона, аутоматизује осветљење или обезбеди друге функције.[3]

Према истраживачком извештају компаније Каналис за 2021. годину, око 33 одсто нових возила продатих у Сједињеним Државама, Европи, Јапану и Кини има АДАС. Компанија је такође предвидела да ће педесет процената свих аутомобила на путу до 2030. године имати АДАС.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Епстеин, Зацх (2016-07-21). „Тесла Аутопилот Црасх Авоиданце Модел С Аутопилот савес ман'с лифе”. БГР. Приступљено 2016-08-26. 
  2. ^ Броокхуис, Карел А.; де Wаард, Дицк; Јанссен, Wиел Х. (2001-06-01). „Бехавиоурал импацтс оф Адванцед Дривер Ассистанце Сyстемс–Ан Овервиеw”. Еуропеан Јоурнал оф Транспорт анд Инфраструцтуре Ресеарцх. 1 (3). С2ЦИД 38666182. дои:10.18757/ејтир.2001.1.3.3667Слободан приступ. 
  3. ^ а б Абдул Хамид, Умар Закир; Ахмад Закуан, Факхрул Рази; Зулкепли, Кхаирул; Азми, Мухаммад Зулфаqар; Замзури, Хаири; Абдул Рахман, Мохд Азизи; Закариа, Мухаммад (2017-12-01). „Аутономоус емергенцy бракинг сyстем wитх потентиал фиелд риск ассессмент фор фронтал цоллисион митигатион”. 2017 ИЕЕЕ Цонференце он Сyстемс, Процесс анд Цонтрол (ИЦСПЦ). стр. 71—76. ИСБН 978-1-5386-0386-4. С2ЦИД 3882240. дои:10.1109/СПЦ.2017.8313024. 
  4. ^ Нагпал, Рај Кумар; Цохен, Едо (2022-05-18). „Аутомотиве елецтроницс револутион”. Ембеддед. АспенЦоре. Приступљено 2022-05-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]