Научни доказ

С Википедије, слободне енциклопедије

Научни доказ је евиденција која служи за подршку или супротстављање научној теорији или хипотези,[1] иако научници такође користе доказе на друге начине, као што је када примењују теорије на практичне проблеме.[2] Очекује се да такви докази буду емпиријски докази и да су интерпретативни у складу са научним методом. Стандарди за научне доказе варирају у зависности од области истраживања, али снага научних доказа се генерално заснива на резултатима статистичке анализе и снази научних контрола.

Концепт научног доказа[уреди | уреди извор]

Док се фраза „научни доказ“ често користи у популарним медијима,[3] многи научници и филозофи тврде да заиста не постоји таква ствар као што је непогрешив доказ. На пример, Карл Попер је једном написао да „У емпиријским наукама, које нам једино могу пружити информације о свету у коме живимо, докази се не појављују, ако под 'доказом' мислимо на аргумент који једном заувек утврђује истину теорије.""[4][5] Алберт Ајнштајн је рекао:

Научном теоретичару није за завидети. Јер, природа, тачније експеримент, је неумољив и не баш пријатељски судија његовог рада. Никада не каже „да” теорији. У најповољнијим случајевима каже „Можда”, а у великој већини случајева једноставно „не”. Ако се експеримент слаже са теоријом, то за потоњу значи „можда”, а ако се не слаже то значи „не”. Вероватно ће свака теорија једног дана искусити своје „не“ — већина теорија, убрзо након зачећа.[6]

Међутим, за разлику од идеала непогрешивог доказа, у пракси се може рећи да су теорије доказане према неком стандарду доказа који се користи у датом истраживању.[7][8] У овом ограниченом смислу, доказ је висок степен прихватања теорије након процеса истраживања и критичке евалуације према стандардима научне заједнице.[7][8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тапер, Марк L.; Леле, Субхасх (2004). „Тхе натуре оф сциентифиц евиденце: а форwард-лоокинг сyнтхесис”. Ур.: Тапер, Марк L.; Леле, Субхасх. Тхе натуре оф сциентифиц евиденце: статистицал, пхилосопхицал, анд емпирицал цонсидератионс. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 527—551 (547). ИСБН 0226789551. ОЦЛЦ 54461920. дои:10.7208/цхицаго/9780226789583.003.0016. „Сциентифиц евиденце ис генераллy такен то бе анyтхинг тендинг то рефуте ор цонфирм а хyпотхесис.” 
  2. ^ Боyд, Нора Миллс; Боген, Јамес (14. 6. 2021). „Тхеорy анд обсерватион ин сциенце”. Ур.: Залта, Едwард Н. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy.  "Дисцуссионс абоут емпирицал евиденце хаве тендед то фоцус он епистемологицал qуестионс регардинг итс роле ин тхеорy тестинг ... евен тхоугх емпирицал евиденце алсо плаyс импортант анд пхилосопхицаллy интерестинг ролес ин отхер ареас инцлудинг сциентифиц дисцоверy, тхе девелопмент оф еxпериментал тоолс анд тецхниqуес, анд тхе апплицатион оф сциентифиц тхеориес то працтицал проблемс."
  3. ^ Сее, фор еxампле, „Греенпеаце цо-фоундер: Но сциентифиц прооф хуманс аре доминант цаусе оф wарминг цлимате”. Фоx Неwс Цханнел. 28. 2. 2014. Приступљено 19. 3. 2014. 
  4. ^ Поппер, Карл (2011) [1966]. Тхе Опен Социетy анд Итс Енемиес (5тх изд.). Роутледге. стр. 229—230. ИСБН 978-1136700323. 
  5. ^ Тхеобалд, Доуглас (1999—2012). „29+ Евиденцес фор Мацроеволутион”. ТалкОригинс Арцхиве. Приступљено 19. 3. 2014. 
  6. ^ Гаитхер, Царл (2009). Гаитхер'с Дицтионарy оф Сциентифиц QуотатионсСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Неw Yорк: Спрингер. стр. 1602. ИСБН 978-0-387-49575-0. 
  7. ^ а б Wалтон, Доуглас Н.; Зханг, Наннинг (мај 2013). „Тхе епистемологy оф сциентифиц евиденце”. Артифициал Интеллигенце анд Лаw. 21 (2): 173—219 (214). дои:10.1007/с10506-012-9132-9. „Традитионал епистемологy естаблисхед кноwледге он тхе басис оф а фалсе цонцепт—труе белиеф. Он оур тхеорy, сциентифиц евиденце схоулд бе басед он а процесс оф јустифyинг тхе агент'с реасонабле аццептанце оф а хyпотхесис ин ан инqуирy тхат ендс ин прооф. Wе хаве схоwн ин сецтион V хоw тхис процедуре цан бе моделед усинг тхе Царнеадес Аргументатион Сyстем. Анy пропоситион тхат цаннот бе провед ин ан инqуирy то ан аппроприате стандард оф прооф фоллоwинг тхис кинд оф епистемологицал процедуре ис нот аццептабле ас кноwледге.” 
  8. ^ а б Wалтон, Доуглас Н. (2016). Аргумент евалуатион анд евиденце. Лаw, говернанце анд тецхнологy сериес. 23. Цхам; Неw Yорк: Спрингер-Верлаг. стр. 224. ИСБН 9783319196268. ОЦЛЦ 919080389. дои:10.1007/978-3-319-19626-8. „То саy тхат сометхинг ис кноwледге, ит ис импортант тхат тхе пропоситион цлаимед ас кноwледге бе басед он евиденце оф а кинд тхат реацхес а левел wхере тхе пропоситион пассес беyонд тхе левел оф беинг аццептед ас труе бецаусе ит ис басед он евиденце. Онлy wхен ит ис провед бy а цертаин кинд оф евиденце, тхат ис суффициент фор тхе дисциплине, ор море генераллy тхе цонтеxт ин wхицх тхе пропоситион wас цлаимед, цан сометхинг бе проперлy саид то бе кноwледге. Тхе стандард хас то бе хигх еноугх ин а сциентифиц инqуирy то минимизе тхе поссибилитy тхат тхе пропоситион аццептед ас труе wилл латер хаве то бе ретрацтед.” 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naučni_dokaz&oldid=26773963”