Нелојална конкуренција

Нелојална конкуренција (непоштена тржишна утакмица) је свака радња пословног субјекта учињена у пословном надметању која је противна добрим пословним обичајима и којом се наноси или се потенцијално може нанети штета конкуренту, потрошачима или општем друштвеном интересу. То је је радња трговца усмерена против другог трговца којом се крше кодекси пословног морала, а нарочито:

• Изношењем неистинитих и увредљивих тврдњи о другом трговцу
• Изношењем података о другом трговцу или његовој роби или услузи, који су усмерени на нарушавање угледа и пословања тог трговца
• Продајом робе са ознакама, подацима или обликом, којима се оправдано ствара забуна код потрошача у погледу извора, квалитета и других својстава те робе
• Стицањем, коришћењем и одавањем пословне тајне без сагласности њеног имаоца, ради отежавања његовог положаја на тржишту
• Обећање, односно давање поклона веће вредности, имовинских или других погодности другим трговцима, како би се њиховом даваоцу обезбедила предност у односу на конкуренте

Непоштена тржишна утакмица је забрањена. Трговац који претрпи штету због радње непоштене тржишне утакмице, има право на накнаду те штете.

Потези везани за нелојалну конкуренцију су обично у корелацији са преваром, лошим међуљудским односима, обманом. Закони који регулишу појаву нелојалне конкуренције су намењени заштити потрошача и пословних субјеката и помажу у превенцији пласирања илегалне трговине и услуга. Спречавањем нелојалне конкуренције желе се заштитити економска улагања предузећа у циљу очувања имиџа и разликовања производа. Тежи се очувању добрих односа које су предузећа током времена развила са потрошачима.

У упоредном праву, постоје три система одређивања нелојалне конкуренције. Тако по првом систему, систему генералне клаузуле, наводе се поједина дела нелојалне утакмице, само примера ради, а не и таксативно. Овакав систем је произишао из одредаба Париске конвенције за заштиту индустријске својине која наводи да "акт нелојалне конкуренције представља сваки акт конкуренције који је противан поштеним обичајима у индустрији и трговини", а потом наводи нека дела нелојалне утакмице. Овакав систем генералне клаузуле, поред нашег права, прихватају и немачко, аустријско и швајцарско право.

Други систем, одређује нелојалну конкуренцију као цивилни деликт и то је систем одређења нелојалне конкуренције са истоветним санкцијама као у систему генералне клаузуле. Ипак, између ова два система (система генералне клаузуле и система одређења) постоје разлике. Тако у првом систему, систему генералне клаузуле код нелојалне конкуренције, круг заштићених субјеката је знатно већи, а код система одређења нелојалне утакмице као цивилног деликта, накнада штете долази у обзир само према оштећеном субјекту. Осим тога, код система одређења нелојалне конкуренције као цивилног деликта, захтева се и настанак штете, док је код система генералне клаузуле довољна и могућност настанка штете.

Трећи систем је систем забране појединих делова нелојалне конкуренције који су таксативно наведени. То значи да се забрана односи само на она дела нелојалне утакмице коју је законодавац изричито навео. Исти систем прихваћен је у енглеском праву.

Дела нелојалне конкуренције

Закон о трговини наводи нека дела нелојалне конкуренције која се најчешће појављују у привредно - правном промету:

• Нелојална реклама представља такво дело нелојалне конкуренције у коме се рекламирање, оглашавање или нуђење робе или услуга обавља навођењем података или употребом израза којим се ствара или може створити забуна на тржишту, чиме се одређени трговац доводи или може довести у повољнији положај
• Оцрњивање је давање, коришћење и преношење негативних података о другом субјекту, његовој роби или услугама, у циљу његовог омаловажавања и дискредитовања
• Давање нетачних података о својој роби или услугама представља обележавање робе намењене продаји ознакама или подацима који стварају или могу створити забуну у погледу порекла, начина производње, количине, квалитета или других својстава
• Прикривање мана робе или услуга, појава да се на роби или при пружању услуга не упозорава купац на мане које роба или услуга имају
• Неовлашћена употреба спољних обележја друге компаније је појава да један пословни субјекат без дозволе или правног основа користи спољна обележја другог субјекта
• Неовлашћено коришћење туђих пословних услуга је појава која постоји када се недозвољено присвајају туђе пословне везе и контакти, претпостављајући да се ради о конкурентској организацији
• Подмићивање, односно давање или обећавање поклона, имовинске или друге користи у циљу постизања преимућства у пословном промету на штету другог пословног субјекта
• Оглашавање привидне распородаје или привидног снижења цена робе или вршења друге сличне радње, којом се купац, односно потрошач доводи или може довести у заблуду у погледу цена

Елементи нелојалне конкуренције

• Нелојалну конкуренцију чине само одређени субјекти
• Да би постојала нелојална конкуренција, учињено дело мора се односити на пословну делатност
• Да би постојало дело нелојалне конкуренције нужно је да је оно учињено у циљу надметања, такмичења пословних субјеката
• Понашање које представља суштину нелојалне конкуренције мора бити у супротности са добрим пословним обичајима
• Као посебан елемент појма нелојалне конкуренције појављује се штетна радња или радња којом би се могла нанети штета другим учесницима у пословним односима
• Да би постојало понашање које се може сматрати нелојалном конкуренцијом оно мора бити усмерено против заштићеног лица

Правна природа нелојалне конкуренције

Правна природа нелојалне конкуренције одређује се на различите начине у правној теорији. Постоје гледишта по којем је нелојална конкуренција злоупотреба права или претерана употреба грађанско - правне слободе, затим гледишта по којима је нелојална конкуренција (нелојална утакмица) повреда нечијег права (било личног или имовинског права), као и треће гледиште, по којима је нелојална утакмица цивилни деликт посебне врсте.

Неки посебни облици нелојалне конкуренције у спољнотрговинском пословању

Закон о спољнотрговинском пословању наводи неке облике нелојалне конкуренције који се посебно јављају у спољнотрговинском пословању. Тако се у смислу овог Закона под нелојалном утакмицом сматра да постоји кад:

• Исто предузеће и друго правно лице уговара извоз робе и услуга по нижој цени од цене коју је друго предузеће и друго правно лице већ уговорило за извоз такве робе и услуга и тиме наноси штету том предузећу, односно другом правном лицу
• Предузеће и друго правно лице предузима радњу усмерене на раскидање уговора о спољнотрговинском послу закљученом између другог предузећа, односно другог правног лица и страног лица или ради спречавања, односно отежавања закључивања таквог посла
• Предузеће и друго правно лице у обављању спољнотрговинског промета неовлашћено употреби име, фирму, жиг, ознаку или друго спољно обележје другог предузећа, односно другог правног лица и тиме створи или може створити забуну на штету тог предузећа, односно другог правног лица
• Предузеће и друго правно лице у спољнотрговириском пословању даје податке о другом лицу, односно предузећу који могу бити штетни по углед или пословање тог правног лица, односно предузећа
• Предузеће и друго правно лице даје нетачне податке о послу спољнотрговинског промета другом предузећу, односно другом правном лицу за чији рачун обавља тај посао
• Предузеће, друго правно лице, банка и организација за осигурање на рачун другог предузећа, другог правног лица, банке и организације за осигурање, обезбеди повољнији положај у обављању привредних делатности у иностранству и тиме нанесе штету том предузећу, другом правном лицу, банци и организацији за осигурање

Нелојална конкуренција по основу других закона

Могуће је да и по основу других закона буду предвиђене одредене клаузуле о забрани нелојалне конкуренције. Тако се изменама раније важећег Закона о предузећу предвиђало да предузеће у складу са својим актом (дакле, на аутономној основи) закључује уговор о условима под којима директор и други радници док се налазе у радном односу, најдуже до две године после престанка радног односа, у том предузећу, не могу основати предузеће које би обављањем делатности могло проузроковати штету предузећу. Овакво исто правило било је предвиђено и за оснивање конкурентских радњи, под условом да се тако законом предвиди. Ради се у оба случаја о конкурентској клаузули којима се забрањује конкуренција између предузећа, односно радњи на тржишту.

Сличну клаузулу конкуренције има и Закон о предузећима из 1996. године по којој члан друштва, комплементар командитног друштва, члан друштва са ограниченом одговорношћу и члан управе, надзорног и извршног одбора директора друштва са ограниченом одговорношћу, акционарског друштва друштвеног и јавног предузећа, не могу имати такво својство, нити бити запослени, односно прокуристи у било којем другом предузећу, односно другом правном лицу исте или сродне делатности или делатности која би била конкурентна, нити могу бити предузетници који обављају такву делатност.

У случају, да напред наведено лице прекрши клаузулу конкуренције, предузеће може да изрекне престанак радног или другог уговорног односа, искљкучити члана из друштва, захтевати брисање конкурентске делатности из судског регистра, као и тражити надокнаду штете. Осим наведеног, у прописима о радним односима и уговорима о запошљавању може се предвидети да радник за време трајања одређеног радног односа податке које сазнаје за време свога рада, који представљају пословну тајну послодавца, не може такве исте податке давати другој организацији, код које ради у допунском радном односу, ако би то за његовог послодавца представљало нелојалну конкуренцију у складу са законом. Оваква забрана се протеже и после престанка радног односа, најчешће две године.

Сличну забрану чувања пословне тајне предвида и наш Закон о предузећима који предвиђа да су радници дужни да чувају пословну тајну коју било на који начин сазнају (за исправу или податак који се сматра пословном тајном) и да дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа радника у предузећу. Ту се предвиђа обавеза радника да чувају пословну тајну коју сазнају у обављању послова са другим предузећима. Из тога индиректно произилази да се пословна тајна не може користити у пословним односима са другим фирмама и предузећима и иста не сме да се неовлашћено преноси конкурентским фирмама, јер би се у том случају и такво преношење пословне тајне могло сматрати нелојалном конкуренцијом једне фирме према другој фирми, односно једног предузећа према другом предузећу.

Осим напред наведених случајева, могу се и на уговорној основи појавити одређе забране конкуренције, зависно од потреба и различитих ситуација које се појављују у промету роба и услуга. Тако на пример, може се при закључењу уговора о закупу предвидети одредба о забрани издавања другог локала у истој пословној згради другом закупцу - конкуренту, који обавља исту делатност и др. Врло често у овим уговорима се, поред одређивања предмета који се односе на забрану конкуренције, мора предвидети и време тога дејства, а понекад и простор.

Извори

• Дракулић M, Основи Пословног права, Београд, ФОН, 2001
• Забел Б, Нелојална конкуренција, Нови Сад, Правни факултет, 1976
• Драшковић, Клаузула конкуренције у радном праву, Правни живот бр. 2/91
• Прица Р, Правна природа нелојалне конкуренције, Правни живот, Београд, бр. 1/63
• „ЗАКОН о трговини, 2010.” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 05. 2015. г. Приступљено 28. 01. 2011. 
• „ЗАКОН о спољнотрговинском пословању, 2009”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2011. г. Приступљено 28. 01. 2011. 
• „Париска конвенција за зашиту индустријске својине” (ПДФ). 
• ЗАКОН о предузећима, 1996.
• „Еверyдаy лаw енцyцлопедиа”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2010. г. Приступљено 28. 01. 2011. 
• „Унфаир Цомпетитион - Wхат ис Унфаир Цомпетитион”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2011. г. Приступљено 05. 12. 2010. 

Спољашње везе

• Пословно право